Neki ljudi prilikom očekivanja važnog događaja ili ishoda svog ponašanja zamišljaju najgoru moguću situaciju kako bi na neki način sebi olakšali strepnju koju osećaju. Jer u poređenju s najgorim mogućim scenarijem, sve drugo je dobro!
Sada se mi svi kao građanke i građani Srbije nalazimo u istom stanju koje nam nameće trenutno jedini verifikovani funkcioner, predsednik države, koji uzurpira sve druge nadležnosti, koji svojim medijskim nastupima i propagandom svojih subvencionisanih medija navodi da je moguć i svetski rat.
Nedostatak energenata i havarisan elektroenergetski sistem i zima nisu ništa u poređenju sa svetskim ratom. Biće nam hladno, ali ćemo preživeti. Poslednjih dana, pored svetskog rata, predsednik se fokusirao i na potencijalni rat u regionu kao nastavak devedesetih.
FENOMEN NAJGOREG SCENARIJA: U psihologiji se ovaj fenomen zove i katastrofiranje i uopšte nije bezazlen kako ljudi misle. Neko to zove realističnom procenom ili opreznošću u pogledu budućih zbivanja, ali nije tako. Ovaj fenomen se bazira na pogrešnoj percepciji budućnosti, gde osoba zamišljajući situaciju s lošim ishodom, postaje anksiozna i „luči hormone stresa“. Što češće ovo čini, veća je verovatnoća da će imati posledice po mentalno zdravlje. Mogu se pojaviti i različite psihosomatske bolesti koje se teže leče.
Manifestacije katastrofiranja su različite. Na primer, ako student polaže ispit koji je presudan za prelazak u narednu godinu, ovu već stresnu situaciju može doživljavati još stresnije. On to može doživljavati kao smak sveta, da će razočarati roditelje, da je u pitanju kraj studija, da će biti neuspešan u životu, da će izgubiti kontakte sa drugarima i da se neće oporaviti od ovog poraza. A realni najgori scenario jeste da će ponoviti godinu, što otvara druge mogućnosti i bolju pripremu za narednu godinu. Naravno, ima tu i drugih realnih faktora koji se mogu pojaviti, ali upornošću i trudom uglavnom se prevazilaze.
KATASTROFA & PANDENIJA: Podsticanje anksioznosti i katastrofiranje koje dolazi od najvišeg funkcionera naše države je najblaže rečeno neodgovorno, a u suštini je još jedna manipulacija koja dobro koristi u situaciji dok traje pandemija kovida-19. Ali ne tako jednostrano kako se misli. Naime, u pitanju je propagandna taktika koja se naslanja na stresne situacije, koju prenose svi mediji i onda postaje dominantna tema koja ne dozvoljava drugim važnim temama da isplivaju na površinu.
U nedostatku sistematičnih epidemioloških studija o psihijatrijskim poremećajima koji bi pomogli organizaciju službi i različitih programa prevencije mentalnog zdravlja, tim uglednih naučnika u okviru projekta „Cov2soul“ uspeo je da sprovede nacionalno istraživanje duševnog zdravlja u vezi s pandemijom kovida-19 na reprezentativnom uzorku.
Nalazi su zanimljivi i, na sreću, idu u prilog tezi da su ljudi kao vrsta izuzetno prilagodljiva bića, da „pandemija nije ni pozitivno ni negativno uticala na različite aspekte njihovih života“, što je u skladu s nekim drugim istraživanjima koja navode autori da pandemija nije dramatično uticala na mentalno zdravlje ljudi. Propagandno katastrofiranje izgleda više govori o karakteru čoveka i namerama. Hoće li biti srećan što je pogodio neku „nevolju“, s obzirom na to da o tome deset godina nije razmišljao, ili nesrećan?
ANKSIOZNO DRUŠTVO: Ukoliko bismo uporedili naše društvo sa anksioznom osobom, shvatili bismo da građani imaju iste simptome: neodlučni su, zbunjeni, demoralisani, pre veruju u tuđa nego u sopstvena rešenja, nemaju samopouzdanje, o svemu preterano brinu, i to sve usled dugotrajnog neodređenog straha i tenzije. Prevashodno ekonomskog.
