Iznerviran i ljut, Emanuel Makron je iznenada raspisao vanredne parlamentarne izbore za 30. jun nakon što je njegova koalicija doživela poraz na izborima za Evropski parlament uprkos strahu unutar Unije da je potez prilično rizičan.
I bio je. Mnogi u Evropi, od političara do analitičara, ostali su zbunjeni predsednikovom odlukom. I, zaista, nije jasno da li se Makron prepustio emocijama pa čak upozorio na mogući građanski rat u Francuskoj ako pobede ekstremna desnica, ali i levica, ili je unapred računao na mobilizaciju u drugom krugu i još jedan bolan udarac ekstremnoj desnici. Kako god, prvi poraz bilo koje računice je svakako treće mesto njegove liste na parlamentarnim izborima. Za razliku od predsedničkih izbora 2017. i 2022. kada je Le Pen bila na drugom mestu u prvom krugu, u nedelju je njeno Nacionalno okupljanje završilo kao prvo, a na drugom zeleno-levi Novi narodni front. Po treći put je 47-o godišnji francuski predsednik pozvao na jedinstvo protiv Le Pen 7. jula u drugom krugu. To traže i levičari, ali uz napomenu da Makronov čovek, sadašnji premijer Gabriel Atal, to sigurno neće opet biti.
Centristi i levičari zajedno, prema rezultatima u nedelju, imaju oko 48 odsto. Okupljanje samo ima 33,14 procenata.
RAČUNICA ZA DRUGI KRUG:
Marin le Pen, njenom protežeu Žordanu Bardili i njihovom Okupljanju se smeši većina od 577 mesta u francuskom parlamentu nakon što su gotovo udvostručili procenat podrške sa izbora 2022. kada su osvojili ispod 19 odsto. Analitičari ne pominju neku posebnu političku grupaciju čiji bi glasači mogli da dopune nedostajućih manje od 20-ak odsto glasova do apsolutne većine za Okupljanje. Ali neki ne isključuju mogućnost podrške konzervativaca, uglavnom pristalica Republikanaca, Le Penovoj, tvrdeći da njihov strah od levice nadmašuje zebnju od desnice. Erik Ciot, predsednik Republikanaca je uoči vanrednih parlamentarnih izbora zagovarao savez s Nacionalnim okupljanjem, najavljujući pucanje „sanitarnog kordona“ kao zaštite od ekstremne desnice. Sutradan je smenjen sa mesta šefa stranke i isteran iz partije, da bi pariski sud istog dana ukinuo obe odluke.
Sukobi u Francuskoj posle izbornih rezultata
Demonstracije protiv francuske stranke krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, na koje je pozvala krajnja levica, prerasli su u nedelju uveče u sukobe s policijom i nerede u centru Liona, javili su francuski mediji. Medijska kuća Frontiere na platformi X prenosi da je nereda bilo i u Renu i Rije le Papu, kao i u predgrađu Pariza Bobinji.
S druge strane, centristi i levičari pokušavaju da se dogovore kako anulirati rezultat Le Penove iz prvog kruga. Levičari su nesumnjivo kooperativniji i svi njihovi kandidati su rekli da će se povući iz trke u drugom krugu tamo gde su bili treći kako ne bi razbijali anti-Le Pen glasove. Njihova podrška je oba puta Makronu osigurala pobedu na predsedničkim izborima, ali njegovi kandidati nisu presrećni idejom o povlačenju tamo gde gledaju u leđa levici. Od sledeće nedelje najverovatnije bivši premijer Atal je rekao da će se njegovi trećeplasirani kandidati povući tamo gde protivnik Okupljanja „deli naše republikanske vrednosti“ što bi kandidata levice najverovatnije izostavilo iz jednačine.
Kako izveštava portal France24, Jael Brun-Pivet, predsednik parlamenta, rekao je da takve odluke treba da se donose u zavisnosti od pojedinačnih kandidata levice, dok je ministar finansija Bruno le Maire odbacio podršku Žan-Lik Melanšonovoj stranci, koju je opisao kao „istu pretnju naciji koliko je Okupljanje pretnja Republici“.
Ali ne misle svi Makronovi kadrovi isto. Sabrina Agresti-Rubaše, iz Ministarstva za državljanstvo, odlučila je da ne podeli glasove protiv desnice.
