Iako mnogi planirani projekti nisu opravdali očekivanja, to predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ne smeta da najavi nove grandiozne ideje koje će nas uvesti u svet razvijenih. Tako je bilo i proteklog ponedeljka, kada se Vučić ponovo obratio naciji. Prvo nas je preplašio jer „predoseća“ veliku globalnu katastrofu, zbog čega i inače svi brinemo, ali kad on to kaže sve postaje ozbiljnije jer valjda zna nešto više, što nama nije dostupno. Nije baš objasnio šta nam se to tačno crno piše, jer je ubrzo potom prešao na širenje optimizma.
Krenuo je sa do sada više puta objašnjenim projektom EXPO, koji je investiciono „ključna tačka u razvoju Srbije“. Objašnjavao je deo po deo, od nacionalnog stadiona, kojim će kao i već izgrađenim u Zaječaru, Leskovcu i Loznici, upravljati jedna velika strana kompanija pošto mi to ne znamo, pa sve do rezidencijalnog kompleksa stanova za učesnike koji će posle održavanja svetske izložbe biti, razmišlja se, ponuđeni zaposlenima u prosveti i zdravstvu. Zatim je otkrio da se sa pet svetskih kompanija već pregovara o uvozu letećih automobila, što je po njemu realnost, jer će Srbija biti jedna od retkih zemalja u Evropi koja će već sada da utvrdi regulativu i uslove. Pregovori su odmakli, tvrdi predsednik i očekuje da za nekoliko godina iznad Srbije leti 20.000 vozila na sat.
ŠTA SVE IMAMO
Sledeći red informacija bio je o stabilnim finansijama, jer smo u prvom kvartalu ove godine ostvarili rast BDP-a od 4,7 odsto, što je najveći rast među evropskim zemljama. Ta stopa napredovanja ekonomije potrebna nam je kako bi sustigli razvijenije države a na dobrom smo putu da to ostvarimo, tvrdi predsednik koji iako mesec još nije istekao, zna da će inflacija u junu biti 4,1 odsto (u maju je bila 4,5). Već sada imamo, rekao je, oko dve milijarde stranih direktnih investicija a stabilnost garantujemo sa 27 milijardi deviznih rezervi i 41,3 tone zlata u sefovima centralne banke. Pošto predsednik očekuje i velike poremećaje na tržištima hrane i energije, robne rezerve su nam pune a termoelektrane renovirane i rade, iako je ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović upozorio da se kopa manje uglja nego što je planirano. Tu je u najavi i novi model električnog automobila koji se sredinom narednog meseca očekuje iz pogona Stelantisa u Kragujevcu za koji će država kupcima u zemlji dati dodatne subvencije a onda je usledila i priča o litijumu.
Vučić ima pouzdane informacije da iza protesta protiv kopanja jadarita stoje strane službe, ali veruje da će posle debata u kojima će učestvovati pravi stručnjaci, stav u javnosti biti izmenjen i da će rudnik početi sa radom 2028. godine. Za ekološke uslove koje treba da ispuni, razgovarao je kaže sa Ursulom fon der Lajen, Emanuelom Makronom i Olafom Šolcom, oni „garantuju da ćemo imati čiste reke i planine“, ali će on projekat prihvatiti jedino ako se uz vađenje i preradu rude uklopi i izgradnja fabrike litijumskih baterija jer će to da podigne BDP za 3,9 odsto u odnosu na ostvareni u 2023. ili za tri milijarde evra godišnje.
Ako se tome doda i fabrika električnih automobila, BDP bi samo iz tog projekta ostvario rast od 16,45 odsto ili preko 20 milijardi evra, dok u Loznici, samo zbog uvećanih prihoda od rada rudnika „neće znati šta sa novcem da rade“.
Rudnu rentu ne može da podigne, kaže bunili bi se prvo Rusi, pa Kinezi i Amerikanci, Australijanci… ali je predsednik zato najavio modularne nuklearke, posebnu podršku za domaće startapove i posebno inovativni projekat litijumskih baterija koje su osmislili „klinci iz Subotice“.
