Kancelar Olaf Šolc je hteo da u božićnoj nedelji Nemcima podari dobre vesti – sedam dana pre Badnjeg dana, 17. novembra je otvorio prvi terminal za tečni gas, prvo pristanište na nemačkoj obali namenjeno specijalizovanim tankerima koji prevoze ovaj energent. Brzinom zapanjujućom za savremenu Nemačku ophrvanu sklerotičnom birokratijom, terminal u Vilhelmshafenu je izgrađen za manje od deset meseci. Odluka je, kako je Šolc kazao, bila doneta nakon ruskog napada na Ukrajinu krajem februara, u svrhu skidanja Nemačke sa ruskog gasa okretanjem prekomorskim snabdevačima gasa. Izgradnja još pet ovakvih terminala treba da bude završena u narednih godinu dana, a sledeći je Brunsbitel na ušću Elbe. Iako izgradnjom ovih terminala Nemačka ekonomija ostaje vezana za gas, ispunjava se obećanje vlade kancelara Šolca da će se prestati sa uvozom energenata iz Rusije, što je bitan deo „Cajtenvendea“, epohalnog obrta najavljenog usled početka ruske agresije na Ukrajinu.
JAČANJE VOJSKE I FELERIČNI TENK
Međutim, drugi deo obrta, koji je svojevremeno izazvao daleko više reakcija kada je najavljen, ne ide u dobrom smeru. Radi se o reformi nemačke armije, Bundesvera, koje je započeto povećanjem budžeta i formiranjem vanrednog specijalnog fonda od 100 milijardi evra za popunjavanje skladišta municije i opreme koja je decenijama uskraćivana. Razlog tome je nemačka posleratna trauma od militarizma. Sve je činjeno da Bundesver nikada ne postane više od senke nekadašnje nemačke vojne moći, Vermahta, a retko kojem političaru koji je vodio taj resor to nije bilo poslednje nameštenje pred penziju ili povlačenje iz politike. Ovome je najveći izuzetak Ursula fon der Lajen, čija je nesposobnost u vođenju resora nagrađena pozicijom predsednice Evropske komisije. Ali već njena naslednica kao ministarka vojna, Anegret Kramp-Karenbauer, je dala ostavku i povukla se iz politike. Kada je novembra 2021. oformljena nova vladajuća koalicija, „Semafor“, sastavljena od socijaldemokrata (SDP), Zelenih, i liberala, resor je dodeljen dotadašnjoj ministarki pravde, Kristini Lambreht iz SPD-a. Socijaldemokrati su tradicionalno manje naklonjeni vojsci od konzervativaca, i nije se ni očekivalo da će se stvari promeniti glede situacije u Bundesveru, dok ruski predsednik Vladimir Putin nije napao Ukrajinu i time izazvao onaj epohalni obrt, vododelnicu koja je otreznila veliki deo Evrope od anemičnog pacifizma. Stvari nisu više mogle da se nastave po starom. Avaj, u Bundesveru jesu.
U četvrtak, ministarka Lambreht se zatekla u Maliju, gde je bila u poseti nemačkom kontingentu u mirovnoj misiji plavih šlemova, kada su stigle vesti o novom skandalu u Bundesveru. Nedeljnik „Špigel“ je objavio poverljivi mejl komandanta 10. oklopne divizije, generala-majora Ruprehta Horsta fon Butlera. U mejlu je general izvestio o seriji kvarova tokom manevarskih vežbi na tenkovima najnovijeg modela „Puma“, usled kojih je svih 18 primeraka ispalo iz upotrebe do osmog dana manevara. Milijarde evra su uložene u razvoj i proizvodnju tenka koji je trebalo da bude najbolji na svetu ali je ispao samo najskuplji. Jedan primerak košta 17 miliona, a svaki je izgleda feleričan. Kako je „procurela“ ova blamaža i koje prosledio mejl „Špigelu“ se ne zna, iako se traga, ali mediji u ministarki Lambreht vide ako ne krivca, onda svakako najodgovorniju za debakl.
Moglo bi se reći da to nije fer. „Puma“ je razvijana tokom 2000-tih i oko 2010. se počelo sa narudžbinama. Lambrehtova je samo imala peh da nasledi šklopocije za koje se još nije znalo da su jadac. Malo šta je mogla da uradi a da ne uznemiri svoju partijsku bazu i birokratske strukture. No, to je neće opravdati. Ne u eri Putinove agresije kada se javnost brine da bi posle eventualnog pada Ukrajine, pribaltičke pa centralnoevropske zemlje mogle biti sledeće na listi imperijalističkih ambicija. Odjednom se traži stručnost od resora koji je oduvek bio zapostavljan. Kada je fon der Lajenova bila ministarka odbrane, 2015. je izbio skandal oko nove jurišne puške G36. Puška se pregrevala tako brzo pri pucanju da je postajala užarena i neupotrebljiva. Pa ipak su stotine miliona evra bačene na njen razvoj i nabavku. Kao što se osam godina kasnije može posvedočiti, to nije naškodilo ministarkinoj karijeri, te verovatno neće ni Lambrehtovoj. Kancelar Šolc ju je nedelju dana pre izbijanja skandala uzeo pod zaštitu, rekavši da „Ministarstvo odbrane ima jednu prvoklasnu ministarku.“ Otarasiti je se sada bi značilo da Šolc priznaje da nema pregled nad radom svojih ministara, čak ni onih iz svoje stranke. Zadržati je znači povećati uloge, jer svaka dalja greška će biti merena strožim aršinom. Zato je Lambrehtova prešla u ofanzivu. Dala je ultimatum privatnim firmama koje su razvile i proizvele „Pumu“, „Rajnmetalu“ i „Kraus-Mafaj-Vegmanu“ da poprave defektne primerke u roku od tri nedelje. Za tako nešto bi normalno trebale godine, a ne tri nedelje usred sezone praznika.
