U često polarizujućoj dinamici američke politike, partije uprkos svojoj odlučnoj retorici moraju da prave kompromise. Ta adaptiranja se najviše oslikavaju kroz njihovu promenjenu retoriku u odnosu na takozvane kolebljive države koje igraju ključnu ulogu u određivanju ishoda predsedničkih izbora. Za razliku od čvrstih demokratskih ili republikanskih država koje žele da čuju tvrđu stranačku retoriku, kolebljive države su one gde može pobediti bilo koja strana, što ih čini centralnom tačkom strategija kampanja. Sa sistemom elektorskog koledža gde se svakoj državi dodeljuje određeni broj elektorskih glasova na osnovu njenog stanovništva, ove kolebljive države mogu značajno uticati na konačan rezultat potreban da bi se obezbedila pobeda, a to je 270 takozvanih elektorskih glasova.
Ova dinamika partijskih strategija koje su posvećene državama koje nisu nikome naročito lojalne, postoji oduvek. Međutim, važno je reći da su i kolebljive države promenjiva kategorija, jer iako ih ima na svim izborima, kroz vreme su se menjale. Recimo, na izborima 2000. pobeda Džordža Buša desila se zahvaljujući pobedi u državi Floridi za samo 500 glasova više od oponenta Ala Gora. Tačno dvadeset godina kasnije Donald Tramp je pobedio Džoa Bajdena u istoj državi sa četiri odsto razlike, dok se danas uopšte više ne govori o šansama demokrata da ovu državu osvoje. Nekada davno Kolorado je bio više republikanska država, sada je postao demokratska tvrđava. Pobeda u Ohaju je mahom ranije značila izbornu pobedu, dok je danas republikanska tvrđava i gotovo da nije tema izbora.
NAJIZVESNIJE DRŽAVE
Navedene promene u lojalnosti država mahom su proizvod demografskih promena unutar njih ili promenjenih stranačkih strategija i retorike koje određenim glasačima pokolebaju tradicionalnu lojalnost. Zbog ovih faktora je važno analizirati koje države mogu da odluče ove izbore, jer zbog polarizacije u američkom društvu i promenjene demografske strukture u mnogim državama, dinamika se pokazala kao dosta nepredvidiva. Na osnovu dosadašnjih anketa i prethodnih obrazaca glasanja mogu se prepoznati najizvesnije države koje će odlučiti da li će u januaru biti ponovo inaugurisan Donald Tramp ili će Kamala Haris zaraditi unapređenje sa pozicije potpredsednice.
Dok svi očekuju rezultate predstojećih izbora, važnost kolebljivih država je sve naglašenija u kampanjama i zbog nedavnih anketinih podataka koji pokazuju da samo šačica država može promeniti odnos snaga i odrediti pobednika. Na predsedničkim izborima 2020, na primer, samo šest država (Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Pensilvanija i Viskonsin) odlučilo je ishod izbora, dajući ukupno 77 elektorskih glasova. Pobede Bajdena na ovim bojnim poljima bile su presudne za njegov uspeh, jer relativno mali deo birača može da utiče na rezultate celih izbora. Deluje da će dosta sličan skup država odlučivati i ove izbore iz nekoliko identičnih razloga.
„RĐAVI POJAS“
Za početak ekonomski problemi sa opadanjem broja radnih mesta u industriji i ekonomskom stagnacijom u državama „rđavog pojasa“ (Rust Belt) kao što su Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija doveli su do fluktuacije podrške između stranaka. Donald Tramp je na izborima 2016. sve tri države pobedio sa manje od 80.000 glasova razlike ukupno, odnosno za manje od jedan procenat razlike po državi. Hilari Klinton je to koštalo izbora, a i pokazalo se da takozvani „plavi zid“, kako su mnogi zvali ovaj radnički region po boji demokrata, nije više tako plav. Trampova populistička retorika o vraćanju radnih mesta, reindustrijalizaciji i carinama Kini imala je efekta na belačku radničku klasu. Međutim, očigledno je da je manjak konkretnih rezultata posle četiri godine vlasti vratio blagu naklonost demokratama, te je Džo Bajden u sve tri države ostvario pobedu u identičnim procentima kao Tramp 2016.
