Piše: Snežana Miletić
Analiza 216 objava mejnstrim medija, 570 tekstova omladinskih portala i 953 Jutjub videa u godini obeleženoj pandemijom virusa korona, koju je u vidu publikacije objavila Krovna organizacija mladih Srbije, a sproveli Stefan Janjić i Ivana Janjić, ukazuje da bi se Srbija najzad ozbiljno morala pozabaviti fenomenom mladih ljudi, njihovim potrebama i problemima, njihovom sadašnjošću pre svega, umesto što ih svodi na statistiku crne hronike i banalne petparačke društveno-političke fraze.
“Mladi su naša budućnost”, “Na mlađima svet ostaje”, “Za našu decu”, … samo su neke od fraza koje neprekidno besciljno plutaju medijskim prostorom Srbije. Mladima se u Srbiji, nažalost, na prvi način niko ne bavi, ni u društvenom, ni političkom, još manje u ekonomskom ili kulturnom, pa ni u medijskom smislu – osim u negativnom kontekstu crnih hronika.
PREPUŠTENI STIHIJI: Mladi su prepušteni sebi, odnosno društveno-ekonomsko-medijskoj stihiji koja ih usisava i onesposobljava za dostojanstven život. Oni preživljavaju shodno svojim sposobnostima: oni koji su svesni šta, živeći u bezizlaznoj srpskoj centrifugi, mogu da propuste, odlaze iz Srbije, drugi ostaju tabajući u mestu u borbi sa svakodnevnim neizvesnostima.
Koliko su mladi ljudi zastupljeni u medijima? Kako mediji o njima govore? Kakvi su trendovi na društvenim mrežama? Kako je pandemija korona virusa uticala na sadržaje za mlade, reprezentaciju mladih u medijima ali i trendove na društvenim mrežama pozabavio se u istraživačkom poduhvatu “Mladi u medijskom ogledalu 2020” autorski dvojac Stefan Janjić i Ivana Janjić. Publikaciju je objavila Krovna organizacija mladi Srbije u saradnji sa Institutom za medije i različitosti, DW Akademijom, Asocijacijom Lokal Pres i “Novim magazinom”.
Istraživanje je pokrilo 2020, koju je na svim nivoima obeležila pandemija virusa korona. Obuhvatilo je tri segmenta: analizu mejnstrim medija, omladinskih medija i Jutjub kanala. U okviru analize izveštavanja o mladima u mejnstrim medijima istraživači su se fokusirali na šest tema: kontekstualizovali su kako mladi vrednuju svoju stvarnost, njihov odnos ka društvenim mrežama, bavili su se mladima u kontekstu tržišta rada, obrazovanja, aktivizma i volonterskog rada, te bezbednošću mladih.
MLADI U MEJNSTRIM MEDIJIMA: U periodu od dve nedelje (od 2. do 15. novembra 2020. godine), svakodnevno su analizirani sadržaji o mladima u devet odabranih mejnstrim medija, izabranih tako da reprezentuju raznovrsne modele izveštavanja i različite uređivačke politike. Ove godine analizirani su dnevnici RTV Vojvodine, N1 televizije i RTV Srbije, listovi Danas, Informer i Večernje novosti, te portali Mondo, Peščanik i Blic.
Autorski istraživački dvojac Janjić/Janjić utvrdio je da je, otkako se sprovodi istraživanje “Mladi medijskom ogledalu”, broj sadržaja o mladima u odnosu, na recimo 2017. povećan. Oni dodaju da ovaj rast nije obavezno znak da su se mejnstrim mediji zainteresovali za mlade, već da je to delimično uslovljeno specifičnim društveno-političkim kontekstom i događajima (donošenje određenog zakona, početak školske godine, takmičenja, protesti, incidenti ili ubistva, koji u kratkom roku pojačavaju interesovanje medija za mlade).
Upravo crna hronika razlog je i zašto se u tri četvrtine slučajeva o mladima izveštavalo o događajima sa lokala. Iako bi ovakav rezultat mogao da navede na zaključak da su posmatrani mediji proširili svoju dopisničku mrežu ili da su se zainteresovali za život mladih u manjim gradovima i ruralnim sredinama, to je nažalost samo posledica upravo izrazito visoke zastupljenosti crne hronike.
O njoj vrlo sočno, detaljno i predano izveštavaju u prvom redu tabloidi, koji događaje sa lokala prate gotovo isključivo kada je reč o tragičnim događajima ili pseudodogađajima koji podrazumevaju političku samopromociju. Veća zastupljenost državnog od lokalnog okvira uočena je samo na TV N1 i u Danasu. Takođe, u odnosu na prethodne godine, kod nekih medija primećen je i zaokret u izveštavanju o mladima.
