Nemačka se pomera udesno. Nakon Italije, Finske, Danske, Francuske, Poljske, Slovačke, red je došao na zemlju sa najproblematičnijim nasleđem nacionalizma da nastavi svoj put na evropskom klizištu 21. veka. U nemačkom slučaju, ovo se vidi po trima stvarima – skoku desničarske „Alternative za Nemačku“ (AfD) u anketama; njihovom prvom preuzimanju vlasti na lokalu; i potresima u najvećoj opozicionoj stranci, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) na čijem su partijskom kongresu desničarska mišljenja neočekivano i nekontrolisano pokuljala.
Da se ovih dana dese savezni izbori za nemački parlament, Bundestag, najveći dobitnik bi bila desničarska „Alternativa“ – osvojili bi čak 20 odsto glasova. Na toj koti su izjednačeni sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) kojoj pripada i kancelar Olaf Šolc. Druga dva koaliciona partnera njegove vlade, Zeleni i liberali (FDP), takođe nisu u sjajnom položaju. Zeleni bi dobili 15 odsto, koliko su dobili i na poslednjim izborima septembra 2021. Liberali bi danas dobili sedam odsto, što je ipak bolje od granice cenzusa od pet odsto, na kojoj su mesecima stajali u anketama. Najveća opoziciona stranka, ujedno i najveća stranka i u anketama (27 odsto) i u Bundestagu (24 odsto) je CDU, koju je nekad vodila kancelarka Angela Merkel, a danas Fridrih Merc, njen drevni suparnik iz desničarskog krila stranke. Ovaj uspon AfD-a je uspaničio javno mnjenje i medije u Nemačkoj. Postavljaju se pitanja o tome otkuda ovaj uzlet, šta ga je izazvalo, i da li je on privremen skok koji će splasnuti, kao nekoliko puta do sada.
OTKUD AfD TAMO GDE JE NIJE BILO
Uvreženo je mišljenje u Nemačkoj da su glasači AfD-a na istoku, u pokrajinama koje su nekada činile Istočnu Nemačku, DDR. Tu misao je sažeo nekoć Matijas Depfner, šef medijskog koncerna Aksel-Špringer: „Svi istočni Nemci su ili komunisti ili fašisti.“ Ali to mišljenje, zasnovano na jakim izbornim rezultatima i desničarske AfD i levičarske „Linke“ u pokrajinama DDR-a, deluje zastarelo. Najjači skok AfD upravo doživljava u najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke, Severnoj Rajni-Vestfaliji. Tamo, gde su i rurska oblast i zapadnonemačka prestonica Bon, su glavne partije uvek bile SPD i CDU. AfD, otkako se pojavila, je tavorila na između 5 i 7 procenata. A sada, AfD je na 16 odsto u toj pokrajini, kao i Zeleni s kojima deli treće mesto. Taj skok se ne može objasniti prilivom došljaka iz bivše DDR.
Čitaoci NM su imali prilike da u prethodnih godinu dana čitaju o krizama vladajuće „Semafor“ koalicije. Ideološka nekompatibilnost ovih stranaka, pre svega Zelenih i liberala, paralizuje donošenje odluka koje na kraju ispadnu kompromis koji ne zadovolji nikoga, naročito ne glasače tih stranaka. Dodatno, ti kompromisi nisu funkcionalna rešenja i kao takvi razbesne građane. Ali izgleda da skok podrške AfD-u ne dolazi od birača drugih stranaka, nego od građana koji su do sada bili neopredeljeni apstinenti.
