Autor je programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo i spoljni saradnik platforme CHOICE
Ovaj tekst predstavlja sažetak članka objavljenog na portalu China Observers in Central and Eastern Europe (CHOICE)
Uticaj koji Kina ima u Srbiji za svoju premisu ima složenu geopolitičku situaciju, ekonomske interese i potrebu za uspostavljanjem strateških saveza. Širenje uticaja Kine u regionu Zapadnog Balkana kroz Inicijativu „Pojas i put“ i platformu saradnje Kine sa državama centralne i istočne Evrope ukazuju na napore Pekinga da osigura stratešku poziciju u ovom delu Evrope. Ekonomsko angažovanje u sektorima poput energetike, rudarstva i automobilske industrije je vođeno uzajamnim koristima koje se tiču sticanja resursa, podsticanju ekonomskog razvoja i međusobne podrške po pitanju političkih interesa.
Prisustvo Kine na Zapadnom Balkanu nudi ekonomske i infrastrukturne razvojne mogućnosti sa manje strogim uslovima od onih koje nude zapadne alternative. Ova situacija predstavlja dilemu za zemlje poput Srbije koje su u procesu navigacije svojih aspiracija ka članstvu u Evropskoj uniji (EU). Pitanje članstva u EU i proširenja takođe nije samo relevantno i ne predstavlja benefit samo za države regiona. EU u novom geopolitičkom kontekstu posmatra integraciju regiona kao način da podstakne stabilnost i ograniči strani autoritarni uticaj, a perspektiva članstva za države regiona novi zamah je dobila nakon ruske agresije na Ukrajinu.
KINA NA ZAPADNOM BALKANU
Kompleksna priroda kineskog prisustva ima različite nivoe uticaja i prihvatanja među zapadnobalkanskim državama. Dok se u Srbiji pokazuje značajan kineski uticaj, druge zemlje su nisu imale ništa drugo do skromne koristi od svojih interakcija sa Kinom, što ilustruje i otvoreno priznanje albanskog premijera Edija Rame o „nultoj koristi“ od saradnje sa Pekingom. Ipak, privlačnost kineskih investicija i dalje postoji i zasnovana je na potrebi za razvojem infrastrukture i ekonomskom podrškom karakterističnom za države u razvoju. Postoji strateška nužnost za države Zapadnog Balkana da uspostave saradnju sa Kinom usred njihovih razvojnih potreba. Ovaj angažman ima uticaj i na druge relevantne procese u regionu, uključujući strateški interes za članstvo u EU i balansiranje koje zemlje moraju izvesti između jačanja veza sa Kinom i usklađivanja sa evropskim normama i standardima.
SRBIJA ZA KORAK ISPRED SVIH
U slučaju Srbije, nivo saradnje sa Pekingom pozicionira Beograd kao ključnog aktera na Zapadnom Balkanu u pogledu kineskih investicija i geopolitičkih veza. Doprinos ovom argumentu proistekao je iz učešća predsednika Aleksandra Vučića na Trećem samitu „Pojas i put“ u Kini u oktobru 2023, gde je Srbija potpisala 18 sporazuma, uključujući ključni Sporazum o slobodnoj trgovini. Ovi razvoji događaja izazvali su zabrinutost u vezi sa realnim nivoom posvećenosti procesu evropskih integracija, s obzirom na potrebu za usklađivanjem sa trgovinskim politikama EU.
Uticaj Kine u Srbiji je evidentan kroz značajna strana direktna ulaganja, koja su premašila 4,1 milijardu evra između 2014. i 2022. godine, označavajući Kinu kao partnera koji kontinuirano doprinosi ekonomskom razvoju Srbije. Strategija investiranja pokriva različite sektore, posebno rudarstvo, proizvodnju metala i automobilsku industriju, usklađujući se sa prioritetima koje je identifikovalo Kinesko ministarstvo trgovine. Značajne kineske investicije u Srbiji uključuju akvizicije i razvoj u ključnim industrijama, kao što su Železara Smederevo i rudnici Bor, razvoj projekta Čukaru Peki i zelene investicije u automobilskoj industriji. Dodatno, centralna Srbija je privukla značajan kineski kapital, sa investicijama koje su plasirane pre svega u sektor automobilske industrije.
Vlada Srbije prikazuje ove investicije kao dokaz o strateški važnoj ulozi Kine u ekonomskom rastu Srbije. Ovo partnerstvo se slavi od strane srpskih zvaničnika, uključujući premijerku Anu Brnabić, koja je istakla ulogu Kine kao pokretačke sile iza razvoja Srbije tokom bilateralne posete Kini u novembru 2023. Ovakav način predstavljanja partnerstva naglašava dubinu odnosa Srbije i Kine, koji prevazilazi finansijske transakcije i odnosi se na šire geopolitičko i strateško partnerstvo, odražavajući poziciju Srbije kao ključnog saveznika za Kinu na Zapadnom Balkanu.
Međutim, partnerstvo se suočava sa izazovima, posebno u vezi sa ekološkim pitanjima povezanim sa kineskim investicijama u Srbiji. U Smederevu, aktivisti koji godinama ukazuju na posledice zagađenja koje je prouzrokovano radom železare, danas pod upravom kineske kompanije, doveo je do pokretanja pravnih postupaka zasnovanih na dokazima o uticaju zagađenja na zdravlje meštana u selima u okolini železare, dok su u Boru zabrinutosti zbog zagađenja, (ne)poštovanja standarda, agresivne eksproprijacije i relokacije usled širenja rudnika dovelo je do reakcije lokalne zajednice, pa je čak rezultovalo i kaznama za kinesku kompaniju Ziđin.
