Svetski TV kanali i štampa bezmalo u jedan glasu su izvestili o „pobedi krajnje desnice“ na istoku Nemačke, „političkom zemljotresu“ u Tiringiji i Saksoniji, kao i o tome kako je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put „osvojila jednu nemačku pokrajinu“ i to na bezmalo stogodišnjicu izbornog uspeha Hitlerove nacističke stranke upravo u toj Tiringiji.
Neko bi pomislio da se u Nemačkoj dogodilo veliko iznenađenje. Ali, naprotiv. Rezultati pokrajinskih izbora u dve istočnonemačke pokrajine pokazali su upravo ono što su predviđali istraživački javnog mnjenja: trijumf AfD-a i debakl tri stranke koje čine vlast na saveznom nivou.
A kako stvari stoje, ono što su međunarodni mediji nazvali „pobedom“ AfD-a – bukvalno prevodeći engleski izraz koji zbog većinskog sistema pobednika naziva svakog ko je osvojio najviše glasova – neće značiti i osvajanje vlasti. Zasad se nijedna partija nije izjasnila da želi političku saradnju sa strankom, koja je od pre nekoliko nedelja i sudski označena kao osumnjičena da je desničarska ekstremistička organizacija, čime je odobren zahtev agentima nemačke Savezne službe za zaštitu ustava da obaveštajno nadziru rad AfD-a.
Zbog toga su sada sve oči uprte u dvojicu kandidata Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njihovu sposobnost da naprave koalicije od ideološki različitih stranaka u pokrajinskim parlamentima u Erfurtu i Drezdenu.
DEBAKL LEVICE I VLASTI U BERLINU
Bezmalo tri četvrtine birača je izašlo u Saksoniji gde pravo glasa ima 3,17 miliona građana, kao i u Tiringiji gde biračko pravo ima 1,65 miliona.
CDU sa 31,9 odsto glasova ostao je na prvom mestu u Saksoniji, gde je njihov funkcioner Mihael Krečmer proteklih sedam godina premijer, uz podršku Socijaldemokratske partije (SPD) i Zelenih. Međutim, AfD je osvojila neznatno manje glasova – 30,6 odsto – dok je na trećem mestu novoformirani levičarski Savez Sare Vagenkneht (BSV) koji je osvojio 11,8 odsto. SPD kancelara Olafa Šolca je osvojio tek 7,3 odsto, dok su za dlaku izborni prag prešli Zeleni sa 5,1 odsto. Levica je doživela debakl ne prešavši cenzus, baš kao i liberali (FDP).
Slična situacija je i u Tiringiji, samo što je tamo AfD izbio na prvo mesto sa 32,8 odsto glasova, sledi CDU sa 23,6 pa BSV sa 15,8 odsto, Levica aktuelnog tirinškog premijera Bode Ramelova sa 13,1 i SPD sa 6,1 odsto glasova. Zeleni i liberali nisu ni bili blizu da prebace izborni prag od pet odsto.
Iako rezultati pokrajinskih izbora nisu uvek jasan pokazatelj stvarne popularnosti stranaka na nacionalnom nivou, ovi rezultati su pravi debakl, pre svega, za SPD koji je na istoku Nemačke imao poprilično jaku podršku od ujedinjenja, ali i za Zelene koji su prethodnih pet godina bili u pokrajinskim vlastima. Neuspeh liberala na istoku nije veliko iznenađenje, ali jeste šok da Levica nije uspela da uđe u pokrajinski parlament Saksonije.
Za SPD i kancelara Šolca predstoji još jedan test 22. septembra kada se održavaju izbori u Brandenburgu gde je premijer njegov partijski kolega Ditmar Vojdke, uz podršku CDU i Zelenih. Istraživači javnog mnjenja zasad prognoziraju da bi tamo SPD trebalo ipak da osvetla obraz i osvoji 20 odsto glasova, ali ipak manje od AfD-a kojem prognoziraju 24 odsto. Ankete predviđaju da bi u ovoj pokrajini CDU mogao da dobije podršku 19 odsto, BSV 17, a Zeleni i Levica po pet.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel je oduševljena rezultatima i tvrdi da „birači žele nove nacionalne izbore“. „Šolc i njegovi koalicioni partneri bi trebalo da spakuju svoje kofere“.
Redovni savezni izbori su predviđeni za godinu dana i niko od posmatrača ne očekuje da će dođe do prevremenih, uprkos glavobolji koju su doživele vođe vladajućih stranaka. Prema rečima kancelara, rezultati AfD-a u Saksoniji i Tiringiji su „zabrinjavajući“.
„Naša zemlja ne može i ne sme da se navikne na ovo. AfD šteti Nemačkoj. Slabi ekonomiju, deli društvo i ruši ugled naše zemlje“, rekao je kancelar dok je lider liberala i ministar finansija Kristijan Lindner za izborne neuspehe optužio politiku azila i prijema izbeglica, rekavši da su „ljudi siti politike azila“.