Blic, koji je u ranijim ciklusima istraživanja pokazao više senzibiliteta za mlade, u ovogodišnjem istraživanju, ispostavlja se, bespotrebno i senzacionalistički, produbljuje generacijski jaz, provocirajući mit o mladima kao dekadentnoj populaciji. Portal Mondo takođe je doživeo oštar zaokret ka tabloidnom novinarstvu, uz kontinuirano kršenje novinarskog kodeksa. Na drugoj strani, primećena je i dobra praksa profesionalnog izveštavanja o mladima, i to na Radio-televiziji Srbije. Primer za to je Dnevnik 2 RTS-a od 7. novembra koji je govorio o srednjoškolskoj matematičkoj ekipi Srbije koja je postala ekipni prvak Balkana.
OMLADINSKI MEDIJI: Analiza omladinskih medija obuhvatila je omladinske portale: Vice, Noizz, Vugl, Oradio, Megafon i Talas. Tekstovi na njima analizirani su, između ostalog, kroz informacije o pandemiji, vanrednom stanju, izmenama u funkcionisanju javnih preduzeća, obrazovnog i uslužnog sektora, vreme provedeno u karantinu, borbu protiv pandemije u drugim državama, reakcije državnih organa, infodemiju, dezinformacije, pseudonauku, natprirodne pojave, zdravstvo, solidarnost, ekonomski i privredni kontekst pandemije, te kroz poznate ličnosti.
Sve ono što je izostajalo u radu mejnstrim medija kada je izveštavanje o mladima u pitanju: jezička kreativnost, multimedijalnost, duhovitost, otvorenost za osetljive grupe i žanrovska raznolikost, uočeno je na šest omladinskih medija. Oni su, prema rečima istraživača, uz neke izuzetke i nedostatke, imali izrazito profesionalan, proaktivan i kreativan pristup pri stvaranju medijskih sadržaja za vreme prvog talasa virusa korona. Ti mediji pozivali su tokom pandemije i na solidarnost.
Megafon je pisao “Migranti u Srbiji pomažu u borbi protiv koronavirusa”, a Vice “Migranti u Bujanovcu šiju maske za građane Srbije.
“U periodu koji je bio obeležen velikim brojem dezinformacija, svi posmatrani portali objavljivali su sadržaje koji su se suprotstavili pseudonaučnim teorijama i opštoj infodemiji. Ovi portali su, uz to, pokazali jasnu orijentaciju ka mladima i njihovim problemima, uz detaljne analize, predloge rešenja i aktivan dijalog sa svojom ciljnom grupom.”, navodi ovo istraživanje u kojem se dodaje i činjenica da četiri od šest analiziranih portala ne prihvataju nadležnost Saveta za štampu. Jedini koji samostalno priznaje nadležnost ovog Saveta je Noizz, a članom ovog regulatornog tela posredno može se smatrati i Vugl čiji je osnivač nedeljnik Vreme koji priznaje nadležnost Saveta.
Tokom analize medijskih sadržaja omladinskih portala primećen je i fenomen izvesnog gubitka pratilaca u odnosu na period 2019-2020. godine (na Instagramu portala Vice 2000 manje, a na Fejsbuku portala Noizz 14.000 manje pratilaca). Noizz i dalje dominira na društvenim mrežama i sveobuhvatno gledano ima više pratilaca nego svi ostali portali zajedno. Važno je znati da su tekstovi na ovom portalu često veoma kratki, zasnovani na vestima preuzetim sa drugih portala, kojima se dodaje atraktivan, apelativan, manipulativan ili klikbejt naslov.
Zabeleženo je da ni jedan od ovih šest portala za mlade nije otvorio nalog na kineskoj društvenoj mreži TikTok, izuzetno popularnoj među mladima, koja je eksplodirala 2020. godine. Vidljivo je, između ostalog, i da omladinski mediji nastoje da budu multimedijalni (naročito Oradio, Talas, Vugl i Megafon). Osim osnovnog teksta, oni nude i bogatu opremu, podkast, vlog, infografike, mimove, kao i ilustrativne objave sa Tvitera, Instagrama, Fejsbuka i TikToka.
JUTJUB PROSTRANSTVO: Za analizu mladih u kontekstu Jutjub prostora uzeti su u obzir samo oni sadržaji koji se bave plasiranjem originalnog vlog materijala, kreiranog za Jutjub. Tu su se našli kanali: Baka Prase, Muđa, Dex Rock, Braco Gajić, Janko, Đota Freestyle, Stuberi, Čoda, Anđela i Nađa, Full burazeri, Kimi’s life, Andrija Jo, Lea Stanković, K1KA, Jaserštajn, Nixa Zizu, MiloshHD, Goldenito, Marija Žeželj i Cone.