To se dalje razvija u strah od budućnosti, a konstantna briga dovodi do iscrpljivanja snaga, tako da se i najmanji napor čini teškim i loše utiče na donošenje ispravnih odluka. Na nivou individue stanja anksioznosti se danas veoma uspešno leče, obično kognitivno-bihejvioralnom terapijom.
Najveću odgovornost za stvaranje anksioznosti u društvu, koje ima prilično stabilno prirodno okruženje, obično snosi politička elita koja ne nudi dobra rešenja, koja ne vodi odgovornu politiku, unosi nepotrebne tenzije u društveno-politički život i daje obećanja koja ne može ispuniti u saradnji s neodgovornim državnim službenicima.
Situacija koja još više doprinosi društvenoj anksioznosti jesu loši zakoni, koji su često neprimenljivi, pa se dorađuju i nanovo prepravljaju jer su prepisani i usvojeni po hitnom postupku bez javne rasprave, što bukvalno sluđuje i pojedince i preduzeća.
EKONOMSKO MENTALNO STANJE: Sve navedeno stvara kod građana opažanje da u ovoj zemlji ne mogu da uspeju i da moraju da idu da rade u inostranstvo. Iako ugledni ekonomista Mihail Arandarenko u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za 2022. godinu kaže da se karakter emigracije promenio i da ljudi idu da rade privremeno, a onda se vraćaju, a da broj ljudi koji se iseljavaju iz naše zemlje ne prelazi 10.000 godišnje u toku prošle decenije. Ali to nije neki srećan podatak jer veliki broj ljudi koji radi napolju i zarađuje, neće raditi taj posao ovde.
Analiza ovogodišnjih upisa na fakultete pokazuje da su za mlade najatraktivnija zanimanja koja mogu da obavljaju bilo gde. Primer da se na smerove za profesore matematike ili fizike prijavljuje minimalan broj studenata govori o tome. Mladi su racionalni, ako nema dobrih promena ovde, radiću tamo gde sam bolje plaćen. Ko će učiti tome buduće generacije? A vidimo da usled nedostatka radne snage, usluge višestruko poskupljuju.
ŠTA JE LEK: Uprkos svemu, kada pogledamo istraživanja, čini se da propagandna mašinerija SNS smatra da dovođenje ljudi u stanje straha služi za lakšu manipulaciju. Uz sve resurse koji im stoje na raspolaganju to možda izgleda tako, ali izborne brojke govore nešto drugačije, SNS gubi lokalne izbore u velikom broju gradskih opština u Beogradu ukoliko se neko ne doseti da ih ponovo bojkotuje. Medijski mrak u jednom delu Srbije, kao i odugovlačenje formiranja Skupštine i Vlade, shodno usvojenim lošim izbornim zakonima, služi da se ništa ne zna i da u tom mraku predsednik uzurpira ovlašćenja koja nisu u njegovoj nadležnosti.
U ovom slučaju lek za apatiju i anksioznost u društvu je u našim glavama. Vreme je da se promeni način opozicionog rada i da se dosadašnji pristup svede na jedan, a to je ukrupnjavanje i stvaranje velike koalicije opozicionih snaga koja neće obuhvatati satelite vlasti kao što su Dveri, Zavetnici novi DSS i slični. Vreme je da se razmišlja o kadrovima opozicije za obavljanje izvršnih poslova jer nije rešenje da se promeni stranka na vlasti koja će preuzeti iste ljude iz sistema i time ga ostaviti netaknutim.
Uz to, bitan je i građanski aktivizam jer dugotrajno anksiozno stanje u velikom broju slučajeva dovodi do težeg stanja – depresije. Tada se osobi čini da nema izlaza, da je sve crno i da više ništa ne mogu da urade za sebe. A lečenje depresije teži je i dugotrajniji proces.
Autor je doktor političkih nauka i psiholog, predsednik Pokreta 2035