Državljani Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka i Afrike, često izbegli sa sopstvenom decom, zatečeni u Srbiji odvojili su koliko imaju od sopstvene sirotinje i uplatili oko 500 evra za lečenje male Anike, koja boluje od spinalne mišićne atrofije i ako uskoro ne ode na skupu intervenciju – baš skupu, više od dva miliona evra! – njen mali život biće ugašen.
“Anika je devojčica iz Srbije koja boluje od retke bolesti. Kako bi se izlečila, Aniki je potreban lek koji košta neverovatnih 2,1 milion evra. Građani Srbije već tri meseca prikupljaju pare kako bi pomogli Aniki da preživi. Ostalo joj je još malo vremena da primi lek. Ovim putem pozivam vas da se organizujemo i damo naš skromni doprinos, da se priključimo akciji građana Srbije u prikupljanju sredstava za lek. U centru postoji kutija u kojoj ćemo prikupljati pare i na kraju ih uplatiti u pošti na Anikin račun, a uplatnicu okačiti na oglasnu tablu. Takođe, svako ko ima srpsku karticu može da pošalje SMS poruku: upišimo 858 i pošaljimo SMS na broj 3030”, tekst je koji je na arapskom jeziku ispisao Kasim, jedan od privremenih stanara Prihvatnog centra u Somboru, gde borave uglavnom migranti poreklom iz Sirije, a prenela TV N1.
Da ne bude zabune, u pozivu za pomoć Aniki tekst je napisan i na farsiju, uz molbu da se pomogne i malenima Minji i Oliveru, koji dele tešku Anikinu sudbinu da im život zavisi od pomoći građana.
Kako je Kasim Muhamed objasnio reporterima, viđao je plakate sa dečijim lišcima i posle objašnjenja upravnika kampa zapitao se kako i oni mogu pomoći. Mnogi će reći – šta je to, bednih 500 evra. A oni još gori da “migranti peru savest što jedu naše pare”. A najgori – da plaćaju za danak koji nam uzimaju napadajući naše žene i decu, kradući i šta sve ne čineći…
I, kao i obično, neće biti u pravu jer, kako kaže Kasim, koji ima šest meseci boravka u Srbiji: “Iako ne želimo da ostanemo ovde, zašto se ne bismo priključili akciji građana Srbije? Pričao sam sa ostalim zemljacima i svi su bili za…”
Pozvao je i ljude u drugim prihvatnim centrima da se pridruže akciji i ima informaciju da su se odazvali u kampovima u Kikindi, Krnjači i Obrenovcu, gde se pomoć prikuplja za Minju i Olivera; “To me mnogo raduje. Voleo bih da se cela suma brzo skupi i da deca dobiju šansu za život.”
Nekada se jedna niška grupa zvala “Od srca srcu”. Ima li bolje i lepše potvrde da dobra srca uvek kucaju.