Tresla se Evropa mesecima uoči ključnih, neki rekoše istorijskih, izbora za 720 evroposlanika i umesto one poslovice – tresla se gora, rodio se miš, u nekim evropskim prestonicama se rodio slon, osnažena ekstremna desnica, još malo usporena, ali po svemu sudeći velika i dugovečna pretnja fundamentima na kojima je nastala Evropska unija.
Prvi poraz, iako ne direktan, koji je ekstremna desnica nanela francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, odnosno njegovoj koaliciji na izborima za Evropski parlament u toj zemlji rezultirao je njegovim raspuštanjem skupštine i vanrednim izborima.
Dva puta nije uspela Marin le Pen da na predsedničkim izborima u drugom krugu pobedi Makrona, ali je njeno Nacionalno okupljanje naraslo toliko da su mu Francuzi poklonili daleko veće poverenje da ih predstavlja u najvećem, zajedničkom evropskom parlamentu, dodatno jačajući ono od čega demokratska Evropa najviše strepi – ekstremne desnice.
Le Pen je dobila 31,5 odsto glasova, ostavivši Makronovu koaliciju daleko iza sa 15,2 procenata. Treća je bila Socijalistička partija koja je osvojila 14 odsto glasova.
„Odlučio sam da vam vratim izbor naše parlamentarne budućnosti na glasanju. Stoga raspuštam narodnu skupštinu“, rekao je Makron, koga predsednički izbori na kojima ne može da se kandiduje po treći put očekuju 2027, u obraćanju naciji iz Jelisejske palate. Glasanje će se održati u dva kruga 30. juna i 7. jula, dodao je.
Ono što je francuskom predsedniku ostalo kao nada je da će se Francuzi trgnuti i po treći put, bar u drugom krugu parlamentarnih izbora, stati uz njegove Renesansu i centrističku koaliciju koju predvodi i tako se bar kod kuće 7. jula odbraniti od naizgled nezaustavljive ekstremne desničarke Marin Le Pen.
I BELGIJA ČEKA NOVU VLADU
Makron nije ostao usamljen u dramatičnoj i po mnogima neočekivanoj reakciji na rezultate evropskih izbora. Belgijski premijer Aleksandar de Kro najavio je da će biti predsednik vlade u ostavci, pošto je njegova partija desnog centra zabeležila pad. „Za nas je posebno teško veče, izgubili smo. Od sutra ću biti premijer u ostavci“, rekao je svojim pristalicama De Kro, pošto je prema izlaznim anketama njegova stranka zabeležila rezultat od 5,7 odsto, odnosno pad od 2,9 odsto u odnosu na izbore 2019. i svoj mandat predao kralju Filipu. Predsednik stranke Tom Ongena takođe je najavio ostavku. De Kro će ostati na funkciji privremenog premijera do formiranja nove vlade. Izbori u Belgiji su bili daleko komplikovaniji, jer se istog dana glasalo na i na regionalnim i evropskim izborima, na kojima je krajnja desnica ostvarila najveće dobitke prema preliminarnim rezultatima.
Signal birača je jasan, rekao je De Kro i istakao da je zemlji potrebna nova vlada brzo, sa punim ovlašćenjima. Njegova stranka je završila na devetom mestu, a najviše glasova dobili su Novi flamanski savez (N-VA) i Vlams Belang flamanski desničar i nacionalista koji su zauzeli prva dva mesta. Socijalistička stranka Voruit je kao treća osvojila oko 10,5 odsto glasova.
Portal Politiko je ipak video manje dramatično stanje u Belgiji „Belgija je skrenula udesno, ali se očekivana ubedljiva pobeda ekstremista nije dogodila“.
Toj proceni doprinosi i rezultat liberalne stranke francuskog govornog područja, Reformski pokret (Mouvement Reformateur), koja je ostala najveća u Briselu i na području Valonije, što zemlju verovatno vodi u dugotrajne koalicione pregovore.
