Lokalni izbori 2024: Pobeda sa ruskim glasom

Doktor Dragan Milić je, bez spora, pobednik lokalnih izbora 2 održanih 2. juna 2024, a tu negde je i Savo Manojlović. Pri čemu je niški lider iskazao spremnost na saradnju sa svima sem sa dosadašnjom vlašću, a beogradski opozicioni pobednik na talasu svoje pobede krenuo samostalno u pohode na vlast svuda. 

 

Inače, pobedio je Aleksandar Vučić, koji je bio nosilac svih lista vlasti, zacementiranih na mestu broj. No, to što su ujedinjeni za vlast na listama „Aleksandar Vučić – sutra“ zabeležili većinu u gro gradova i opština, uključujući Beograd, nije ključna vest. Ključna je da su u ovo e-vreme opet neke vreće sa biračkim materijalom otvarane i zapisnici sa biračkih mesta prepravljani kako bi pobeda vlasti bila apsolutna.

 

Mada, uz sve pripreme i radnje koje ne spadaju u demokratski korpus, uz podeljenu opoziciju i zbunjene građane, uopšte nije bilo sporno ko će zabeležiti veće brojanje, kako bi rekao čika Jova Zmaj. I tim više čudi alavost vlasti da se dokažu u oazama opozicije poput Niša, Čačka i Novog Beograda. I kao zmija noge čuvaju izborni materijal. Koji bi mogao pokazati da pobeda baš nije tako veličanstvena, ne samo na tih nekoliko kota.

 

Velikodušno se ipak predsednik Srbije, koji je zloupotrebio svoju ustavnu funkciju u stranačke svrhe, zahvalio građanima „na neverovatnoj izlaznosti na lokalne izbore“ iako je izlaznost bila više nego loša – oko 50 odsto.

 

„Ogromna je razlika, gotovo je neverovatna pobeda liste Srbija sutra. Ti rezultati se nikada nisu dogodili u istoriji Srbije. Hvala građanima za tu podršku. Ja mislim sve suprotno od onoga što su mnogi rekli. Beograd je dugo bio pod privremenim merama i dobro bi bilo da Beograd krene u formiranje vlasti. Ali u Novom Sadu neka razmisle, ne moraju da žure“, kazao je Vučić i dodao kako bi svi akteri u Nišu trebalo da sačekaju i „ako je potrebno, sto puta da se prebroje glasovi“.

 

Naravno da nepravilnosti nema, kad nemate drugu argumentaciju onda morate da vičete. Oni su to već uradili i na Vračaru i u Nišu. Tražili su tih devet mesta, da se prebroje. Ni za jedan glas nije bilo drugačije, objasnio je čovek koji ni po kom osnovu nema pravo da ima uvid u izborni materijal.

 

Bojkot i izlaznost

 

Ključna kota posebno pre izbora podeljene opozicije je izlaznost. Prema zvaničnim podacima u Beogradu je glasalo 46,18 odsto građana i građanki, u Novom Sadu je izlaznost bila 49,27 odsto, Nišu 48,6 odsto, a u Čačku 48 odsto.

 

Procene o učinku bojkota koji su u Beogradu vodili Stranka slobode i pravde, SRCE i Zajedno, međutim, nisu pouzdane jer se teško može porediti samo lokalni proces sa onim koji uključuje nacionalni parlament kao u decembru 2023. i/li predsedničke izbore kao 2022.

 

Izlaznost na lokalnim izborima je oko 50 odsto – ne samo zbog nezainteresovanosti birača, koja je krajnje nelogična, već i zbog činjenice da bi pravo glasa trebalo da imaju samo ljudi sa urednim prebivalištem. Ove godine „starim“ najmanje 11 meseci, što je bio jedini ishod pregovora vlasti i opozicije uoči izbora.

 

Doduše, niko i ne postavlja pitanje i ne nudi odgovore kako strani državljanin – bez obzira na dvojno državljanstvo – kao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, čije je zvanično prebivalište u Banjaluci, može da glasa i na Dedinju na lokalnim izborima!

Pitanje je koliko je taj politički i izborni turizam digao izlaznost!

Niš jeste „slobodan grad“ jer je to stanje duha, ali moraćemo još mnogo da čekamo kako bismo videli ko će biti vlast, čija će politička stabilnost pak, ko god da je formira, nesumnjivo biti ugrožena zbog krajnje tesne većine, prenosi za Novi magazin koleginica Zorica Miladinović utiske sugrađana nakon što je Gradska izborna komisija zvanično saopštila privremene rezultate izbora u Nišu, po kojima je koalicija oko SNS uz jedan ruski mandat pobedila. Što opozicija, pozivajući se na originalne zapisnike sa biračkih mesta, osporava.