Širenje uticaja Kine u Srbiji ima takođe implikacije na sam proces evropskih integracija Srbije. Saradnja između srpskih i kineskih entiteta, iako korisna sa aspekta ekonomskog razvoja, opterećena je izazovima koji proističu iz pitanja nedovoljne transparentnost u infrastrukturnim sporazumima i upravljanja uticaja koje kineske kompanije i projekti imaju na životnu sredinu. Uprkos ovim zabrinutostima, finansijski aranžmani sa Kinom ne čine se da preterano opterećuju javni dug Republike Srbije, pošto nivo duga iz ugovora potpisanih sa kineskom Exim bankom čini upravljiv deo ukupnog spoljnog duga Srbije u trenutnom nivou odnosa istog prema BDP-u Srbije.
Nedavni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine postavlja dodatne izazove za aspiracije Srbije za pristupanje EU. Sporazum, koji obuhvata širok spektar izvoznih i uvoznih dobara, je u suprotnosti sa potrebom za usklađivanjem trgovinskih politika Srbije sa onima koje propisuje EU. Posebno, sporazum uključuje dugoročni plan za smanjenje carina na vojnu opremu, izazivajući strateške zabrinutosti u vezi sa odbrambenim odnosima Srbije sa Kinom i njenim potencijalnim implikacijama za regionalnu bezbednost.
Ukratko, dok Sino-srpsko partnerstvo nudi ekonomske i strateške koristi za Srbiju, ono takođe uvodi složenosti u napore Srbije za integraciju u EU. Ekološki i regulatorni izazovi, zajedno sa strateškim implikacijama Sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno u vezi sa vojnom opremom, ističu delikatan balans koji Srbija mora navigirati između produbljivanja veza sa Kinom i težnje za članstvom u EU.
Ono što takođe direktno dovodi u koliziju odnose Srbije i Evropske unije usled visoko razvijenog nivoa odnosa između Beograda i Pekinga je neusaglašavanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Dominantan razlog za nizak nivo usaglašavanja Srbije sa ovim politikama jeste pre svega prouzrokovan deklaracijama i restriktivnim merama koja je EU usvojila prema Rusiji. Međutim ono što je trend koji je sada očigledan jeste da se Srbija nije usaglasila ni sa jednom odlukom koja je za objekat imala Kinu. Ove odluke su se odnosile pre svega na pitanja ljudskih prava i njihovim neusvajanjem se naglašava značajno odstupanje od očekivanja koje ima EU. Ovaj stav se pravdao nacionalnim interesima Srbije, ali i činjenicom da Srbija koja nije država članica ima pravo da vodi suverenu spoljnu politiku, sve dok ne postane deo zajednice Evropskih država.
KAKVA JE POZICIJA EU?
Autoritarne tendencije u Srbiji, zajedno sa nedostatkom uslovljavanja u oblastima poput vladavine prava i ekoloških standarda, učinile su aktere poput Kine privlačnijim donosiocima odluka. Međutim, strategija EU se suočava sa ograničenjima, o čemu svedoči stagnacija procesa proširenja. Geopolitički pejzaž koji se razvija, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu, uvodi potencijal za promenu paradigme. Ako EU da prioritet proširenju iz geostrateških razloga i umanji imperativ završenih reformi na celom Zapadnom Balkanu, to bi moglo da promeni putanju procesa proširenja.
Kao odgovor na rastući uticaj spoljnih aktera poput Kine, posebno na putu Srbije ka evropskoj integraciji, EU bi trebalo da preduzme i preduzima strateške mere za zaštitu svojih interesa i promociju svojih vrednosti. Primena principa demokratije, vladavine prava i ekoloških standarda moraju biti uslov za dalju integraciju regiona Zapadnog Balkana i Srbije kao njenog dela. Pitanje je strateške orijentacije da li su ove vrednosti alternativa koja je privlačnija od kineskih ekonomskih angažmana, koji možda neće prioritizovati ove vrednosti, ali će pružiti mogućnost efikasnog uticaja na nivo ekonomskog razvoja. Dodatno, strateška finansijska podrška EU, usmerena na ključne sektore za održivi razvoj, služi jačanju ekonomskog rasta i adresiranju razvojnih izazova u regionu, čime se smanjuje izloženost regiona negativnim aspektima drugih uticaja, ali se sama otpornost mora izgraditi vremenom i kontinuiranim ulaganjem.
U ovom pravcu EU je preduzela konkretne korake da ojača svoj uticaj i zaštiti svoje ekonomske interese u regionu putem inicijativa poput Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji se fokusira na projekte zelene energije i infrastrukture sa značajnim finansijskim obavezama. S druge strane, odgovornost je i na lokalnim akterima. Srbiji se savetuje da iskaže povećani nivo posvećenosti procesu evropskih integracija ubrzavanjem reformi, adresiranjem ekoloških pitanja, povećanjem nivoa transparentnosti u svojim odnosima sa Kinom i bližim usklađivanjem svoje spoljne politike sa EU. Ove mere se smatraju ključnim za izgradnju poverenja, osiguravanje usklađenosti sa evropskim standardima i ubrzavanje integracije Srbije u EU, ističući uzajamne koristi jačeg partnerstva.