Piše: Tamara Jorgovanović
Više od 180 mrtvih i veliki broj nestalih, uništeni domovi i uništeni životi i materijalna šteta koja se meri milijardama evra posledica su bujičnih poplava koje su sredinom jula zahvatile delove zapadne Evrope i prete da postanu “nova normalnost” u godinama koje dolaze.
Čak su i naučnici ostali zatečeni razmerama nepogoda jer je reč o oblastima u kojima ovakve scene nisu nemoguće, ali nisu baš očekivane u ovo doba godine. Uoči katastrofe kiša je u zapadnoj Nemačkoj padala nedeljama, da bi 14. i 15. jula bila zabeležena veća količina padavina nego inače za dva meseca. Isto je zadesilo i delove Belgije, Luksemburga i Holandije, a ugrožene su bile i Švajcarska, gde je nivo voda na kritičnom nivou, kao i delovi severoistočne Francuske. Nove bujice su posle nekoliko dana uništavale čitave kvartove u istočnoj Nemačkoj, Bavarskoj i Austriji.
Najmanje 150 nastradalih je u Nemačkoj, koja je i najžešće pogođena nevremenom. Prema lokalnoj meteorološkoj službi DWD, za samo 24 sata u Severnoj Rajni-Vestfaliji palo je rekordnih 158 milimetara kiše. Ovde je život u jednom trenutku praktično stao – većina prodavnica i gradski prevoz nisu radili, u mnogim zgradama nije bilo struje, pa su zatvorena i preduzeća, a rafovi u samoposlugama odmah su ispražnjeni.
Do ovakve ekstremne vremenske situacije došlo je usled polja niskog vazdušnog pritiska iznad Nemačke. Ovaj nestabilni sistem obično se sporo kreće preko neke oblasti i dovodi do obilnih kiša.
DEO OBRASCA: Poplave u Evropi nisu izolovani incident i ne mogu se odvojiti od ekstremnih vremenskih uslova koji se ovog leta dešavaju na čitavoj severnoj hemisferi. Kanadu i zapad SAD nedavno je zahvatio vreli talas sa rekordno visokim temperaturama koje su dovele do niza šumskih požara. U kalifornijskoj Dolini smrti 9. jula zabeleženo je 54,4 stepena Celzijusa, što je svetski rekord. U Las Vegasu u Nevadi i u Juti izmereno je 47 stepeni, kao i u Kanadi. U isto vreme u delovima Skandinavije takođe čitavog leta traju neuobičajene vrućine, a dim koji dolazi iz Sibira utiče na vazduh sve do Aljaske. U Finskoj su u junu i julu zabeležene rekordno visoke temperature. U evropskim oblastima koje su trenutno pogođene poplavama najpre je vladalo neobično hladno i kišovito vreme za ovo doba godine. I u Londonu je 12. jula nakratko došlo do poplave koja je paralisala saobraćaj jer je palo 70 mm kiše.
Doktor Omar Badur iz Svetske meteorološke organizacije (WMO) kaže da ovog leta vreme na čitavoj severnoj hemisferi pokazuje neobične talase koji su doveli do dosad neviđene vrućine, suše, hladnih i vlažnih uslova na različitim mestima. “Treba ispitati povezanost ovog velikog poremećaja letnje sezone sa zagrevanjem Arktika i akumulacijom toplote u okeanima”, rekao je Badur.
I nekoliko naučnika s kojima je razgovarao Gardijan smatra da su trenutne poplave u Evropi i toplotni talas drugde povezani i “definitivno deo koherentnog globalnog obrasca”.
LJUDSKI FAKTOR: Naučnici već dugi niz godina upozoravaju da će globalno zagrevanje sve više dovoditi do ekstremnih vremenskih uslova ukoliko se ne preduzmu hitne mere da se ono zaustavi. Svet je već topliji za oko 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na vreme pre industrijske revolucije, a temperatura počinje ubrzano da raste. Procenjuje se da ekstremne vremenske nepogode i promene koje su se dešavale u prethodnoj deceniji u ovoj više neće predstavljati nešto što se zbiva “jednom u veku” već novu normalnost.
WMO navodi da klimatske promene već povećavaju frekventnost ekstremnih vremenskih prilika i mnogi pojedinačni događaji pogoršani su globalnim zagrevanjem. Ovo što se dešava praktično je nemoguće bez promena koje je uzrokovao čovek, pokazuje analiza međunarodnog tima vodećih naučnika u ovoj oblasti. Promene vremena koje su izazvali gasovi staklene bašte povećale su najmanje 150 puta mogućnost pojave vrelog talasa. Dok se atmosfera zagreva zadržava se više vlage, što znači da će biti više kiše tokom oluja, sa čime raste mogućnost da dođe do poplava.
U Specijalnom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji su ustanovili UN i Svetska meteorološka organizacija, navodi se da je zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa već izazvalo višestruke promene u klimatskom sistemu. Postoje konkretni dokazi da je globalno zagrevanje koje je izazvao čovek dovelo do učestalosti, intenziteta i količine obilnih padavina na svetskom nivou.
Nova studija objavljenja u žurnalu Klimatske promene upozorava da se rastom globalnog zagrevanja povećava i mogućnost učestalosti ili težine (ili oba) toplog vremena, suša i poplava u Britaniji. Autori očekuju da sa skokom temperature od dva do četiri stepena Celzijusa broj dana sa intenzivnim padavinama u Engleskoj i Velsu skoči sa trenutnih sedam na devet do 11.
EVROPSKI PLAN PROMENA: Neposredno pre razornih poplava Evropska komisija je predstavila paket mera koji bi od Evrope napravio prvi klimatski neutralan kontinent. Ovaj plan nazvan “Spremni za 55” predviđa da se emisija štetnih gasova do 2030. smanji za najmanje 55 odsto, a do 2050. svede na nulu i sadrži drastične korake koji će uticati na sve segmente života građana, od vožnje i izolacije kuća do proizvodnje i poljoprivrede. Ovo je prvi put da EU uvodi tako radikalne promene klimatskih pravila. Smanjenje emisije glasova znači i podizanje cena kazni za zagađivanje, što je već dovelo do nezadovoljstva u državama koje su veliki emiteri gasova.
Velike industrije strahuju da bi mere ugrozile konkurentnost privrede, dok organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da EU ne ide dovoljno daleko i upozoravaju na moguće socijalne posledice nameta na emisiju ugljen-dioksida. Očito očekujući ovakve reakcije, Evropska komisija je predložila uvođenje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje članice pomogle građanima da ulažu u energetsku efikasnost, nove sisteme hlađenja i grejanja i ekološki čistija vozila, “pošto su promene takve da mogu stvoriti dodatni pritisak na siromašnija domaćinstva i mikro-preduzeća”.
Mediji pišu da je za “zelenu transformaciju” već oformljeno nekoliko fondova kako bi države centralne i istočne Evrope, koje se oslanjaju na fosilna goriva, mogle uhvatiti priključak sa zapadnijim susedima.
Scene iz Nemačke i Belgije pokazuju da bi, uz neophodne modifikacije, to mogla da bude osnova za pokušaj da se sačuva ovo što je ostalo od planete. Od nečega svakako mora da se počne ili će za desetak godina trenutna situacija s klimom biti naše sasvim obično leto koje preti da pokvari još novija normalnost.