GLASANJE PROTIV I IZ BESA
Međutim, sve više analiza ukazuje da su „ljudi siti“ upravo ministra Lindnera, kancelara Šolca i vicekancelara Roberta Habeka. Bar u ove dve pokrajine. Premda je u ovim pokrajinama situacija različita, jasno je da je AfD ovakve rezultate postigao, između ostalog, time što je uspeo da se profiliše kao stranka koja okuplja nezadovoljne.
Osnovana 2013. kao partija bivših članova CDU, koji su zagovarali da Nemačka napusti evropsku monetarnu uniju i vrati nemačku marku, AfD je pak uspela da se profiliše kao antimigrantska desničarska partija koja okuplja birače nezadovoljne vodećim strankama. Osim teme prihvata migranata, AfD je proteklih godina dana uspela da profitira i na posrtanju nemačke privrede i finansijske moći građana, kao i od narastajućeg nezadovoljstva radom Šolcove vlade. Naime, tri koaliciona partnera već godinama se prepiru oko mnogih strateških poteza i zakona, često zanemarujući stavove građana i ubeđujući ih u ispravnost svojih ideologijom motivisanih poteza čak i kada su preskupi. Od energetske tranzicije i gašenja savremenih nuklearki usred energetske krize do novih ekoloških propisa i uskraćivanja pojedinih socijalnih davanja, savezne vlasti su samo izazivale bes stanovništva.
A bes je najjači upravo na istoku, jer nekadašnja komunistička DDR već decenijama ne uspeva da stigne po životnom standardu i nivou zaposlenosti zapad zemlje. Veliki deo stanovništva se od 1990. do danas preselio u zapadne pokrajine.
Na tom besu većinski je profitirao AfD, koji upravo na istoku ima najekstremnije i najkontroverznije funkcionere. Tu se ističe Bjorn Heke, nekadašnji profesor istorije, koji vodi AfD u Tiringiji i predstavlja sivu eminenciju cele stranke otkad je ona zauzela tvrđi desničarski kurs.
Heke je ove godine, između ostalog, privukao pažnju time što je dva puta kažnjen novčanom kaznom zbog korišćenja u svojim nastupima zabranjenih nacističkih slogana. Iako umereni političari i analitičari često nastoje da popularnost AfD-a objasne time da su birači na istoku „više skloni nacionalističkim i autoritarnim stavovima“, zapravo dobar deo birača AfD-a njih glasa jer ne želi da glasa za stranke koje su proteklih decenija bile na vlasti na pokrajinskom ili saveznom nivou. Dakle, glasa protiv i iz besa.
LEVICA SA DESNIM IDEJAMA
Na ekonomskom nezadovoljstvu birača na istoku pak nije uspela da profitira Levica, jer je njeno rukovodstvo proteklih godina kurs stranke usmerio na identitetska pitanja, poput prava seksualnih manjina, dok su sindikalna i socijalna prava bačena u zasenak baš kao i socijalno-ekonomski problemi izazvani prihvatom ogromnog broja izbeglica proteklih deset godina.
Nemačka Levica, ali i SPD, prolaze kroz teške periode baš kao i većina umereno i krajnje levih stranaka, koje su posle pada komunizma i Berlinskog zida bile ubeđene da zastupanje jake sindikalne borbe ugrožava slobodno tržište i globalizaciju. Zbog toga pojedini politikolozi već ukazuju da je možda vreme da levičari prihvate i pojedine nacionalne ideje kao svojevrsni način odbrane radničke klase od globalnog kapitalizma i njegovih negativnih posledica.
Rukovodstvo Levice se grozilo i od samog pominjanja nekih konzervativnih ideja, ali ne i njihova nekad najpopularnija funkcionerka i šefica poslaničke grupe u Bundestagu Sara Vagenkneht. Zbog neslaganja, ona je napustila Levicu i ove godine osnovala sopstvenu stranku, ostvarivši za nemačke prilike nezapamćen rezultat da samo koji mesec od osnivanja uspe da osvoji više od šest odsto glasova i uđe u Evropski parlament, a sada da ima i dvocifren procenat glasova za ulazak u dva pokrajinska parlamenta.
Vagenknehtova je očigledno osetila da i među nemačkim biračima postoji potreba za ovom vrstom levičarske stranke sa izvesnim desnim idejama pa tako njen BSV ima levičarski ekonomski program ali konzervativni društveni program. Konkretno, BSV se zalaže za veće oporezivanje najbogatijih, ali se žustro protivi nekontrolisanim migracijama.
I dok njen program i pojava podjednako nerviraju levičarsku, centrističku i desničarsku političko-medijsku elitu, njena stranka će u Tiringiji i Saksoniji, prema svemu sudeći, biti taj tas na vagi koji će sprečiti dolazak AfD-a na vlast.