Analizom Jutjub kanala htelo se utvrditi kako su na domaćim Jutjub kanalima, čija su ciljna grupa mladi, oblikovani sadržaji za vreme pandemije i o pandemiji. Analizirano je 20 kanala iz Srbije koji su prema rang-listi servisa Social blade 20. decembra 2020. godine imali najviše pratilaca. Čak šest ovih kanala, od prošlog istraživanja, prešlo je milion pratilaca. Na čelu liste je Bogdan Ilić (Baka Prase) koji je na tom mestu zamenio Stefana Vuksanovića (Muđu).
Analiza domaće jutjuberske scene, obuhvaćene u projektu “Mladi u medijskom ogledalu 2020”, imajući u vidu da su ovdašnji jutjuberi iz više razloga, često vrlo opravdano bili na meti kritike, donela je i jednu, moglo bi se reći, neočekivanu kvalifikaciju.
“Domaća Jutjub scena često se nalazi na meti kritika zbog anarhičnosti, nedostatka integriteta, promocije negativnih vrednosti i vulgarnosti. Međutim, rezultati kvalitativne analize gotovo hiljadu klipova 20 najpopularnijih jutjubera iz Srbije, nastalih za vreme prvog talasa pandemije virusa korona, izrazito su pozitivni. Ni u jednom od ovih videa nije zabeležen slučaj pozivanja na neodgovorno ponašanje, kršenje karantina i pravila distanciranja, otpor prema maskama ili vakcinaciji, širenja dezinformacija ili pseudonauke.”, ističu u ovom istraživanju i dodaju da je
u jutjuberskim sadržajima uticaj pandemije, vanrednog stanja i karantina vidljiv i tamo gde se eksplicitno ne pominju, i to pre svega u izmeni žanrovske strukture, razvijanju novih formi i tematskom fokusu.
Svesni svog uticaja, jutjuberi su se uključili u pandemijsko opismenjavanje mladih. Tako je Andrija Jo u videu “Jedan dan u karantinu” 9. aprila pričao o tome kako prati fakultetsku nastavu onlajn, zamolio je pratioce da peru ruke, da se presvuku nakon što dođu spolja i da koriste asepsol. Dex Rock je u videu od 14. marta “Da li će korona virus ubiti sve nas?” objašnjavao svojoj publici kako se prenosi korona, služeći se fotografijama i snimcima. Iako je naslov na tragu klikbejta, u samom klipu autor je insistirao na smirivanju tenzija, pozivajući pri tome i na solidarnost prilikom kupovine namirnica i higijenskih potrepština.
SVE TANJA ŽANROVSKA RAZNOVRSNOST: U ovogodišnjem istraživačkom korpusu informativni/faktografski žanrovi zauzimali su 61 odsto sadržaja, a analitički 39 odsto. Intervjui, komentari i reportaže bili su prava retkost, pa su članak i TV paket bile forme za izveštavanje o temama od značaja za mlade. Sa druge strane, u tabloidnim medijima je, ponovo zbog uticaja crne hronike, udeo osnovnih informativnih žanrova (vesti i izveštaja) bio izuzetno visok: u Informeru 61 odsto, na Mondu 73 odsto, a na Blicu 77 odsto. Najbolji primer za to kako se jednom fenomenu kakav je problem alkoholizma kod mladih pristupa senzacionalistički je ono što je 9. novembra objavio Blic pod naslovom “Deda mu dao da proba alkohol na slavi i SADA REDOVNO PIJE!” . Ovim su tekstom, inače, predstavljeni rezultati ankete o rasprostranjenosti konzumiranja alkohola na uzorku od 200 maloletnika koji pohađaju srednje škole.
Ovakav način izveštavanja nimalo ne doprinosi razumevanju problema, već samo besmislenoj klikabilnosti, poražavajućoj tabloidizaciji i neizmernim mogućnostima za bustovanje na ozbiljnim društvenim problemima. Ima, naravno, i odličnih primera analitičnosti fenomena mladih, npr. u listu “Danas”, gde su analitički žanrovi zastupljeni sa 63 odsto.
Kada su u pitanju povodi za izveštavanje o mladima, aktuelni događaji čine više od dve trećine ovogodišnjeg korpusa, svaki dvadeseti tekst u ukupnom korpusu mogao se okarakterisati kao “medijska inicijativa”, a pseudodogađaji koji više obezbeđuju pozitivan publicitet vlastima nego kompanijama, zauzeli su četvrtinu. Odličan primer za to je specijalni dodatak Večernjih novosti od 13. novembra koji pod naslovom “Loznica – Iz Loznice samo najbolje” predstavlja zapravo promociju gradonačelnika tog grada i Srpske napredne stranke u kojoj mladi imaju samo “dekorativnu ulogu”, navodi istraživački tim.
