Sto milijardi. Toliko će (srećom, u dinarima) prema računici Fiskalnog saveta koštati paketi ekonomskih mera koje je, takoreći u panici poslednjih nedelja donosila aktuelna vlast. Prvi paket, težak oko 40 milijardi dinara (350 miliona evra) koji čine subvencije poljoprivrednicima donet je krajem maja. Drugi, još teži, paket pomoći, u iznosu od oko 60 milijardi dinara (550 miliona evra), obnarodovan je svega sedmicu dana kasnije, u sredu, 7. juna.
Mere bez mere
Paket pomoći poljoprivrednicima:
– Povećanje direktnih davanja po hektaru sa devet na 18 hiljada dinara;
– Povećanje površina za koje se daju subvencije sa 20 na 100 hektara;
– Povećanje premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru;
– Povećanje subvencija za kvalitetne priplodne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu.
Paket pomoći stanovništvu:
– Povećanje penzija za 5,5 odsto od oktobra 2023;
– Povećanje plata za deo zaposlenih u obrazovanju (predškolsko, osnovno i srednjoškolsko) i zdravstvu (medicinske sestre, tehničari, negovateljice) od septembra, ukupno oko 20.000 ljudi;
– Isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina (1,6 miliona dece) 25. septembra;
– Podela novih 100.000 vaučera (po 5.000 dinara) za turizam;
– Smanjenje cene hleba sa 57 na 54 dinara.
KAMPANJA JE POČELA
Da su ti paketi spakovani u vremenskoj i svakoj drugoj iznudici svedoči i činjenica da ih nema u budžetskim planovima za ovu godinu, čak ni u fiskalnoj strategiji od 2024. do 2026. koja je pisana sredinom maja.
Ne treba biti Aristotel, što bi rekao Vladimir Gligorov, pa videti da sve te mere predstavljaju početak kampanje za izbore koji su najavljeni za poslednje tromesečje ove godine. A budući da do glasanja ima još dosta, lako je moguće da će u međuvremenu biti podeljeni još neki slični „danajski darovi“.
Pre neku godinu Vučić je u izbornu kampanju krenuo pod sloganom „Za našu decu“. I tada je bilo vrlo sumnjivo o čijoj se tu deci zapravo radi, ali je sada belodano jasno da će troškove ove kampanje platiti buduće generacije – oni koji su danas deca, i njihova deca, kao i njihove dece deca.
Planskim dokumentima države predviđeno je da ukupan fiskalni deficit za 2023. godinu iznosi oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, tj. 265 milijardi dinara. Uglavnom zahvaljujući inflaciji prihodi su bili izdašniji što je davalo mogućnost da minus u državnoj kasi bude za oko 100 milijardi dinara niži. Pošto država svoj negativni saldo (kao i svako domaćinstvo, na primer) pokriva zaduživanjem, to znači da je i njen dug mogao biti za neku milijardicu evra manji. Donošenjem pomenutih „paketa“ sada je ta mogućnost proćerdana. A kredite – ma kako povoljni bili, a ovi, sa kamatom od 7-8 odsto i nisu baš tako povoljni, naprotiv – naravno da će vraćati oni „ni luk jeli ni luk mirisali“.
Sledeća negativna posledica ovog, ko zna kojeg u nizu, „helikopterskog“ razbacivanja para jeste – rast inflacije. Za ovu godinu je predviđena inflacija od 11 odsto. Pomenutom fiskalnom strategijom ona je povećana na 12,5 odsto. Vlada, međutim, tu nije računala sa ovim poslednjim (eh, da je stvarno poslednji) ubrizgavanjem novčane doze tako da će, opet prema proceni Fiskalnog saveta, rast cena u Srbiji premašiti 13 odsto. S obzirom da smo tek na polovini godine, da se politička kriza zaoštrava, da će poljoprivreda zbog velikih kiša podbaciti te da će zbog svega toga izborni glasovi biti skuplji nego ikad, rast cena po svoj prilici još i veći.
Zanimljivo je da Narodna banka Srbije ovim povodom ni glasa nije pustila. Guvernerka Jorgovanka Tabaković prethodnih godina se hvalila niskom inflacijom i to pripisivala sebi, tj. NBS, u zaslugu. Sada kad inflacija opet počinje da opasno stremi naviše guvernerka ne vidi svoju odgovornost. Kasneći pre dve godine sa merama za suzbijanje inflacije NBS je već nanela veliku štetu privredi i građanima. Sada, dopuštajući da raste cena prelazi zadate okvire, NBS ponovo radi isto. Najveću cenu loše monetarne politike platiće najsiromašniji.
Fiskalni savet se protivi
Pošto su nove mere kojima se građanima deli preko pola milijarde evra donete nakon Nacrta Fiskalne strategije od 2024. do 2026. godine Fiskalni savet je, promptno reagujući, izašao sa dopunom svog ranijeg mišljenja o ovom dokumentu pod nedvosmislenim naslovom: „Fiskalni savet se protivi nesistematskom i rastrošnom upravljanju javnim finansijama“. Donosimo ključne ocene.
„Vođenje fiskalne politike ‘оd danas do sutra’ na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika predstavlja već ozbiljan problem javnih finansija Srbije. Ovakve mere nisu u duhu domaćeg zakonodavstva koje jasno prepoznaje potrebu da se fiskalna politika vodi na odgovoran, predvidiv i promišljen način.
Najnovije mere nisu bile predviđene ni Fiskalnom strategijom za 2023, ni Zakonom o budžetu za 2023, a nema ih čak ni u fiskalnim planovima Vlade koji su izrađeni pre manje od tri nedelje (nacrt nove Fiskalne strategije usvojen sredinom maja – prim. NM). Ove mere ne samo što u dobroj meri obesmišljavaju budžetski proces, već su i ekonomski veoma upitne.“
DOLIVANJE ULJA NA VATRU
„Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije“, konstatovao je u svojoj analizi Fiskalni savet.
Nasuprot inflaciji, gde će plan biti prebačen, privredni rast će biti ispod očekivanja. I to čak za petinu: umesto 2,5 biće oko dva odsto. I to će razume se pogoditi one koji u Srbiji budu živeli za 10, 20, 30 godina.
Kada se kretanja cena i proizvodnje upare razloga za zadovoljstvo imaće jedino Vučić. Jer dok će realan rast u dinarima (kada se od nominalnog rasta BDP-a oduzme inflacija) biti dva odsto, rast u evrima, zahvaljujući fiksnom kursu, biće 6-7 puta veći, tj. iznosiće 14-15 (a možda i još više) odsto i dostići gotovo 70 (preciznije: 69) milijardi evra.
Naravno, pošto se evri ne jedu a ono što se jede poskupelo je u poslednje dve godine za oko 50 odsto, i pošto inflacija generalno najviše pogađa (naj)siromašnije. od tog strelovitog deviznog rasta bruto domaćeg proizvoda najveći deo građana neće imati nikakve koristi.
Njima, što bi rekao naš narod, „šupalj nos do očiju“. A njihovim potomcima – dugovi. Koji su, valja podsetiti, za vreme naprednjaka više nego duplirani i porasli sa 15 milijardi evra 2012. na 35 milijardi evra koliko je iznosio 30. aprila ove godine.
Tako da se nameće pitanje hoće li te naše buduće generacije uopšte hteti da ostanu „ovdje“. Jer, kako sada stvari stoje, „sunce tuđeg neba“ izgleda ipak da će biti toplije.