Inflacija od sedam odsto, ali i nasilje u porastu na ulicama, su problemi s kojima se građani suočavaju a kojima je AfD ponudio laka rešenja. Visoku inflaciju je izazvao skok cena energenata za šta su odgovorne sankcije na uvoz jeftinih energenata iz Rusije, kao i sumanute, ideologizovane politike Zelenih koji su investirani u energetsku tranziciju Nemačke. Za nasilje na ulicama je odgovorna imigraciona politika koja je dovukla previše muslimana u Nemačku. Država, umesto da nametne svojom silom bezbednost u javnom prostoru, naročito za Nemice, se obrušila na građane namećući im rodno senzitivni jezik i netipične porodice LGBTIQ roditelja. Neki građani su izgleda prijemčivi za ovakve žalbe i objašnjenja koja im nudi desnica. Pronalaze se u njima, jedinoj partiji koja još nigde nije bila na vlasti i neukaljana je kompromisima koje su sve ostale partije počinile i time razočarale birače. Kako je to rekla jedna penzionerka iz Tiringije, nova glasačica AfD-a, „Da se nešto promeni. Dosta više starih partija!“
PROBIJANJE TABUA
Promeniće se nešto u malom gradu Zonebergu, na granici Tiringije sa Bavarskom, gde je AfD-ov kandidat za mesto načelnika sreza ove nedelje dobio izbore. U drugom izbornom krugu je za Roberta Zeselmana glasalo 52 odsto birača, za njegovog protivnika iz CDU-a i dosadašnjeg vršioca dužnosti 48 odsto. I to nakon što su sve druge partije zajedno pozvale svoje birače da glasaju za kandidata CDU. Možda mu je to i odmoglo, pre nego pomoglo, s obzirom na ozlojeđenost birača prema tradicionalnim partijama. Ovaj uspeh ne donosi AfD-u neku veliku vlast, sem na lokalnom nivou, ali je tabu probijen.
AfD će sada imati priliku da pokaže kako to izgleda kada dobije vlast. Sledeći tabu bi bio da postanu koalicioni partneri u nekoj budućoj vladi, a na kraju i da oni postave kancelara savezne republike. Budu li nastavili da rastu, postaće vrlo teško napraviti koaliciju bez njih, a vrlo lako napraviti koaliciju sa njima. Trenutno bi zajedno sa CDU-om oni imali zajedno 48 odsto podrške, ako je suditi po anketama. Možda AfD ne bi ni želeo da uđe u vladu, svestan žiga fašizma koji nosi. Njihova strategija bi pre bila da pruže podršku manjinskoj vladi ideološki bliskih partija, poput CDU-a i liberala, bilo na saveznom, bilo na pokrajinskom nivou. To bi ih učinilo prihvatljivijima. Stranke mejnstrima više ne bi mogle da ih vređaju i ignorišu. Svojim biračima bi AfD mogao da pruži izgovor time da su morali da spreče da Zeleni nastave da vladaju. Zeleni i AfD su dve stranke na dijametralno suprotnim pozicijama glede svake moguće teme i presek između njihovih birača gotovo da ne postoji. Štaviše, AfD gradi svoje pozicije na širenju mržnje prema Zelenima. Podmeću prepreke CDU-u time što kažu građanima da će CDU paktirati sa Zelenima, baš kao što su već uradili u pokrajinama Saksoniji, Hesenu, i Baden-Virtembergu. Glas za CDU je glas za Analenu Berbok i Rikardu Lang, za Roberta Habeka, Omida Nuripura ili Džema Ozdemira. Ova imena zelenih političara kod mnogih birača izazivaju bes i asociraju ih na feminizam, političku korektnost, skupoću, nestručnost, imigraciju i islam. Papazjanija više estetskih nego istinski ideoloških optužbi se raspada pri racionalnoj analizi, ali politika je pre svega polje delovanja iracionalnog identiteta koji se oseća ugroženim naglim promenama oko sebe.
POSTMERKELOVSKA NEMAČKA
I to osećanje se preliva, pre svega na CDU. Nakon odlaska Angele Merkel, partijsko kormilo nije nasledio čovek kojeg je ona podržala, Armin Lašet, već čovek kojeg ona prezire, Fridrih Merc, vođa desnog krila stranke kojeg je ona pobedila davne 2000. u borbi za vođstvo CDU-a. Merc je ipak preuzeo stranku nakon poraza na izborima 2021. i odveo je CDU od merkelističkog centra ka svom stožeru na desnici. Ali stvari su se otele kontroli. Na partijskom kongresu prošlog vikenda su silni govornici prodefilovali, i važni i manje važni. Trebalo je da najmanje bitni budu oni koji čak nisu ni članovi CDU-a, poput nekadašnje olimpijske brzoklizačice Klaudije Pehštajn. Pehštajnova se ne bavi više sportom, već je policajka. Na prethodnim izborima je nastupila kao nezavisni kandidat na izbornoj listi CDU-a u Berlinu. Na kongresu su se pojavila obučena u svoje radno odelo – policijsku uniformu, i u sedam minuta izrekla stvari koje se niko pre nje nije usudio.
