Redovni lokalni izbori u Srbiji biće održani 2. juna u 88 gradova i opština, među kojima su i 23 gradske opštine u Beogradu, Nišu i Požarevcu. Za isti dan raspisani su vanredni izbori u Beogradu i Preševu. U prvoj turi 17. decembra 2023, uz vanredne republičke i pokrajinske, održani su i vanredni lokalni u 12 gradova, uključujući i Beograd, te u 53 opštine.
Beograđani će, uzgred, po treći put na birališta za nešto više od dve godine. Takođe, kuriozitet izborne sezone 23/24. jeste to što su prvi put u novoj višestranačkoj istoriji Srbiji lokalni izbori, kojima je vreme bilo za mesec – dva, veštački podeljeni. I to po šemi koja je i dalje jasna samo polit. stratezima Srpske napredne stranke. A svima je manje ili više jasno da je, uz obilatu pomoć medija koji su pod skutovima vlasti, sredstvima iz javnih resursa, te igrarijama o izbornim uslovima vlast praktično obezbedila pobedu.
U čemu su, izgleda, saglasni i opozicioni blokovi oštro podeljeni na one koji bojkotuju i one koji, uprkos uslovima, ipak idu na crtu listi čiji je nosilac predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koja je, na tragu njegovog svesrpskog pokreta, usisala sve što je mogla. Doduše, da se spreči eventualna politička poplava u nekim beogradskim gradskim opštinama, samom Beogradu, ali i Novom Sadu, Nišu i Valjevu, pre svega, čitava Srbija vrvi od tzv. fantomskih lista, među kojima je podosta tzv. manjinskih, pridodati vlastodršcima pokojeg sigurnog odbornika ukoliko bude klackalice.
I to je, uz kampanju koja je opozicije što se tiče bila samo dvonedeljna – naspram vladajuće koja je neprekidna i što nacionalna, što državna, što svesrpska, što globalna, samo ne lokalna! – glavni utisak pred 2. jun. Posle svih bugarskih vozova, nezakonite trgovine glasovima, kapilarnih glasova i fantomskih birača, imamo fantomske i „kapilarne“ liste, fantomske i kapilarne davaoce potpisa… Praktično, fantomske izbore.
Otuda ne čudi Vučićev zahtev onima koji dolaze na njegove mitinge i kandidatima liste čiji je nosilac da pobede u 85 gradova i opština. Ostatak „neizvesnih“, veruje on, pripašće listi Saveza vojvođanskih Mađara, vernim koalicionima partnerima još od 2012. godine. Napokon, Vučić im je na jednom od tih skupova, uz poziv koji neodoljivo podseća na naredbu, objasnio da on, kao predsednik države, ne može da radi svoj posao ako stranka kojoj pripada nema većinu u republičkom, pokrajinskom i lokalnom parlamentu, odnosno odrešene ruke do – 2027. godine.
Gde se sve glasa 2. juna
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je redovne lokalne izbore za odbornike skupština gradova Valjevo, Vršac, Zrenjanin, Jagodina, Kikinda, Niš, Novi Sad, Pančevo, Požarevac, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice i Čačak.
Građani će na izbore i u 52 skupštine opština: Ada, Aleksinac, Alibunar, Apatin, Arilje, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola, Bački Petrovac, Bela Crkva, Beočin, Bečej, Boljevac, Bosilegrad, Bujanovac, Vrbas, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Žabalj, Žitište, Ivanjica, Inđija, Irig, Kanjiža, Kovačica, Kovin, Mali Iđoš, Nova Varoš, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Odžaci, Pećinci, Plandište, Preševo, Raška, Ruma, Svilajnac, Svrljig, Senta, Sjenica, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Surdulica, Temerin, Titel, Tutin, Čajetina, Čoka i Šid.
Na izbornom spisku je i 17 beogradskih opština: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Surčin.
U Nišu će biti održani izbori za odbornike pet opština u tom gradu – Medijana, Palilula, Crveni krst Pantelej i Niška Banja, a izbori se održavaju i u gradskoj opštini Kostolac koja pripada gradu Požarevcu.
BEOGRAD, NOVI SAD, NIŠ
U Beogradu za predstojeće izbore ima 1.265 biračkih mesta, sa upisani, 1,602.112 biračem. Na zbirnoj izbornoj listi za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda je četrnaest izbornih lista, a najviše izbornih lista proglašeno je u Zemunu i na Vračaru – po devet, dok će na izborima za odbornike lokalnih skupština u opštinama Čukarica, Palilula, Obrenovac, Barajevo i Sopot biti po svega tri učesnika. U preostalih deset ima po nekoliko lista, a u svakoj od opština, kao i u Gradu, prva na listiću biće lista „Aleksandar Vučić…“, uz ime mesta i obećanje „sutra“. I najšira opoziciona lista „Biram borbu“ nastupa u Beogradu, kao i 16 gradskih opština, sa izuzetkom Sopota.
