Odlazeća i dolazeća premijerka Ana Brnabić u utorak je iščitala svoj ekspoze i spisak novih ministara i ministarki, usput „čitajući“ lekcije opoziciji, čak i onom delu koji je nije kritikovao za kadrovska i politička rešenja. Iz prethodnih mandata i nadolazećeg.
Bezmalo šest meseci posle izbora i devet od njihovog raspisivanja, kada je druga vlada Ane Brnabić postala „tehnička“, po usvajanju Izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, saopšten je novi ministarski spisak. Najveću političku i posebno medijsku pažnju izazvao je izostanak Zorane Mihajlović, koja je bila u svim vladama u koaliciji SNS-SPS, Aleksandra Vulina i ponešto Jadranke Joksimović. Potonje zbog odbijanja da umesto evropskih integracija preuzme Ministarstvo telekomunikacija i informisanja.
Promene u Ministarstvu za evropske integracije koje će preuzeti nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije i glavna pregovaračica profesorka Tanja Miščević obnovile su nagađanja hoće li ova vlada zaokrenuti ka Briselu ili Moskvi, ili će ostati „u kontinuitetu“ u osetljivoj spoljnoj politici koja se gleda isključivo kroz prizmu ukrajinskog rata.
Uz nesumnjivo najverziraniju za evropske poslove, Miščević i nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Negre važi za evropski kadar. Ona je došla iz Komercijalne banke, ali deo karijere je provela u Evropskoj investicionoj banki, ali i na razvojnim projektima privatno-javnog partnerstva.
REŠENJA: U foto-finišu za nove ministre kandidovani su Mihajlo Jovanović (telekomunikacija i informisanja), ministar za javna ulaganja Marko Blagojević i Edin Đerlek iz Stranke pravde i pomirenja nema resor.
Vlada će imati četiri potpredsednika, a Ivica Dačić će sa zvanjem prvog praktično biti zamenik premijerke, a vodiće kao i u prvoj vladi Ane Brnabić Ministarstvo spoljnih poslova.
Potpredsednici će biti Miloš Vučević (odbrana) i Siniša Mali (finansije), a jedina potpredsednica koja je zvanje prenela iz druge u treću Vladu je Maja Gojković (kultura).
Ko više nije u Nemanjinoj 11
U treću vladu premijerke Brnabić iz druge, sem Zorane Mihajlović, nisu ušli: Jadranka Joksimović, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Nenad Popović, Gordana Čomić, Anđelka Atanacković, Zlatibor Lončar, Tatjana Matić, Marija Obradović, Ratko Dmitrović i Vanja Udovičić, svi sa liste oko SNS, njeni funkcioneri ili koalicioni partneri.
Najviše nagađanja izaziva otklon od Vulina, ali prema nezvaničnim informacijama, on će se samo rotirati sa Bratislavom Gašićem, koji je iz BIA došao na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova.
Bez portfelja su socijalisti Novica Tončev i Đorđe Milićević.
Uz već pobrojane, u novoj vladi ima i novih imena: ministar privrede Rade Basta (JS), ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković (SNS), ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić (SNS), ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović (SNS), ministar za ljudska i manjinska prava biće lider Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine Tomislav Žigmanov, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić (SNS), ministarka za nauku i tehnološki razvoj Jelena Begović, a zdravlja Danica Grujičić (obe sa kvote SNS).
Resor turizma i omladine vodiće Husein Memić (Lista SNS, SDPS), a sport Zoran Gajić, takođe iz kvote SNS-a.
Od „nasleđenih“ iz prethodne oročene vlade brigu o selu ponovo će voditi Milan Krkobabić (PUPS), a prosvetu (bez nauke i tehnološkog razvoja) Branko Ružić (SPS). Novoformirano ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine vodiće Tomislav Momirović, ministarka zaštite životne sredine ostaje Irena Vujović, ministarka pravde Maja Popović, sve sa liste SNS-a, a Nikola Selaković umesto diplomatije seli se u resor rada i socijalnu politiku umesto Darije Kisić, kojoj je poverena briga za demografiju i porodicu.
Izostankom Aleksandra Vulina i Nenada Popovića iz trećeg kabineta Ane Brnabić rešena je još jedna enigma – hoće li se Rusiji uskratiti najgrlatiji zagovornik i najunosniji ministar, u smislu investicija na tom tržištu.
Navodno je to i poruka Zapadu – kombinovana sa proevropskim kadrovskim rešenjima – koju je mandatarka definisala kao Srbija ostaje na putu ka Evropskoj uniji. No, ako je verovati upućenom Komersantu, ključni igrač za ruske interese je – Ivica Dačić, kome se Moskva posebno obradovala.