REŠENJA, SAVETI, KONTEKST I STEREOTIPI: Tokom istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2020” razmatrano je i da li se za određeni problem koji se tematizuje u tekstu/prilogu nudi rešenje. Kao dobre primere navode afirmativni prilog RTV Vojvodine o pametnoj zgradi koju su konstruisali profesor i njegovi bivši studenti sa Fakulteta tehničkih nauka, sa svim propratnim pozitivnim detaljima ove priče. U istom kontekstu navode i primer priče sa Blica od 4. novembra, o momcima koji su donirali kožu za devojčicu koja je povređena u požaru na Dorćolu. Kada je reč o deklarativnim rešenjima, ona se pojavljuju u svakoj četvrtoj analiziranoj objavi, a radi se mahom o primerima u kojima predstavnici vlasti afirmativno govore o mladima: deklarativno se zalažu za njihov boljitak, bez konkretnih predloga, planova i strategije.
OSETLJIVE GRUPE I RODNOST: O mladima kao pripadnicima osetljivih grupa izuzetno retko se izveštava. Na primeren način o njima je 2. novembra, npr, izvestila RTV Srbije u priči o presudi ocu koji je obljubio svoju sedamnaestogodišnju ćerku. U prilogu nije bilo senzacionalističkih detalja, već je autor hteo da ukaže na širi okvir problema seksualne eksploatacije i trgovine ljudima. I na Blicu su 10. novembra, sa Info pressa, preneli priču o Romkinji iz Požege koja “svojim primerom razbija stereotipe i hrabri mlade Romkinje da krenu njenim stopama i same sebi krče put ka obrazovanju i životnim prilikama”.
Rodnim pitanjima je bilo posvećeno vrlo malo pažnje. Jedini pravi analitički osvrt na rodna pitanja objavljen je 4. novembra na Peščaniku, u tekstu “Konzumiranje seksizma”, podstaknutim učešćem devojaka iz pop grupe “Hurricane” u promo kampanji jedne kladionice. U muškom svetu, ogrnutom patrijarhatom začinjenim balkanskom verzijom matrijarhata, nije čudo ni to što su akteri muškog roda, ukupno posmatrano, triput zastupljeniji od aktera ženskog roda. Ni u jednom od posmatranih medija devojke/žene nisu bile zastupljenije od momaka/muškaraca.
NARATIVI O PANDEMIJI: Kontekstualizovanje pandemije išlo je u omladinskim medijima kroz nekoliko segmenata: servisne informacije o pandemiji (vanredno stanje, izmene funkcionisanja javnih preduzeća, obrazovnog i uslužnog sektora), priču o simptomima i bolesti (tokom prvog talasa pandemije, kada su postojale nedoumice u pogledu prevencije, transmisije i lečenja.), karantin i higijenu, stanje u svetu, s posebnim akcentom na naše ljude raštrkane izvan domovine, te priču o zemljama sa posebnim modelima borbe protiv virusa (Švedska), o stanju u Srbiji (psihološki aspekat krize, verska pitanja, ljudska prava i slobode, obrazovanje, narkotike…).
Svi analizirani portali bili su u manjoj ili većoj meri kritički nastrojeni prema vlastima u Srbiji i Kriznom štabu. U formi dramskog zapisa Vugl je 30. aprila objavio tekst “Osnova Vučićeve vlasti je teror i strah građana”, dok je Talas u tekstu “Jeste li završili? KZN i dalje bez odgovora”, od 27. aprila, razmatrao sistem pseudodogađaja u vidu konferencija za štampu na kojima nema novinarskih pitanja.
Pandemija je, osim gomilom informacija, obeležena i poplavom dezinformacija, objedinjenih terminom “infodemija” (“dokazi” da se virus mogao predvideti, da ga je moguće lečiti kokainom, panika koju su izazvali navodni “5G tornjevi”, opasne pseudonaučne izjave vlasnika TV Pink Željka Mitrovića…). Redakcija FakeNews Tragača izračunala je na osnovu analize lažnih i manipulativnih vesti i njihovog viralnog potencijala u Srbiji, da je svaka dezinformacija prosečno podeljena (šerovana) 927 puta!
Na koncu, ovako temeljna analiza medijskih sadržaja objavljenih u godini obeleženoj pandemijom, ukazuje da bi se Srbija najzad ozbiljno morala pozabaviti fenomenom mladih ljudi, njihovim potrebama i problemima, njihovom sadašnjošću pre svega, umesto što ih svodi na statistiku crne hronike i banalne petparačke društveno-političke fraze.
NAPOMENA:
Publikacija “Mladi u medijskom ogledalu 2020” nastala je u okviru projekta “Young Media – media for and with young people”, koji podržava Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke i DW Akademie, kao i projekta MLADI: Media literacy alliance and digital importance, koji podržava Delegacija EU u Srbiji.