 

Prema toj odluci GIK u krnjem sastavu, koalicija oko SNS i opozicija su 2. juna osvojile po 30 odborničkih mandata u Skupštini grada, koja broji 61 odbornika. Jezičak na vagi je mandat liste „Ruska stranka – Rusija i Niš u srcu – Tihomir Perić“, čiji je lider kao osvedočeni radikal svoj glas dao vlasti.

Gradska izborna komisija je u odluci o privremenim rezultatima izbora navela da je Grupa građana „Dr Dragan Milić“ osvojila 16 mandata, „Biramo Niš“ deset, a „Ujedinjeni – Nada za Niš“ i Kreni- promeni po dva mandata. Nakon te odluke, pravni tim „Biramo Niš“ je zahtevao uvid u kompletan izborni materijal i najavio krivične prijave zbog nepravilnosti u izbornom postupku. Uzalud, jer su vreće nedostupne, ne samo u Nišu.

 

No, kako je Mladen Jovanović, stručnjak za decentralizaciju i izborni sistem, kazao za Danas, „veliko je pitanje da li će vlast, bilo da je formiraju naprednjaci ili opozicija, moći da sačuva političku i drugu stabilnost u gradu“: „Bilo ko da ‘dobije izbore’, imaće veliki problem da obezbedi skupštinski kvorum, imaće bučnu i brojnu opoziciju, a skupštinske odluke će se donositi otežano jer će za svaku oduku morati da vode bitku za većinu u skupštinskim klupama. Posledica može da bude nestabilna gradska vlast. Ne zaboravimo da, recimo, Skupština grada bira gradonačelnika, pa bi on mogao da bude lako smenjiv ukoliko bi se pojavila frakcija u vladajućoj stranci.“

 

Podseća da su podaci iz zapisnika sa biračkih mesta koji su dostavljeni GIK, a koji su prvobitno saopštavani, pokazivali da opozicija ima jednog odbornika više od zbira koalicije oko naprednjaka i Ruske stranke, zbog čega je ocenjivano da je Niš posle ovih lokalnih izbora „prvi oslobođeni grad od naprednjačke vlasti“.

 

Doktor Milić je u prvom obraćanju po okončanju izbornog dana, kada su podaci sa birališta govorili da opozicija ima većinu, vrlo jasno rekao da njegova grupa građana neće sarađivati s koalicijom oko SNS, a to neće činiti ni ostale opozicione koalicije i stranke.

 

No, protestuje se, u Niš je otišao i Savo Manojlović da podrži kolege iz opozicije i građane koji se bune zbog postizbornog nameštanja glasova i biće krajnje neizvesno šta će biti ishod. A svaki je na tragu onog što Jovanović kaže – nestabilna vlast, bez obzira na to čija je. Što znači verovatno nove izbore. Poslednja vest iz Niša kaže da je opoziciji, nakon mišljenja posmatrača OEBS, ipak dozvoljen uvid u izborni materijal. Pravni tim Grupe građana „Dr Dragan Milić“ predao je ranije Gradskoj izbornoj komisiji zahtev za razgledanje izbornog materijala sa biračkih mesta na gradskim izborima 2. juna, saopštila je Milena Vasić, predstavnica ove Grupe građana, inače advokatica: „Naša pažnja će biti skoncentrisana na džakove sa izbornim materijalom sa devet biračkih mesta, ali ćemo pogledati i materijal sa ostalih. U saradnji sa drugim opozicionim strankama, uradili smo raspodelu posla između nas.“ 

 

Nosilac liste „Biramo Niš“ Đorđe Stanković i advokatica iz te koalicije Ana Eraković ranije u utorak su saopštili da su dobili poziv iz GIK da u 16 časova pogledaju izborni materijal, na osnovu zahteva koji je njihov pravni tim uputio juče. Predstavnici opozicije su se sastali i sa članovima posmatračke misije ODIHR, kojima su ukazali na sumnje u ozbiljne izborne neregularnosti kojima je prekrojena izborna volja građana Niša

 

 

Iako su bili ogorčeni i protestovali, tražeći ostavke čelnika narednjačke vlasti zbog trovanja dimim i smradom, zagađenja vodotokova i zemljišta od velikih požara koji su u martu i aprilu ove godine zahvatili regionalnu deponiju Duboko, Užičani su na lokalnim izborima 2. juna omogućili upravo toj vlasti da vlada gradom i naredne četiri godine. 