Pokret Kreni-promeni Sava Manojlovića „I ja sam Beograd“, nastupa Zemun, Novi Beograd, Voždovac i Lazarevac.
Iako su beogradski izbori, a posebno najava bojkota, izazvali najviše medijske pažnje, izborna trka u Novom Sadu sve više golica javnost, pre svega zbog činjenice da je tamo opozicija koja je na decembarskim izborima nastupala kao „Srbija protiv nasilja“ ostala okupljena i još se proširila kandidatima/kandidatkinja iz značajnih građanskih pokreta, ali i sa LSV. Uprkos tome što su i vlast i opozicija baš krupni po broju činilaca, na glasačkom listiću 2. juna u Novom Sadu biće i 14 izbornih lista, a za polovinu se s velikom dozom sigurnosti može reći da su fantomske.
Listu UDRUŽENI ZA SLOBODAN NOVI SAD, koja nastupa pod brojem 11 čine: Srpska koalicija NADA (NOVI DSS, POKS), Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, SRBIJA CENTAR – SRCE, Pokret slobodnih građana, Zeleno – levi front, EKOLOŠKI USTANAK – ĆUTA, Pokret za preokret, GRAĐANSKI POKRET BRAVO, Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, a uz lidera EP tu su i dva imena – prim. dr Vladimir Vrsajkov i Borislav Novaković.
Prvi na zbirnom listiću je „ ALEKSANDAR VUČIĆ – NOVI SAD SUTRA“, drugi je Savez Vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor, DR SAVO MANOJLOVIĆ – I JA SAM NOVI SAD – KRENI – PROMENI je na osmom mestu, kom imenom „konkuriše“ poslednji sa listića „Saša Radulović – Dosta je bilo (DJB) – REŠENJE ZA PROMENU“.
No, u Novom Sadu ima još prostora za zbunjivanje birača 2. juna, a za to su se postarale liste na pozicijama 3 – 7 „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek“, a nakon toga pokret „Istina – Adaviera – Ivana Vujasin“, zatim „Sasvim druga priča“, „Za prave stvari podrži Gari“ i lista koju predvodi Aleksandar Odžić. Na njih je pala sumnja da su im potpisi podrške prikupljeni pod nadzorom SNS – a.
Na lokalnim izbori u Nišu 2. juna na glasačkom listiću biće ukupno 11 izbornih lista. Malobrojna istraživanja, bar ona koja su dospela do javnosti, pokazuju da opozicija nije bez šanse za pobedu, ali samo ako se unapred obaveže na postizborne koaliciju u kojoj bi najviše šansi za mesto gradonačelnika imao debitant dr Dragan Milić, čiji pokret građana je na poziciji broj 4. Za razliku od Beograda, gde je predsednik Privremenog organa i gradonačelnik u prethodnom kratkom mandatu Aleksandar Šapić i dalje prvi pik, još aktuelna gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nije ni na listi, kao ni čitava četa SNS – prvaka sa kojima je prva među njima dobro sarađivala ili pak bila u svađi. Takvom raspletu sigurno kumuju brojne afere koje je prate praktično od početka mandata, ali poslednjih meseci su zaoštrene.
Malo pre izbornog dana njen bivši saradnik aktivirao je političku bombu, kako bi rekli Makedonci (dok još nisu imali epitet severni), krivičnom prijavom Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu. On tereti Sotirovski za ispumpavanje novca iz gradskog budžeta preko višestruko uvećanih javnih nabavki i nameštanja tendera, dok jednog gradskog većnika bliskog gradonačelnici Niša dovodi u vezu sa reketiranjem privatnih firmi. Čelno mesto na listi „patriotizma“ zauzeo je pouzdani kadar Dragoslav Pavlović, diplomirani inženjer elektrotehnike.
Izbornu listu opozicije „Biramo Niš“ sa mestu br. 2 na listiću predvodi poslanik i funkcioner Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković. Koaliciju, sem NPS, čine i: Zeleno – levi front (ZLF), Demokratska stranka (DS) i Pokret slobodnih građana (PSG). N listu su uvrstili i doskorašnju poslanicu Dveri Tamaru Milenković Kerković.
Za razliku od Beograda u Nišu postoji i lista na kojoj je i Novi DSS; na trećem mestu je na glasačkom „Ujedinjeni – NADA za Niš – Miodrag Stanković – Nova DSS, Moj grad – Narodna stranka – SDS – Dosta je bilo – Demokratska unija Roma“.