Po svemu sudeći, jasno je svima da je ovo zaista vlada kontinuiteta, a šta će biti kada joj istekne rok – posle prve ili druge zime – nikome nije jasno.
PRORITETI: U podugom ekspozeu mandatarka je kazala da ova prosrpska vlada ima crvene linije i svetinje; interes Republike, punu samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Istina, i: „Mi želimo da postanemo članica EU, i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju SVE rezolucije Saveta bezbednosti UN.“
Najviše ministara po glavi stanovnika
Srbija dobija jednu od najvećih vlada u Evropi, ako se uporede zemlje sa približno istim brojem stanovnika u poređenju sa Mađarskom, koja ima 15, Finskom sa 11 i Irskom sa 14 ministarstava, saopštio je pokret Ne davimo Beograd.
„Još važnija je činjenica da ovaj predlog podele resora dolazi ne kao odgovor na potrebe rešavanja problema građana već kao podela partijskog plena. Ministarstva su podeljena tako da zadovolje partijske i koalicione apetite vladajućih. Predložili smo da vlada bude mnogo manja, da se ministarstva ne atomiziraju samo da bi imali više ministara i ne spajaju nespojiva ministarstva, ali i brisanje nepotrebnih ministarstava kao što je ono za javna ulaganja“, navedeno je iz NDB, čiji amandmani nisu usvojeni.
Apsolutni prioritet je nova energetska politika, na koju će se fokusirati kao na zdravstvo u prethodnom mandatu: „Ne smemo da se oslonimo samo na jedan energetski izvor ili partnera, posebno kada se pokažu nepouzdanim, najveći projekat biće naftovod do Mađarske. Sve u svemu, u novu energetsku politiku Srbije uložićemo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana ‘Srbija 2025’.“
Ana Brnabić je istakla da nije implementirana sama srž Briselskog sporazuma, a to je Zajednica srpskih opština. Dodala je da je u interesu Srbije da nastavi reforme na evropskom putu jer one jačaju našu privredu i zato što težimo vladavini prava i jačanju institucija.
Dobar deo obraćanja Brnabić je posvetila uspesima vlada kontinuiteta od 2012, a naglasila je da Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, „u ovim izazovnim vremenima čuva i brani nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese“.
Svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli i u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju sledeće stvari, rekla je mandatarka: „Da li smo mi, koji smo učestvovali u bombardovanju SRJ 1999. godine, imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu, bez konsultacija i odluke SB UN? Da li mi, u slučaju Srbije, poštujemo osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država? Da li smo mi, u slučaju Srbije, poštovali relevantnu Rezoluciju SB UN ili smo je jednostavno ignorisali.“
Otvoreni sukob SNS sa Zoranom Mihajlović
Latentni sukob Zorane Mihajlović s nekim visokim državnim i stranačkim funkcionerima posle objave novog kabineta postao je otvoreni sukob sa Srpskom naprednom strankom u koju se uključio i njen predsednik Aleksandar Vučić.
Mihajlović je na oproštajnoj konferenciji za novinare 24. oktobra rekla da ostaje i u energetici i u politici, kao i da će narednih meseci razmisliti o načinu na koji će se ubuduće baviti politikom.
U izuzetno praćenom obraćanju kazala je i: „Predsednik vrlo dobro zna gde treba da idemo i kakve odluke da donesemo. Ja tu jesam bila u manjini, kao neko ko se zalaže da Srbija bude na zapadu, a ne na istoku, ali to ne znači da mi koji smo u manjini nismo u pravu. Želim da radim za svoju državu i svoj narod. Smatram da je Srbiji mesto u Evropi i EU, uvek ću se boriti da Srbija bude na zapadu, a ne na istoku.“
Kako je rekla, verovatno i nije ministarka zbog toga što nije pristajala da bude pion, kao i da SNS mnogima služi kao džuboks za bogaćenje, što više neće morati da gleda.
Dan kasnije u objavi na Instagramu podelila je fotografije naslovnih strana dnevne štampe i uz to napisala: „Koliko li je stabala posečeno da bi moje ‘kolege’ iz SNS objavile hiljade strana negativnih tekstova, laži i neistina o meni i mojim rezultatima? Pa to je zločin nad prirodom!“
Upitan da prokomentariše njene navode, Vučić je kazao: „Ako vam je posle 10 godina bilo potrebno nekoliko sati da kažete sve najgore o kolegama, a pre toga ste boga molili da budete ministar, pa niste, a onda ste se setili da to kažete, onda mnogo više govorite o sebi.“
Kad se nekad prvi put suoče s tim i ne dobiju fotelju, treba im tri minuta da pokažu šta misle o svemu, dodao je, uz uverenje da se „to neće desiti ni sa Stefanovićem, Nedimovićem, Lončarom, ni sa kim drugim“.
Autorka je novinarka Danasa