Qvo vadis, Fon der Lejen?
Rezultati evropskih izbora sigurno nisu preterano obradovali dosadašnju predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen. Ukoliko se lideri EU slože da je nominuju za drugi mandat na čelu EK, moraće da obezbedi podršku 361 novoizabranog evroposlanika, što znači da će biti primorana da traži saveze sa drugim partijama u centru, levo ili čak, potencijalno, dalje desno u političkom spektru. Ona je po zatvaranju birališta širom EU, rekla da će prvo tražiti podršku socijalista i liberala, koji su je podržali i za prvi mandat.
Međutim, Politiko upozorava da će Der Lejen verovatno morati da posegne i van tih grupa da bi obezbedila potrebnu podršku: ako bi tražila podršku Zelenih, verovatno bi odbila neke od svojih konzervativaca iz EPP koji se protive ključnim klimatskim merama iz Zelenog dogovora; ako nastavi da se „udvara“ grupi tvrde desnice Evropskih konzervativca i reformista italijanske premijerke Đorđe Meloni, rizikuje da odbije socijaliste i liberale, navodi Politiko. I dodaje da nakon što je krajnja desnica postigla značajan uspeh u mnogim članicama EU, uključujući Francusku i Nemačku, posebno osetljivi na neku vrstu saveza sa tvrdim desničarima biće centar i levica političkog spektra.
NEMAČKA NEĆE NA VANREDNE IZBORE
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da njegovi zemljaci neće na vanredne izbore. Tamo je Štefen Hebstrajt, Šolcov portparol izjavio da ideja o prevremenim izborima koju traže ekstremna desnica i neki konzervativci nije razmatrana „ni u jednom trenutku“ . Ni zbog ubedljivog poraza „semafor“ koalicije – tri partije, koje su u vladajućoj koaliciji od kraja 2021, i zajedno su prikupile manje od trećine glasova na evropskim izborima, izgubivši, posebno Zeleni, broj poslanika u odnosu na prethodne izbore 2019. Pobednik je konzervativna grupa Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena bavarska manja sestra Hrišćansko-socijalna unija (CSU) sa 30 odsto glasova, a na drugom mestu je ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 15,9 odsto glasova.
Ni iz Austrije ne stiže velika zabrinutost nakon trijumfa ekstremne desnice. Tamo je krajnje desna Slobodarska partija Austrije bila prva sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.
IMA NADE?
Najnapredniji deo Evrope, a verovatno i sveta, severni deo našeg kontinenta, budi nadu. Izbori u Švedskoj su naneli prvi izborni neuspeh populističkoj stranci krajnje desnih korena koja je osvojila više od 13 odsto glasova, ali je bila četvrta, prema preliminarnim podacima. Tako je Švedska postala jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj je krajnja desnica pretrpela poraz. Slično se dogodilo i u Finskoj i Danskoj, gde desničarske antiimigracijske stranke nisu ispunile očekivanja, dok su leve partije ostvarile značajan rezultat.
Malo manje nade budi rezultat izbora za EP u Mađarskoj, mada ga ne treba potceniti. Konzervativno-populistički Fides premijera Viktora Orbana je u koaliciji sa nekoliko manjih partija osvojio 44 odsto glasova – znatno manje od 52 procenta koliko je dobio na izborima 2019. Druga je, neočekivano za apsolutnog vladara iz Budimpešte, bila nova Partija poštovanja i slobode (Tisza) Petera Mađara, bivšeg visokog zvaničnika Fidesa sa 29,7 odsto glasova.
Koliko god je rast ekstremne desnice u Evropi bio očekivan, takve stranke neće preuzeti vođenje Starog kontinenta. Odnos snaga jeste izmenjen ali ne dramatično jer je Evropska narodna partija (EPP) ostala najjača pojedinačna grupacija sa 186 poslanika.
Ostaje još čekanje na američke novembarske izbore čiji ishod sigurno neće ostati bez odjeka na obe strane evropskog političkog spektra.