 

Neverovatno je, ali istinito da su meštani Lunovog Sela, koje je najugroženije posledicama požara, ubedljivo najviše glasova dali naprednjacima, protiv kojih su protestovali, tražili njihove ostavke i krivično gonjenje, iskazivali sumnje u zvanične informacije o razmerama zagađenja, organizovali peticiju za zatvaranje deponije i pretili njenom blokadom.

 

Iako su bili najgrlatiji u tim zahtevima, izgleda da većina njih nije odolela poklonima u obliku paketa s namirnicama, čak i televizorima, kako su to obelodanili na protestima, obećanjima o sanaciji, modernizaciji i proširenju deponije, seoskom asfaltu i javnoj rasveti. 

 

Utisak je da su se i sami naprednjaci iznenadili (ne)očekivano velikim brojem dobijenih glasova, a Aleksandar Vučić je poručio da je, osim u Nišu, očekivao bolji rezultat i u Užicu.

 

Na izbore je izašlo 49 odsto od 63.393 birača, što je za deset i više procenata manji odziv nego što je bio pre četiri godine. Široka koalicija „Aleksandar Vučić – Užice sutra“ (SNS, SPS, SDPS, PUPS – Solidarnost i pravda, JS, SRS, SNP i Zavetnici) dobila je 45,5 odsti glasova. GG Sloga je osvojila 14,57, koalicija DS i SRCE 11,1, savez grupa građana Užička odbrambena liga (UOL) i Užička akcija (UA) 8,37, Zdrava Srbija Milana Stamatovića 6,6, savez ZLF-NPS 5,65 odsto glasova, a Nova DSS i NLS 3,7 odsto glasova. Koalicija NS-Dveri-POKS nije prešla cenzus. 

 

Užička skupština ima 67 odbornika. Koalicija oko naprednjaka je dobila 33 mandata i sama ne može da formira vlast, pa je ugovorila savez sa Stamatovićevom Zdravom Srbijom, koja će imati četiri odbornika. Time će se stvoriti tesna skupštinska većina od 37 odbornika vladajuće koalicije od čak deset stranaka oko naprednjaka. 

 

Sa druge strane, opozicija koja je nekada činila savez „Srbija protiv nasilja“, osim SSP-a koji je bojkotovao izbore, ponudila se građanima u više kolona i ukupnom skoru dobila je 30 odborničkih mesta. Najbolje plasirana je GG Sloga sa deset, koja je prvi put učestvovala na izborima, DS-SRCE imaće osam, grupe građana UOL i UA šest, ZLF-NPS četiri, a Nova DSS i NLS dva odbornika. 

 

Senku na izborni rezultat SNS-a bacila su dva video-snimka sa sumnjom da su aktivisti te stranke u piceriji Palermo i sedištu MZ Lipa, u blizini biračkih mesta, imali kod sebe kopije biračkih spiskova. Policajci koji su, na poziv aktivista ZLF, došli ispred picerije, na čijim vratima je pisalo „privatno slavlje“, nisu mogli da uđu u nju jer za to nisu imali nalog tužioca. Naprednjaci su, kako se vidi na snimku, zatečeni sa biračkim spiskom i u MZ Lipa, a među njima je bio direktor užičkog JKP Bioktoš Aleksandar Popović, koji je policajcima rekao da je ta stranka zakupila taj prostor upravo na dan izbora. Međutim, u GIK kažu da do utorka, 4. juna, niko nije podneo prigovor na regularnost izborne procedure. 

 

Posmatrači ODIHR u nedoumici

 

Lokalni izbori u Srbiji su bili dobro organizovani i poštovane su sloboda izražavanja i okupljanja, ali su dominacija vladajuće stranke, kao i fragmentacija opozicije umanjili njihovu konkurentnost, ocenili su posmatrači OEBS-a (ODIHR) nakon izbora. I dodali da su navodi o rasprostranjenom pritisku na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebi javnih resursa uglavnom uključivali vladajuću koaliciju.

 

Zakonski okvir je adekvatan za sprovođenje demokratskih izbora, ali i dalje postoji određeni broj nedorečenosti i nedoslednosti. Iako je poslednjom revizijom zakonskog okvira iz 2022. godine u obzir uzet značajan broj preporuka ODIHR-a, nekoliko ključnih pitanja ostalo je neprimenjeno, uključujući pitanja koja se tiču zloupotrebe javnih resursa i nadzora nad finansiranjem medija i kampanje. U aprilu je uspostavljena skupštinska radna grupa sastavljena od predstavnika vladajućih i opozicionih stranaka kao i civilnog društva naročito sa ciljem razmatranja svih prethodnih preporuka ODIHR-a, međutim, oni se nisu složili ni oko jednog nacrta predloga pre izbornog dana.