KAD RAČUNA SVETSKA BANKA
A kakve efekte su dale dosadašnje najave velikih poteza i radova?
Uz ogradu da to nije jedini pokazatelj kvaliteta života u jednoj zemlji, njen napredak obično se meri rastom BDP-a po glavi stanovnika (per capita) i stopom zaposlenosti odnosno nezaposlenosti.
Srbija je prema računici Svetske banke 1995. godine imala 2.207 dolara BDP-a po glavi stanovnika, a u regionu je ispred nas bila Bugarska sa 2.259 dolara i Hrvatska sa 4.930, dok su lošije stajali Rumuni sa 1.650, Albanija sa 750 i BiH sa 334 dolara po stanovniku. Deceniju kasnije, sa 5.735 dolara po stanovniku Srbija je bila iza Hrvatske (13.693 dolara), Rumunije (8.398), Bugarske (6.863) i Crne Gore (6.688) dok su iza bili BiH (4,506) i Albanija (4.094). Do 2022. poredak se nije promenio, samo su drugi rasli malo brže – Srbija je imala BDP per capita 9.537 dolara, ispred je odmakla Hrvatska sa 18.570, sledi je Rumunija (15.786), pa Bugarska (13.974) i Crna Gora (10.093), a zaostaju opet BiH (7.569) i Albanija (6.810).
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za NM da je u prethodne dve godine BDP u Srbiji rastao po stopi od 2,5 odsto, ali da je razlika u tome što je u 2022. imao opadajući trend tokom godine, dok je u prošloj bio rastući tako da smo sa relativno visokim rastom ušli u 2024. što omogućava da se ove godine ostvari solidna stopa rasta, verovatno od 3,5 odsto.
„Prošle godine na nivou Evrope po visini stope rasta prednjačile su zemlje ovog regiona, Albanija, Hrvatska i Crna Gora, što znači da ovaj region, kao najmanje razvijen ako neke osnovne stvari dovede u red, ima potencijal da ostvari relativno visoke stope rasta. Ali, treba imati u vidu da se uspešnost politike ne meri na osnovu ostvarene stope u jednoj godini, pogotovu ne u jednom kvartalu, treba gledati duži period, obično desetogodišnji, a kod nas je prosek rasta za taj period tek oko 2,7 ili 2,8 odsto. To je malo, trebalo bi da rastemo bar procenat-dva brže od zemalja Centralne Evrope kako bismo ih sustigli. A mi smo u tom periodu rasli istim tempom, do 2017. čak i znatno sporije nego oni, pa smo posle toga malo popravili rezultat da bi došli oko njihovog proseka“, kaže Arsić.
RASTEMO, ALI DRUGI SU BRŽI
Dodaje da je dobar pokazatelj rasta BDP-a kretanje u stalnim cenama ili evrima po paritetu kupovne snage.
„Tu se vidi da smo uspeli relativno dosta da smanjimo razliku u poslednje 24 godine u odnosu na razvijene zemlje Zapadne, ali ne i razliku sa zemljama Centralne Evrope jer se i one brzo razvijaju. Najveće smanjivanje bilo je od 2000. do 2008, tada smo imali znatno veće stope rasta od Zapadne i nešto malo veće od Centralne Evrope. Tačno da je na to uticala niska osnovica, ali rast je podstaklo obnavljanje odnosa sa svetom, otvaranje za trgovinu, strane i domaće investicije“, objašnjava profesor Arsić.
Naglašava da privredna aktivnost u Srbiji raste već dugo, ali da se taj proces vidi i u drugim zemljama. To ne mora da se prikazuje kao rezultat neke izuzetne politike, već postoje opšti trendovi koji zahvataju i nas i zemlje iz ovog dela Evrope zbog čega svi rastu po većoj stopi.