Čemu onda žurba? Ruski Hanibal nije više ni pred vratima Kijeva, a kamoli centralne Evrope. Pa ipak, povezano je sa tim. Nakon njegovog napada na Ukrajinu, Nemačka je prestala da se opire jačanju istočnog krila NATO-a. Od Estonije do Bugarske, u nekadašnjim zemljama Varšavskog pakta nije bilo stacionirano ni 5.000 vojnika zapadnih saveznika pre februara 2022. Sada je već taj broj skočio na 40.000 i još će rasti. Svaka članica ima da dâ svoj doprinos jačanju istočnog krila, a nemački je bio slanje najnovijih tenkova. Budući da su „Pume“ beskorisne, biće poslati „Marderi“, tenkovi stari pedeset godina. Sumnje NATO saveznika u sposobnost Nemaca da oforme upotrebljivu vojsku rastu.
Izvinjenje za kolonijalizam
Simboličan, ali vredan potez nemačke diplomatije ove nedelje je povukla ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, u skladu sa esejom kancelara Šolca o kojem je NM pisao u broju 607. Šolc je napisao da se sa zemljama u razvoju mora postupati kao sa istinskim partnerima. Iako je ona sama sklona moralnoj kritici koja ne proizvodi oduševljenje kod domaćina, ove nedelje je njen postupak bio uperen protiv Nemačke. Berbokova je posetila Nigeriju i tom prilikom vratila 22 bronzana artefakata koje su snage Velike Britanije poharale u jednom kolonijalnom pohodu u kraljevstvo Benin i koji su trgovinom završili u nemačkim muzejima. Berbokova se izvinila zbog uloge Nemačke u evropskom kolonijalizmu i istakla značaj povratka poharanih dela kulturama iz kojih su potekli. Mali korak, možda i moralizatorski i niskobudžetni, možda i jedini konkretan korak u ispravljanju nepravdi nanetih Africi, ali ipak pozitivan potez posle dugog niza loših.
KARSTEN L. I GUDRUN ENGEL
Tu nije kraj božićnih neprijatnosti za kancelara Šolca. U sredu je uhapšen nemački obaveštajac za sada poznat samo kao Karsten L. Optužen je za špijuniranje u korist Rusije čijim je službama u toku ove godine prosleđivao informacije. Više od toga nije poznato, te eksperti spekulišu o kakvim bi se informacijama moglo raditi. Najbitnije su one koje se tiču rata u Ukrajini. Nemačka obaveštajna služba BND, kao i ostale službe zapadnih zemalja, prosleđuju informacije od taktičke važnosti ukrajinskim snagama. Rusi bi mogli mnogošta da zaključe o izvorima tih informacijama i zapuše ih. Druga stavka jeste trening ukrajinskih vojnika u Nemačkoj, kao i lokacije gde se on odigrava i identiteti Ukrajinaca koji u njemu učestvuju. Pred posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu, iz američke prestonice je najavljeno da će Ukrajina dobiti protivvazdušni sistem „Patriot“. Obuku će ukrajinski vojnici dobiti upravo u američkim bazama u Nemačkoj. Iako Karsten L. neće moći da dalje prosleđuje informacije o tome, i verovatno nije ni imao pristup dešavanjima u američkim bazama, postoji strahovanje da on nije poslednji ruski čovek u BND-u, i da Nemačkoj prečesto ne može da se veruje.
Poseta Zelenskog je, neočekivano, izazvala jedan komentar koji bi ostao nezapažen da nije tako kontroverzan. Dopisnica nemačkog državnog medijskog servisa ARD u Vašingtonu, Gudrun Engel, je u svom uključenju ocenila posetu Zelenskog kao „čin očajnika“. Po Engelovoj, očigledno je da video-obraćanja Zelenskog parlamentima zapadnih saveznika „više nisu dovoljna,“ pa je morao u Vašington, „svom glavnom sponzoru.“ Povezala je trenutak posete sa predstojećom promenom vlasti u donjem domu američkog kongresa, koji će od januara voditi tesna republikanska većina čiji su neki članovi, hineći brigu o raspadajućoj infrastrukturi i zdravstvu, počeli da postavljaju pitanja o tome zašto se novac američkih poreskih obveznika šalje Ukrajini. Omalovažila je slanje PVO sistema „Patriot“ i ocenila posetu kao simboličku, bez nekih konkretnih dobitaka osim prilike za fotografisanje svih učesnika. Iako slobodu mišljenja i govora niko ne osporava Engelovoj, i iako se sigurno dobar broj Nemaca slaže s njom, njena analiza je mnogima zazvučala kao da je emitovana na ruskom propagandnom servisu RT, a Ukrajincima i zapadnjacima koji razumeju nemački je delovala kao potvrda da se Nemcima ne može verovati. U novu 2023, Nemačka ulazi oštećene reputacije, i u pogledu svojih sposobnosti, i u pogledu svoje volje. I u Varšavi i u Kijevu i u Vašingtonu moraju da se pitaju da li će Berlin izdržati i sabrati se. Jer ako ne to ne bude uradio, biće zaobiđen.