 

„Iako su ovi izbori bili dobro vođeni, bili smo svedoci dominacije vladajuće stranke i zloupotrebe javnih resursa“, rekao je ambasador Lamberto Zanier, šef misije za posmatranje izbora ODIHR-a. „Pozdravljam formiranje radne grupe za rad na sprovođenju preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa. Ali sada svi učesnici širom političkog spektra moraju pokazati posvećenost daljim koracima, ne samo u korist jednih izbora ili jedne stranke već za budućnost svih građana“.

 

Oko 4,2 miliona glasača mogli su da glasaju na jučerašnjim izborima. Iako se pozdravljaju koraci preduzeti radi ublažavanja tenzija nakon velike zabrinutosti u pogledu tačnosti biračkog spiska sa prethodnih izbora, oni se u načelu i dalje smatraju nedovoljnima. Lokalni organi za sprovođenje izbora radili su efikasno i načelno postoji poverenje u njihov kapacitet da organizuju glasanje. Međutim, činjenica da oni zavise od lokalnih organa vlasti u kojima dominira vladajuća koalicija oslabila je to poverenje. Izborni dan je u načelu protekao glatko, ali su posmatrači primetili brojne probleme u vezi sa tajnošću glasanja, kao i nekoliko slučajeva ozbiljnih nepravilnosti, uključujući kupovinu glasova i izolovane slučajeve nasilja. Posmatrači su generalno pozitivno ocenili prebrojavanje glasova i njihovu obradu.

 

Iako su osnovne slobode poštovane i glasačima je ponuđen širok izbor političkih opcija, zabrinutost u pogledu rasprostranjenih pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebe javnih resursa pokrenula je pitanja u vezi sa mogućnošću glasača da slobodno biraju.

 

Mediji u Srbiji su raznovrsni ali izuzetno polarizovani.

 

Javni medijski servisi i privatni emiteri sa nacionalnom frekvencijom u velikoj meri su favorizovali javne zvaničnike i vladajuće stranke, dok je prikaz opozicije na privatnim kanalima često bio negativan. Mediji su prioritet davali nacionalnoj agendi u odnosu na lokalne teme, što je ograničilo količinu informacija dostupnih glasačima. Dugoročni razlozi sa zabrinutost obuhvataju pretnje i zastrašivanja novinara, strateške tužbe protiv novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom i nekažnjavanje za zločine počinjene protiv njih.

Misija ODIHR-a za posmatranje lokalnih izbora u Srbiji započela je svoj rad 30. aprila. Misija za posmatranje izbora imala je ukupno 126 posmatrača iz 28 zemalja, koje je činilo 16 stručnjaka angažovanih od ODIHR-a, 18 dugoročno angažovanih posmatrača i 92 kratkoročno angažovana posmatrača širom Srbije.

 

Mada su se tokom izborne noći mogle čuti kontroverzne informacije o ishodu lokalnih izbora u Čačku, od toga da je lista vladajuće SNS ponovo ostvarila ubedljivu pobedu do toga da su u ukupnom zbiru liste čačanske opozicije dobile više glasova, posle oglašavanja Gradske izborne komisije više nema nikakve sumnje da će SNS i njeni koalicioni partneri i naredne četiri godine imati većinu u Gradskoj skupštini, odnosno, predstavljati lokalnu vlast dobivši 1.221 glas više od svih ostalih izbornih lista zajedno. 

 

Pritom treba imati u vidu da se čačanska GIK do slanja ovog teksta nije oglasila povodom prigovora na regularnost izbornog procesa i zahteva opozicije da joj se na uvid da izborni materijal. Posebno onaj koji se odnosi na glasanje kod kuće, budući da je pre održavanja izbora 218 Čačana podnelo zahtev da glasaju kod svojih kuća zbog nemogućnosti usled zdravstvenog stanja da dođu na biračko mesto, da bi taj broj tokom izbornog dana narastao na 1.100 građana. Što bi, ukoliko se utvrde eventualne nepravilnosti, kako tvrde u čačanskoj opoziciji, moglo direktno da se odrazi na izborni rezultat.

Ovi lokalni izbori svakako će osim po činjenici da su vladajuća koalicija i opozicione liste procentualno ostvarile bezmalo identičan izborni rezultat, ostati svakako zapamćeni po maloj izlaznosti. Drugoj najslabijoj zabeleženoj od 1990. do danas. Karakteristiku svakako predstavlja i izuzetan rezultat dve grupe građana (Istina i čast i ProBudimo Čačak) i debakl stranačkih lista koje ukupnom zbiru za više od tri hiljade glasova zaostaju za ove dve grupe građana, koje uzgred budi rečeno, prvi put učestvuju na lokalnim izborima. Što nedvosmisleno, uz malu izlaznost, ukazuje na odnos Čačana prema političkim partijama. 