Napala je promociju LGBTIQ porodica na uštrb normalnih, tradicionalnih, u kakvoj je ona odrasla i kakvu je u prošlosti CDU zastupala. Žalila se na fizičku slabost nemačke dece čija tela odrastaju pored konzola. Prizvuk nacističke opsesije tijelovežbom je prikrilo ekonomsko objašnjenje o opterećenju po javni budžet zdravstva kojem takva fizička neaktivnost vodi. Zatražila je veće stope deportacija odbijenih azilanata. Sudovi su, po Pehštajnovoj, odbili zahteve za azil 300.000 podnosioca koji još uvek nisu deportovani. Oni su administrativno opterećenje, a i bezbednosni rizik po žene i starije sugrađane u javnom prostoru, pre svega javnom saobraćaju. Ona ne vidi razlog zašto se ne postupa brže u takvim slučajevima. To su, po njoj, daleko bitnije stvari od nalaženja politički korektnog naziva za habzburško jelo „Cigojneršnicl“ ili turanja sufiksa i zvezdica (asteriska) u nazive profesija ne bi li se pokrili i muški i ženski i svi ostali rodovi. Na svaku od ovih konstatacija je bivala nagrađena aplauzom iz publike koju je činio špic CDU-a. Merc, a i bivši ministar unutrašnjih dela, Tomas de Mezijer, su zdušno aplaudirali.
U trci za glasovima, neki u CDU bi dakle da uberu tikve koje je posadila AfD. Ali ovo otvara niz problema. Pod Merkelovom, CDU je postala velika partija velike šatre – u njoj su svoje mesto mogli da nađu i ekološki osvešćeni, i biznismeni, i LGBT, i hrišćani, i muslimani. Hiljadu cvetova. Skretanje udesno će mnoge od njih udaljiti. U različitim pokrajinama CDU vodi različitu politiku. Ako napadnu Zelene koji su im koalicioni partneri u tri pokrajine, rizikuju pucanje koalicija pre vremena i pad sa vlasti. Ako ih ne napadnu, možda će izgubiti pokrajinske izbore u Bavarskoj, ali ne i u Hesenu, koji su u oktobru. A dogodine su pokrajinski izbori u junu, za čak devet pokrajina.
Postoji i dalje jaka frakcija unutar CDU-a verna centrističkoj viziji Angele Merkel, a koju predvodi Hendrik Vist, premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija. Vist je objavio u „Frankfurter algemajne cajtungu“ kolumnu naslova „Srce CDU-a kuca u sredini“. Ponudio je centrističku viziju koja je uvek imala dobru prođu u njegovoj pokrajini. Ovo je razbesnelo Merca, očigledno manje sklonog unutarpartijskom pluralizmu, zbog jedne simbolike. Kada je Angela Merkel raskrstila sa svojim političkim ocem Helmutom Kolom, to je uradila napisavši kolumnu u istim novinama. To je bio početak njenog uspona. A onda je Vist izjavio kako se ne podrazumeva ko će biti kandidat za kancelarsku poziciju na sledećim izborima, direktno podrivajući Merca kojem sada preti da po drugi put ostane praznih šaka. Da utrlja so na ranu, Vist je Merkelovu odlikovao ordenom za specijalne zasluge njegovoj pokrajini. U Bundestagu se javila frakcija unutar frakcije CDU-a koja je pozvala poslanike da se uzdrže od glasanja po jednom pitanju, suprotno uputstvu šefa stranke koji na ove činove neposlušnosti reaguje besom u javnosti. Mnogi rivali unutar stranke gledaju i likuju, ali će on verovatno skočiti na desničarsku rudu i pokušati da dokaže da je on pravi čovek na pravom mestu. Izbori u oktobru će biti njegov test.
U međuvremenu, omladina CDU-a je na svom tviter nalogu čestitala AfD pobedniku u Zonebergu i pozvala na vođenje suštinske politike za okrug. Postavljen je prvi kamen u most koji će spojiti dve desničarske obale.