Uz dr Milića i „Kreni – Promeni“ (8), to su glavni takmaci u Nišu, mada ne bi trebalo zaboraviti ni 10. mestu na kom je lista „Mi Snaga Naroda“ koju predvodi Branimir Nestorović.
Najduža lista – Vučić za sutra
Vlast se objedinila na istu listu/liste i u svoje okrilje primila Zavetnike. Otuda i najduža lista, a kao primer uzimamo „ALEKSANDAR VUČIĆ – NIŠ SUTRA“. U zagradi slede: Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije – SPS; Rasim Ljajić – Socijaldemokratska partija Srbije – SDP Srbije; Milan Krkobabić – Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda – PUPS – Solidarnost i pravda; Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija – JS; dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka – SRS; Aleksandar Vulin – Pokret socijalista – PS; Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici – Zavetnici; Miloš Vučević – Srpska napredna stranka – SNS), koju je podnela Koalicija: Aleksandar Vučić – Niš sutra
VALJEVO, ČAČAK, ŠID
Uz tri najveća grada u Srbiji, opozicija mnogo nade polaže i u Valjevo, Čačak i Užice. U Valjevu, koje je kao i Novi Sad uspelo da okupi opoziciju, 2. juna na zbornom listiću biće sedam ponuda biračima, prva, kao i svuda, „Aleksandar Vučić – Valjevo sutra“. Poziciju 2 obezbedila je „Ruska stranka – Rusija i Valjevo u srcu – Milija Nestorović“, a „Svanuće – Ujedinjeno Valjevo može“.
Na četvrtom mestu je lista „Evropska zelena partija – Ekologija, zeleno Valjevo – stil života“, broj pet „Patriotska opozicija Valjeva, POKS – Mi snaga naroda dr Branimir Nestorović“ i pod brojem šest je lista „Kasnimo – Narodna stranka – Mirjana Jugović, Srpski pokret Dveri – Stanko Ranković“.
Osim udružene opozicije, predizborne dane u Valjevu obeležila je i činjenica da su se prijavile dve ruske liste sa ukupno 32 kandidata iako je Popis pokazao da u Valjevu živi 34 Rusa.
I Čačak je interesantna izborna destinacija, toliko da je posle mitinga vlasti na kom je bio i Vučić u polupraznoj hali aktuelni lider SNS i premijer morao „na popravni“. Upućeni kažu da ukori prvog među čačanskim naprednjacima Miluna Todorovića i ponovi mu naređenje odozgo – osvoji 60 odsto ili letiš.
U Čačku 2. juna takmiči se sedam lista: Pred vama je kompletan redosled svih proglašenih izbornih lista sa kandidatima za odbornike Skupštine grada. Uz neizbežni „Čačak sutra“ na 1. Mestu sa Aleksandrom Vučićem na čelu, tu su: (2) „Ivan V. Ćalović istina i čast“, (3) Primarijus dr Milan Roganović – Srpski pokret dveri – „Boško Obradović – Radmila Živković – Dragan Ćendić – Biljana Rubaković“, (4) Svi za Čačak (Narodna stranka – dr Aleksandar Radojević, Nova Srbija – Velimir Ilić, Pokret poljoprivrednika Srbije – prof. dr Vlaisav Papić, Pokret obnove kraljevine Srbije – Goran Petković), (5) Probudimo Čačak, (6) Čačak protiv nasilja i novi DSS (Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Stranka Srbija centar, Nova demokratska stranka Srbije, Novo lice Srbije) (7) Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek.
Čačanska opozicija je napravila različite kombinacije, ali najjači adut za eventualnu prevagu je razjedinjenost lokalnih naprednjaka, u čemu im pomaže i još sveža „ćevap – afera“ u kojoj su lokalni moćnici proćerdali desetine hiljada evra na krajnje sumnjivu reprezentaciju.
Premda su ovi izbori predstavljeni kao najteži za Vučića, kako tvrde njegovi tabloidi, pa i referendumski, takva atmosfera se može očekivati pre svega u Šidu. Naime, u tom sremskom gradiću građani će 2. juna birati između dve liste. Pod rednim brojem jedan biće lista „Aleksandar Vučić – Šid sutra“ na kojoj se nalazi šest stranaka – SPS, SNS, SDP Rasima Ljajića, PUPS, Pokret socijalista i SRS. Pod rednim brojem dva biće lista „Ujedinjena opozicija – glasaj za promene“ koju čine četiri stranke DS, Novi DSS, SSP i Dveri.