 

Naprosto, kada više od polovine Čačana upisanih u birački spisak ignoriše izbore, onda su to i jasna poruka i nedvosmislen stav kada je reč o trenutnoj izbornoj ponudi.

 

Poštenje

 

Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Darko Glišić izjavio je u utorak ujutru pre saopštenja GIK da je lista oko te stranke osvojila u Nišu 30 odborničkih mandata od 61 i da nijedan glas nije „krivotvoren“. „Neki na buku i nasilje žele da nadomeste sebi jedan mandat. Imaju problem da se suoče sa realnošću. Ovo su, kao i prethodni, bili čisti i pošteni izbori“, rekao je Glišić na TV Pink, navodeći da opozicija uvek osporava rezultate.

 

Valjevu nije stiglo svanuće u meri kojoj su ujedinjeni opozicioni akteri obećavali, ali imaće 17 umesto dosadašnja dva odbornika. No, Novi Sad je veća priča. I po očekivanjima, po incidentima tokom izbornog dana, a i rezultatima koji još nisu izvesni. Danas, čiji je reporter fizički napadnut 2. juna, javio je kako je novosadska policija u nedelju dobila naređenje da ne reaguje na prijave članova opozicije i građana na dešavanja na Novosadskom sajmu, gde je otkriven jedan od najvećih takozvanih „kol centara“ SNS.

 

Čim su predstavnici opozicionih lista u Novom Sadu uočili kol centar na Novosadskom sajmu, na mestu na kojem je nakon izbora GIK trebalo da broji glasove, pozvali su policiju kako bi ih obavestili o tome. Oni su zahtevali od policije da izađe na lice mesta, uđe u prostoriju u kojoj se zaključano nalazilo na stotine mladih i proveri o čemu se zapravo radi. Odgovor dežurnog policajca koji su dobijali bio je isti: „Izvestiću kolege.“ Kada su posle nekoliko sati došli s komandirom interventne Nikolom Krajinovićem, okupljenima su kazali kako „nisu nadležni“ jer je to posao za redovnu patrolu. Izvor iz vrha novosadskog MUP-a za Danas tvrdi da je novosadska policija imala naredbu „sa vrha“ da ne izlaze na dojave građana, kao i da ne ulaze u kol centar. 

 

„Zatekli smo ono čemu se nismo nadali, najveći kol centar SNS-a u Srbiji. Videli smo kroz staklena vrata, kod kolskog ulaza, više stotina mahom jako mladih ljudi koji sede, zovu i rade. Ove mlade ljude je obezbeđivalo dvadesetak krupnih momaka u crnim majicama i sa crnim maskama, koji su krenuli ka nama čim su nas ugledali. Udaljili smo se do auta, koji je bio na dvadesetak metara, i zatim prvi put pozvali policiju. Tada smo zatekli momke sa crnim maskama kako kartonom prelepljuju vrata kako ne bismo mogli ništa da vidimo, međutim videli smo njih s motkama u rukama. Nakon toga smo i drugi i treći put pozvali policiju, koja nije dolazila više od sat vremena. Tek nakon sat i po pojavila su se tri vozila interventne jedinice, koja su se parkirala na nekoliko metara od okupljenih građana. Nisu izlazili iz automobila. Tu je bio i Nikola Krajinović koji, kada smo upitali da li su došli zbog naša četiri poziva, izgovara da nisu zbog toga tu već da štite javni red i mir“, izjavio je Brajan Brković iz pokreta Bravo, sa liste ujedinjene novosadske opozicije.

 

Koliko je NS bio važan, svedoči i poplava lažnih plakata ProGlasa s navodnim pozivom na bojkot, kojima je vojvođanski glavni grad oblepljen uoči izbora.

 

I zahvaljujući svemu, preliminarni rezultati pokazuju da je koalicija oko SNS uspela tanko da pobedi: Koaliciona lista koju je predvodila Srpska napredna stranke osvojila je 45 mandata, odnosno 87.791 glas, a opoziciona „Udruženi za slobodan Novi Sad“ 40.541 glas, odnosno 21 mandat. Lista Kreni – promeni ima osam mandata (16.723 glasa), a „Heroji – Miša Bačulov“ za 6.332 glasa pripalo je tri mandata. Savez vojvođanskih Mađara dobila je 2.062 glasa i pripada mu jedan mandat.

Na izborima je glasalo 49,27 odsto upisanih birača u Novom Sadu, odnosno njih 167.047.