„Naravno da se povlačim, baš kao što je to levica učinila za mene pre dve godine“, napisala je na platformi X nakon što je odustala od trke u Marseju. „Poraz se događa, ali se od beščašća nikad ne oporavlja.“
Njena protivkandidatkinja Monik Griseti je bila ubedljivo prva u prvom krugu u nedelju sa 45 odsto osvojenih glasova u odnosu na 27 procenata koje je imala na prethodnim izborima. Analitičari smatraju da je to dokaz da „takvi talasi mogu biti previsoki da bi stara anti-Le Pen brana izdržala“.
I dodaju da različite poruke koje dolaze iz Makronovog kampa takođe mogu da spreče mnoge centrističke birače da podrže levičare protiv kandidata Okupljanja. „Da je Novi narodni front pobedio u prvom krugu, mnogi u predsednikovom okruženju danas bi pozivali na antimelenšon front kako bi sprečili levicu da dođe na vlast,“ rekao je Ervan LeKer iz istraživačkog centra GRESEC.
„Čini se da je analiza situacije Le Penove tačnija i pouzdanija od Makronove i njegovih savetnika. Apsolutno svi, počevši od Le Pen, bili su jednostavno zbunjeni apsurdom Makronove odluke,“ dodao je on za France24.
ŠTA BI MAKRONU?:
To je pitanje za milion dolara u Evropi. Dobro prodrmana rastom ekstremne desnice na izborim za Evropski parlament, ali malo ohrabrena činjenicom da većina, doduše manja, ostaje u rukama centrista, ostala je zapanjena vanrednim izborima u Francuskoj. Tačno je da je podrška Makronovom Preporodu prilično slabila, ali vlada nije bila ugrožena do mere da je morao da raspiše izbore kad im vreme nije. Kad je Makron izborio drugi predsednički mandat 2022, njegova stranka nije uspela da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Centristička koalicija koju je formirao je od tada vladala tankom većinom, ali se izborila da progura neke zakone. Teško, ali je uspela. Najveći problem mu je bila reforma penzionog sistema prošle godine kojim je starosna granica za odlazak pomerena sa 62 na 64 godine i koja je izazvala proteste koji su paralisali saobraćaj, zatvorili škole i druge javne ustanove, otkazali svaki peti let sa pariskog Orlija, delimično obustavili železnički saobraćaj, ostavili u funkciji samo dve linije metroa u prestonici, izvukli desetine hiljada ljudi na ulice Pariza i drugih gradova na više od 200 demonstracija. Da bi reforma ipak prošla u parlamentu, tadašnja premijerka Elizabet Born iskoristila je ustavnu proceduru koja u određenim slučajevima omogućava usvajanje zakona bez glasanja u Narodnoj skupštini. Taj presedan Francuzi nisu zaboravili Makronu.
Podrška mu je bila u opadanju još od protesta „žutih prsluka“ 2018. zbog više cene goriva koju je Makron pravdao zaštitom životne sredine. Godinu dana kasnije, popularnost mu je bila najniža ikada, samo 23 procenta. Ove godine, pred vanredne parlamentarne izbore bila je na 24 odsto, što je najniže od početka njegovog drugog petogodišnjeg mandata, pokazalo je istraživanje kompanije Elabe za list Ehos.
Zabrinuta Evropa
U ponedeljak, nakon objavljivanja rezultata prvog kruga vanrednih izbora u Francuskoj oglasili su se nemački i poljski lideri procenjujući da je prerano za zaključke do drugog kruga, ali ostala je zabrinutost da Pariz ozbiljno skreće u desno. Kako upozorava AP, pobeda Nacionalnog okupljanja bi imala ozbiljne posledice ne samo po Francusku već i po Evropu. Agencija podseća da francuska ekstremna desnica nije samo kritična prema EU, već da joj je slogan „Francuska na prvom mestu“, kao i da se zalaže za odmicanje od snažnog partnerstva sa Nemačkom, s kojom čini dve najsnažnije ekonomije u bloku, kao i zemlje na koje se dugo gleda kao na motor evropskih integracija.
S obzirom na to da 2027. ne može da se kandiduje po treći put za predsednika Francuske, Makrona možda ovi procenti ne moraju da brinu. Ali mogući poraz i u drugom krugu parlamentarnih izbora 7. jula svakako mogu, ukoliko po treći put ne ujedini centar i levicu protiv ekstremne desnice, pa bude primoran na kohabitaciju sa izrazito anti-migracijskom i anti-EU vladom za koju nije izvesno koliko bi mogla da opstane.