Sumnje u birački spisak
Sumnje u birački spiska, uprkos promenama zakona Kojima se novopridošlima posle 3. jula 2023, navodno onemogućava glasanje 2. juna, iznela je i narodna poslanica i predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Niš Jelena Milošević. Kako su elektronski stručnjaci SSP utvrdili da će SNS u startu imati u Nišu u odnosu na druge liste prednost od bezmalo tako obezbeđenih 11.000 glasova.
„Trend promena u biračkom spisku je neverovatan. Na dnevnom nivou je od 2022. do 2023. godine birački spisak menjan za 60 imena, tokom 2023. godine menjan je dnevno za 70 imena, a od decembra 2023. godine do sada, dok je zatvoren birački spisak, imamo 140 promena dnevno. To znači da se na svakih pet minuta i 14 sekundi, u dve smene bez pauze dešava promena u niškom MUP – u. Složićemo se da to nije normalno i verovatno se radi o ljudima dovedenim iz drugih opština“, izjavila je Milošević na konferenciji za novinare.
Ona je kazala da je tim informatičara koji se bavio uporednom analizom biračkog spiska za izbore u poslednje tri godine, dokazao da se birački spisak ne menja kvantitativno, već kvalitativno i to je jedan od razloga što SSP ne izlazi na izbore.
Slične sumnje iznela je opozicija u Novom Sadu, Beogradu, ali i u drugim sredinama.U Beogradu za odbornike Skupštine Grada Beograda građani će glasati na 1. 265 biračkih mesta, a prema saopštenju GIK pravo glasa imati 1.602.112 građana, što je za 11.078 birača manje nego na decembarskim izborima, kada ih je bilo 1.613.190…
KAMPANJA I PROGNOZE
Organizacija CRTA, koja će imati i posmatrače na izborima u Beogradu, pratila je kampanju ovih kratkih izbora. U prvom izveštaju eksperti su naveli da je kampanju obeležilo „već ustaljeno brisanje granice između države i vladajuće partije, te podele između dojučerašnjih saveznika iz proevropskog opozicionog bloka oko pitanja bojkota“.
U preliminarnom izveštaju se naglašava da izbore raspisane za 2. jun nije moguće posmatrati izolovano od činjenice da su usledili nakon „teškog kompromitovanja decembarskog izjašnjavanja birača nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom, odnosno masovnim migracijama glasača i manipulacijama biračkim spiskom“: „Ovi izbori su, dakle, produžetak izbornog procesa iz decembra 2023. i u njih se ušlo bez primene prioritetne preporuke ODIHR o neophodnosti nezavisne revizije biračkog spiska. Štaviše, period posle decembarskih izbora ispunjen je novim sumnjama u stanje evidencije birača, izazvanim pre svega kontradiktornim informacijama koje je iznosilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.“
CRTA navodi i da je do 11. maja u Beogradu proglašeno osam izbornih lista, a od 43 hiljade izjava podrške za kandidature, koliko su ukupno prikupile, čak tri četvrtine su overene u opštinskim upravama umesto kod javnih beležnika. „Ta činjenica zabrinjava pošto su slučajevi falsifikovanja potpisa na ranijim izborima uglavnom bili povezani sa opštinskim službama.“
Iako se biraju lokalni odbornici, teme od značaja za lokalnu zajednicu u kampanji su potisnute tzv. sudbinskim nacionalnim pitanjima koja potencira vladajuća većina, manipulišući istovremeno državnim obeležjima, resursima i funkcijama. Prema uvidu posmatrača ove organizacije, nastavljeni su i svi raniji izborni marifetluci vlasti, funkcionerska kampanja, pritisak na zaposlene u javnom sektoru, ogromna medijska prevaga vladajuće koalicije…
Najupečatljivije „ponude“ vlasti građanima dao je sam Vučić na mitinzima na kojima je učestvovao. Reč je o stotinama miliona evra, obećanim bolnicama, stadionima, halama, putevima, školama, vrtićima, kanalizaciji, prečišćivačima otpadnih voda… Zapravo, sve ono što je i posao vlasti, pri čemu su neka obećanja stara i po deceniju, a aktuelizuju se samo u predizbornom dobu. Kao i zvučno povećanje jednokratne pomoći za prvo i drugo dete…
Nasuprot tim na svim medijima prenošenim vizijama Srbije „sutra“, opozicija je najveći deo prekratke kampanje provela u objašnjenjima zbog čega izlazi na izbore, što su im vraćane liste. Ili, pak, što su „izdajnici“ koji bi već 2. juna dali Kosovo Albancima, nakalemili svesrpskom rodu „genocidnu“ lentu…
Na koncu, zahvaljujući takvom rasporedu, a i podeli u opozicije u Beogradu, retka istraživanja daju veliku prednost vladajućoj koaliciji. Opozicija, praktično, trči trku sa okovima.