Samo zahvaljujući tome što je levičarskom Savezu Sare Vagenkneht nedostajalo samo nekoliko hiljada glasova da preskoči izborni prag od pet odsto za ulazak u Bundestag, lider demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) Fridrih Merc je dan posle izborne pobede imao razloga za olakšanje i širi osmeh nego u izbornoj noći.
Iako je CDU-CSU osvojio 28,6 odsto glasova što je drugi najgori rezultat stranke od osnivanja, sva je prilika da će formirati vladajuću većinu i to sa strankom koja je doživela najveći izborni debakl od osnivanja – Socijaldemokratskom partijom (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca.
Iz Šolcove nekadašnje semafor-koalicije birači su najviše kaznili SPD, koja je osvojila tek 16,4 odsto glasova i liberale bivšeg ministra finansija Kristijana Lindnera koji nisu uspeli ni da preskoče cenzus, jer su osvojili 4,3 odsto glasova. Uprkos tome što je vicekancelar Robert Habek iz Zelenih jedan od najzaslužnijih za dubinu ekonomske krize u kojoj je Nemačka, birači su najmanje kaznili Zelene, koji su osvojili 11,6 odsto glasova.
A najveći pobednici ovih izbora na koje je izašlo 82,5 odsto građana sa pravom glasa su stranke sa krajnje desnice i krajnje levice. Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je sa 20,8 odsto duplirala podršku u odnosu na 2021, a Levica je osvajanjem bezmalo devet odsto glasova suštinski utrostručila podršku koju je uživala pre samo dva meseca.
POLARIZACIJA BIRAČA
Ove dve stranke su profitirale, između ostalog, i zbog toga što kod mnogih nemačkih glasača narastaju strahovi kao i nepoverenje u etablirane stranke bliske političkom centru. AfD je udvostručila podršku, ali ne toliko zbog podrške nove administracije predsednika SAD Donalda Trampa i multimilijardera Ilona Maska koliko im je pomoglo to što su Mercovi demohrišćani preuzeli antiimigrantsku retoriku AfD-a i time normalizovali njihovu politiku.
S druge strane, Levica je profitirala od Trampove podrške AfD-u, ali i činjenice da su se sve ostale stranke bezmalo utrkivale ko će imati oštriji stav prema migrantima i njihovim pravima i slobodama. Levica se predstavila kao jedina stranka koja beskompromisno brani ljudska prava migranata, zaštitu klime i socijalna prava ugroženih, čime je privukla mnoge bivše glasače Zelenih i SPD-a.
Ali da Nemačkoj vremena polarizacije tek predstoje svedoči i to da su među mladima do 24 godine Levica i AfD osvojili bezmalo polovinu glasova što ukazuje da mladi u političkom mejnstrimu ne vide ljude koji rešavaju njihove probleme.
Zbog toga ne čudi zašto Fridrih Merc žuri da što pre formira vladu pa je odmah saopštio da će što pre početi pregovore sa SPD-om te da mu je cilj da formira vladu do Uskrsa, to jest 20 aprila.
„CDU-CSU i socijaldemokrate imaju dovoljno mandata u novom Bundestagu da formiraju crno-crvenu koaliciju“, rekao je Merc, najavivši da će u razgovore sa SPD-om ući najkasnije do sledeće nedelje. „Nemačkoj je potrebna vlada sposobna da deluje i iza koje stoji parlamentarna većina“.
Kako je istakao, u razgovorima sa SPD-om prvenstveno želi da razgovara o tri teme: spoljnoj politici, migracijama i ekonomiji.
Ove dve izborne liste imaće poprilično tanku većinu od 328 poslanika u parlamentu koji će brojiti 630 poslanika. Ovom tankom većinom, Merc izbegava mnogo komplikovanije pregovore za tropartijsku koaliciju u koju bi ušli i Zeleni. Ovoj takozvanoj „Kenija koaliciji“ nazvanoj po stranačkim bojama demohrišćana, socijaldemokrata i Zelenih, već je predviđana sudbina Šolcove semafor-koalicije zbog različitih stranačkih programa.
Veliki zadatak za demohrišćane i socijaldemokrate biće da ponovo otkriju umetnost kompromisa, smatra Tomaš Lindner, komentator češkog nedeljnika „Respekt“.
„Jer ako to ne urade i ministri novog kabineta se budu prepirali žestoko i otvoreno kao i u prethodnom, povećaće se gađenje birača prema celokupnoj političkoj eliti. A sa tim i izgledi stranke koja se ogorčeno protivi čitavom sistemu, AfD-u, koja je udvostručila svoj udeo glasova, čime je postala veliki pobednik izbora“, smatra Lindner i dodaje da zasad niko ne želi da vlada sa AfD-om zbog njenih ekstremnih pozicija. „Ali ako iz pregovora ne uspe da izađe funkcionalna koalicija, ova krajnje desničarska, proruska stranka bi lako mogla da zauzme prvo mesto na izborima 2029.“
Zbog toga će na idućem kancelaru i njegovoj vladi biti težak zadatak, ne samo da u usaglašavanju demohrišćana i socijaldemokrata uspe da ispuni obećanja svojim biračima i reši bar deo nagomilanih ekonomskih i bezbednosnih problema, već i da vrati biračima veru u to da vodeći političari centra rade u interesu svih građana.