„Jedan od pokazatelja razvijenosti je i kupovna snaga koja se meri količinom proizvoda koji mogu da se kupe za prosečnu platu. Po tom paritetu smo 2000. godine bili na 23 odsto od proseka 12 razvijenih zemalja EU (stare članice EU), sada smo na oko 43 odsto. Kada su u pitanju zemlje CIE, tad smo bili na 44 odsto njihovog proseka, a sada smo na 55, pri čemu smo na 53 došli već 2009. godine. Znači, one brzo rastu i trebaće nam tri do četiri decenije da ih stignemo. Možemo da uđemo u kategoriju više razvijenih, ali nećemo tako brzo da sustignemo zemlje CIE. Ali, kada se govori o rastu BDP-a u evrima, treba naglasiti da on ne pokazuje ni rast proizvodnje ni standarda“, objašnjava Arsić.
Naglašava kako je pravi pokazatelj rast fizičkog obima proizvodnje u stalnim cenama, jer Srbija ima inflaciju i u evrima: „Za ono što smo nekada kupovali za 100 evra, sada treba 150 i to je kao da merimo metrom koji se smanjuje. Takođe, treba pomenuti da mi u Srbiji imamo nešto veći standard nego što to pokazuje vrednost BDP-a zbog velikih priliva doznaka koje uglavnom odu u potrošnju“.
Poboljšanja ima, iako je od 2012. do 2017. rast bio usporen.
STOPA NEZAPOSLENOSTI
Među pokazateljima privredne snage je i stopa zaposlenosti i nezaposlenosti. U prvom kvartalu zaposlenost je porasla za 0,6 odsto, na 50,9 procenta ili u brojkama na 2,87 miliona ljudi dok je nezaposlenost pala za 0,3 odsto odnosno stopa je 9,4 ili nešto manje od 300.000 ljudi. Po tom kriterijumu smo treći među evropskim zemljama, jer višu stopu nezaposlenosti od nas imaju samo Španija sa 11,7 odsto i Grčka sa 10,8 procenta. Prosečna nezaposlenost u zemljama evrozone je u aprilu iznosila 6,4 odsto, dok je u celoj EU prosek oko šest odsto. Prema proceni Eurostata, bez posla je u aprilu ove godine bilo 13,2 miliona ljudi od čega skoro 11 miliona u evrozoni. U Hrvatskoj stopa je 5,3 odsto a najnižu su imale Češka (2,7), Poljska (3 odsto), Malta (3,1), Nemačka (3,2) i Slovenija (3,3 odsto).
Arsić kaže da su te promene u Srbiji relativno male, ali da podatak o rastu registrovane zaposlenosti od 0,8 odsto jednim delom oslikavaju rast privrede, jer je reč o najkvalitetnijoj zaposlenosti koja se vezuje za industrijsku proizvodnju.
Aleksandra Anić, profesorka na Ekonomskom fakultetu, potvrđuje za NM da se jedan kvartal ne može posmatrati izolovano.
„To što je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne došlo do rasta stope zaposlenosti i pada stope nezaposlenosti ne znači ništa, niti može da se dovede u vezu sa kvalitetnijim životom građana. Potrebno je posmatrati duži vremenski period. Generalno, osnovni indikatori tržišta rada (stopa zaposlenosti, stopa neformalne zaposlenosti, stopa nezaposlenosti, stopa aktivnosti) pokazuju umerena poboljšanja iz kvartala u kvartal poslednjih godina, što je dobar trend. Isti komentar važi i za rast BDP-a, potrebno je posmatrati kumulativni rast u poslednjih nekoliko godina, pa i deceniju“, kaže profesorka.
Kako objašnjava, nekoliko razloga je za dati trend kretanja i zaposlenosti ili nezaposlenosti, ali i plata: „Jedan od njih jeste rast privredne aktivnosti. S druge strane, imate i demografske faktore kao što su starenje stanovništva i nepovoljna demografska struktura, ali i emigracija u inostranstvo radno sposobnog stanovništva (deo stanovništva koji je u najboljim godinama da privređuje). To sve stvara pritiske na domaćem tržištu rada, pa je stopa nezaposlenosti značajno smanjena u poslednjih 10-ak godina.“