U ovom trenutku ankete govore da je situacija podjednako neizvesna u sve tri navedene države i da ponovo mogu da utiču na izbore. Mičigen trenutno više naginje ka Kamali Haris po procentima, Viskonsin blago više ka Trampu, dok je po elektorima najvažnija Pensilvanija tačno na „ivici noža“. Džo Bajden je tokom svoje vlasti doneo više programa podrške industriji, sankcija Kini i unapređenja infrastrukture, ali nisu svi još uvek krenuli da daju pune rezultate. Na drugoj strani, deluje da radničkom biračkom telu u sferi kulturoloških pitanja trampizam više leži od društveno progresivne politike demokrata. Dosta će zavisiti i od manjina u velikim gradovima i efikasnosti demokrata da ih mobilizuju u velikim brojevima, s obzirom da u ruralnim zonama ovih država republikanci suvereno vladaju.
Osim tri države Srednjeg Zapada, postoji još država gde stranke ulažu velike napore. Severna Karolina, Džordžija, Arizona i Nevada su sve više prepoznate kao ključne države obe predsedničke kampanje. To se desilo zbog značajnih demografskih promena koje su transformisale njihovu političku orijentaciju. Sa jedne strane, značajan broj ovih država zabeležio je veliki priliv Hispano populacije, ali i ljudi iz liberalnih država u predgrađima velikih gradova. Doseljenici iz Kalifornije i Njujorka doneli su u velike gradove Arizone i Džordžije svoje liberalne vrednosti, te kroz vreme obe države pomerili od republikanskih ka demokratskim pozicijama. Džo Bajden je pobedio u obe države malom razlikom, uključujući Džordžiju u kojoj je poslednji put kao demokrata pobedio Bil Klinton 1990-ih. Posledica ovog doseljavanja je i erozija republikanske prednosti u Teksasu, koji je bio suvereno republikanski decenijama, ali su tu prednost sve liberalnija predgrađa svela na tek oko pet odsto na izborima 2020.
Konzistentna hispano imigracija takođe jeste demografski promenila ove države, uključujući Arizonu i Nevadu, ali ona postaje sve više nepredvidiva. Dok je godinama ovaj deo populacije bio lojalan demokratama, vremenom su se desile promene. Katolički konzervativizam značajnog dela ove društvene grupe, u kombinaciji sa već nekoliko generacija sa američkim državljanstvom, polako su počeli da pomeraju ovu demografsku grupu ka republikancima. Ovaj trend je Floridu pretvorio od kolebljive države u republikansku tvrđavu, ali i Nevadu pomerio od lojalnosti demokratama u zonu kolebljivosti. U Severnoj Karolini, brzi rast stanovništva, posebno u urbanim oblastima kao što su Šarlot i Roli, privukao je mlađe birače. Ova promena je dodatno pojačana povećanjem latinoameričke i afroameričke populacije u državi, što dovodi do konkurentnijeg okruženja u kojem se i demokrate i republikanci bore za uticaj. Istraživanja ukazuju da i u ove četiri države niko od kandidata nije siguran.
Na kraju, sve analizirane države kao što su Severna Karolina, Džordžija, Arizona, Nevada i ključne države Srednjeg Zapada kao što su Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija će igrati odlučujuću ulogu na predsedničkim izborima i 2024. Ova bojna polja služe kao glavne arene gde demografske promene i novi prioriteti birača mogu da preokrenu tas na vagi u korist Kamale Haris ili Donalda Trampa. Ne bi se trebalo iznenaditi ukoliko u narednim danima obe ličnosti posvete najviše svog vremena i reklamnog novca u ovim zonama, jer deluje da i Amerika od njih to očekuje.
Autor je programski direktor, Novi treći put