ŠTA OČEKUJE EVROPA
Promene u Berlinu sa nestrpljenjem čekaju i širom Evrope. Komentator italijanskog dnevnog lista „La Stampa“ Stefano Stefanini se nada da će Berlin još jednom povećati svoje međunarodno prisustvo.
„Dok se Evropa suočavala sa najgorom posleratnom krizom u odnosima sa SAD, nemačka vlada se raspadala. Ovi izbori označavaju početak kraja odsustva koje je kaznilo Nemačku i Evropu“, ističe italijanski komentator i dodaje da će Merc morati da predvodi evropski odgovor na Trampovu administraciju i da „razularenu EU održi ujedinjenu“. „Hoće li biti na visini zadatka? Neko može i da poraste u ulogu koja mu se nameće. I Helmut Kol je prvobitno bio potcenjen a potom je bio arhitekta ponovnog ujedinjenja Nemačke i glavni igrač u geopolitičkim prevratima od 1989. do 1991.“
Šef demohrišćana mora da bude jak proevropski kancelar, smatra komentator nemačkog ekonomskog dnevnika „Handelsblat“ Martin Knobe.
„Praktično svi u EU samo čekaju da Nemačka ponovo ispuni svoju političku ulogu treće najveće svetske ekonomije i uvede EU u novu eru u kojoj više ne može da se osloni na SAD, pošto veliki brat sada ide svojim čudnim putem. EU mora postati samouverena, ujedinjena i jaka ako ne želi da bude slomljena između imperijalista Vladimira Putina i Donalda Trampa“, smatra Knobe i dodaje da će Merc morati da preuzme vodeću ulogu u Evropi po tom pitanju.
Iako Merc važi za okorelog atlantistu, u izbornoj moći je mnoge iznenadio izjavom koja je pojedinima ličila na svojevrsnog nemačkog „degolistu“ pod uticajem poteza nove Trampove administracije po pitanju Ukrajine i evropskih saveznika u NATO-u. Štaviše, i sam je u TV debati nakon izbora priznao da nikad nije zamišljao da će tako nešto javno reći.
„Apsolutni prioritet biće mi jačanje Evrope što je brže moguće kako bismo, korak po korak, zaista mogli da postignemo nezavisnost od SAD“, rekao je verovatni budući nemački kancelar, dodajući da je već u „kontaktima sa liderima evropskih članica NATO-a“ po pitanju bezbednosti i zajedničke odbrane, te da EU mora da izađe sa alternativom. „Amerika poprilično više ne brine o sudbini EU. Nejasno je da li ćemo ubuduće govoriti o NATO-u u sadašnjem obliku“.
Komentatorka austrijskog dnevnika „Kurir“ Ingrid Štajner-Gaši se nada da će se Merc suprotstaviti Trampu te da, nakon oklevanja Olafa Šolca, Merc i njegova koaliciona vlada, bez obzira na formu, konačno dokažu Nemcima da je politika sposobna da napravi razliku.
„A postoji i velika želja za jačim i težim nemačkim glasom u EU. Kancelar najveće evropske ekonomije svakako ima snage, ako želi i usuđuje se, da se suprotstavi akcijama Trampa i njegove ekipe“, smatra komentatorka „Kurira“ i dodaje da će u suprotnom američki predsednik „zaista raditi šta hoće sa bespomoćno slabom Evropom“.
DOMAĆE MUKE VAŽNIJE
Ipak, pojedini komentatori, poput Mihalisa Psilosa iz grčkog konzervativnog dnevnika „Naftemporiki“, smatraju da nikako nije izvesno da će Nemačka sada sve svoje napore usmeriti na EU.
„Uostalom, samo jedan odsto Nemaca vidi Evropu kao prioritet. Osećaj koji će samo dodatno pojačati snažan napredak AfD-a. Ali kako se nemačka politika pomera udesno, to bi moglo da ubrza nastanak ‘Evrope u dve brzine’“, ističe Psilos i dodaje da se u severnoj Evropi već mnogo govori o takozvanoj „Hanzeatskoj ligi 2.0“, to jest formiranju grupe zemalja sa zajedničkim ekonomskim interesima, nižim javnim dugom i prostorom za ulaganje u inovacije.
Osim toga, primećuje Jakub Majmurek iz „Njuzvik Poljska“, ostaje da se vidi da li razmere domaćih političkih problema neće preplaviti novu nemačku vladu u tolikoj meri da neće imati mnogo vremena za aktivnu evropsku politiku.
„Tim pre što Merc i njegovi koalicioni partneri znaju da, ako ne uspeju da ostvare rezultate, možda više neće moći da drže AfD iza ‘protivpožarnog zida’ na sledećim izborima“, ističe komentator „Njuzvik Poljska“.
Štaviše, i Merc javno priznaje da imaju četiri godine da povrate „poverenje građana u stranke demokratskog centra“.
Zbog toga ga komentator nedeljnika „Špigel“ Kristof Hikman čak vidi kao „branioca liberalne demokratije u naredne četiri godine“.
„Ako ne uspe, verovatno će to biti to. Tada će AfD na sledećim izborima još više ojačati, možda biti čak i najjača stranka. Zadatak kancelara Merca biće da vrati poverenja u politički centar i, što je još važnije, u sam sistem, i u superiornost liberalne demokratije nad autoritarnim pristupima“, smatra Hikman i dodaje da se od ponovnog ujedinjenja Nemačke nijedan kancelar nije suočio sa većim zadatkom.