U 88. godini je preminuo Petar Tutavac, prvi školovani keksar u SFRJ i tvorac najpoznatijeg keksa na onom području – “plazme”. Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena. Sa trinaest godina je završio pletarski zanat u Opuzenu i postao KV radnik pletar. Godine 1949. preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu koji je raspisala fabrika Kraš i postao prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Posle vojske zaposlio se u Krašu.
Njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji bila je “domaćica”. Po preporici se preselio u Srbiju, prvo u Leskovac, pa u Požarevac. Tako je u novoj fabrici lepog imena Bambi počela proizvodnja “plazme”, po receptu Petra Tutavca, koji nije bio kum keksa, a nije ga ni patentirao. Ali, osim “domaćice” i “plazme”, tvorac je i prvih ju-grisina. “To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo, kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek”, rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju, a preneo N1 za Hrvatsku.
Beograd odustao od izgradnje u savskim blokovima i Košutnjaku
Na javnoj sednici o izmenama Plana generalne regulacije (PGR) za područje Beograda u utorak vlast je odustala od planiranih izmena koje se tiču savskih blokova na Novom Beogradu i Košutnjaka. Komisija za planove Skupštine grada prihvatila je inicijative građana koje se odnose na izgradnju u savskim blokovima, kao i infrastrukture za potrebe Plana detaljne regulacije za nekadašnji “Avala film”. To znači da neće biti moguća gradnja na zelenim površinama, što je nova pobeda građana. Javnoj sednici prisustvovali su građani iz više udruženja i inicijativa, poput UG Zajednička akcija blok 70 i 70A, “Za naš kej”, “Savski nasip”, predstavnici blokova 44 i 45, kao i bloka 8 i “Bitke za Košutnjak”, ali i predstavnici Narodne stranke, Dveri, Stranke slobode i pravde i Ne davimo Beograd. Udruženja građana protive se izmenama Plana zbog toga što se njima otvara “mogućnost za zloupotrebu i otimanje zelenih površina”. Udruženja smatraju da nije bilo ni dovoljno javne rasprave i strahuju da bi na mestima zelenih površina mogli da niknu razni objekti.