Izbora će biti, vanrednih, stara je nova vest, samo se još ne zna zbog čega, kada i pod kojim novim uslovima. Ako novina bude.
Dakle, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja godine, na zahtev opozicije, raspisati vanredne parlamentarne izbore za 4. mart 2023. ili sedmicu ranije. Što bi bio zaista novitet – izbori na radni dan jer je 4. mart, kako su već upozorili iz nevladinog sektora, ponedeljak. A u zemlji Srbiji, otkako ima višestranačja, izbori nisu bili van vikenda.
Omaška u kalendaru, međutim, mnogo je više od slučajnosti, ona plastično pokazuje stepen demokratičnosti izbornog procesa i sistem u kojem su izbori prosto političko oružje i oružje za naruživanje oponenata. Ne samo političkih partija drugačijeg spektra od vladajućeg već prevashodno samih građana u čiji se zdrav razum, očito, vlast ne uzda.
Pri čemu postoji i mogućnost da neki izbori, vanredni parlamentarni svakako, budu i ranije, već krajem godine, uz izbore takođe vanredne u nekoliko najvećih gradova – ako istraživanja potvrde da rejting vlasti u tim komunama stabilno opada. Pa da se kombinacijom države i vodećih gradova, uključujući Beograd – taj pad zaustavi pre nego što se pretvori u poraz.
ČINJENICE
Činjenice, međutim, kažu da nema razloga za vanredne izbore, bez obzira na to što se opozicija iz oba spektra – građanskog i tzv. državotvornog, nacionalističkog – neformalno ujedinila u zahtevu da ih bude. Ove godine. Ni još aktuelan opozicioni bojkot rada parlamenta bukom nije dovoljan argument za disfunkcionalnost Narodne skupštine, što bi inače bio ispravan razlog za vanredne izbore. Naprosto, ako zbog nepoštovanja parlamenta predsedavajući kazni izgrednike, makar i sve sa opozicionih lista, vladajuća koalicija ima dovoljnu većinu za nesmetan rad.
Dakle, vlast nije u krizi niti je ometena u ispunjavanju funkcije, ni u parlamentu gde postoji višestranačje zahvaljujući predstavničkom sistemu, a još manje u izvršnom delu gde opozicije nema. Što nas ponovo vraća na ključni razlog za eventualno vanredno biranje narodnih predstavnika – očuvanje vlasti. Što nigde u zakonima i pravilima predstavničke demokratije ne figurira kao legitiman motiv za vanredne izbore.
No, uprkos tome, svi potencijalni akteri se ubiše dokazujući da su novi izbori neophodni, mada nije jasno kako će i malo promenjen odnos snaga – svakako i dalje u korist postojeće vladajuće većine – omogućiti Srbiji preko potrebu političku stabilnost.
„Mi se spremamo kao da će izbori biti u decembru, ako se to ne dogodi, imaćemo drugu vrstu odgovora. Rokovi su takvi da ćemo već početkom oktobra sve znati, da li će biti izbora“, kaže Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana, koji je deo opozicionog bloka „okupljenog oko protesta „Srbija protiv nasilja“, koji se u delu javnosti nameće kao moguća pobednička opcija, mada nema dovoljno argumenata za takva očekivanja.
Tu je poslednjih nekoliko sedmica došlo do spajanja i razdvajanja jer su stranka Zajedno, Demokratska stranka i pokret Srce sačinili novi savez, a istovremeno je Zajedno ostalo bez Ekološkog ustanka, pošto se Aleksandar Jovanović Ćuta naljutio na dosadašnje koalicione partnere i ušao u savez sa novoformiranim Narodnim pokretom Miroslava Aleksića, doskorašnjeg drugog čoveka Narodne stranke. I takođe jednog od lidera „Srbije protiv nasilja“!
Na izbore su spremni i „državotvorci“, koji za sebe veruju da su nešto mnogo bolje i drugačije od sadašnjih i bivših vlasti, navodni treći put.
Vlast, uključujući sve njene delove, mada su socijalisti Ivice Dačića najoprezniji, tvrdi da je i voljna i spremna za megdan na biralištima, ali malo ko zna koliko su građani pripravni za još jednu vanrednu izbornu avanturu sa učesnicima kojima ni imena ne znaju. Sem onih koji im se svake večeri, a i dana, obraćaju u TV-etru posredstvom nacionalnih frekvencija.
Strahovi i nade
Više od polovine građana Srbije plaši se da se ne ponove masovna ubistva kakva su se dogodila 3. i 4. maja, dok se oko 43 odsto plaši rata na Kosovu, pokazalo je istraživanje Agencije za istraživanje javnog mnjenja Stata. Istraživačica agencije Stata Jovanka Vukmirović rekla je novinarima u beogradskom Medija centru da se 48 odsto ispitanika izjasnilo da je zabrinuto zbog „nasilnika iz okruženja koji su iznad zakona“, 39 odsto zbog vršnjačkog nasilja, a 29 odsto da ne budu slučajne žrtve kriminalnih obračuna.
Kao najveći problem u Srbiji, 72 odsto ispitanika je navelo rast cena, a 48 odsto niske zarade: „Kad se posmatraju građani koji su naveli jedan od prva dva problema, dolazimo do 84 odsto građana koji navode da su problem cene i niske zarade.“
Korupciju i kriminal 45 odsto građana vidi kao najveći problem, a Vukmirović je navela da je ta kategorija u istraživanjima od 2004. do 2008. godine iznosila 14 do 17 odsto.
Da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu, smatra 46 odsto ispitanika, 38 odsto je zadovoljno, a 16 nema stav.
Odgovor da živi lošije nego pre godinu dana dalo je 39 odsto ispitanika, 40 odsto je reklo da je isto, 18 odsto se izjasnilo da živi bolje, a četiri odsto nisu mogli da ocene.
IZGLEDI
Kada bi izbori bili u narednih nekoliko meseci, za vladajuću koaliciju bi glasalo 44 odsto birača, za blok stranaka koje organizuju protest „Srbija protiv nasilja“ 38 odsto, za stranke koje sebe nazivaju državotvornom opozicijom bilo bi 11 odsto, a sedam odsto ispitanika su neodlučni, pokazalo je istraživanje agencije Stata, jedno od retkih dostupnih javnosti.
Na pitanje da li podržavaju raspisivanje izbora u narednih nekoliko meseci, 48 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 26 odsto ne podržava i isto toliko nema stav, naveli su istraživači, predstavljajući rezultate, a prenele agencije. Za raspisivanje izbora najviše ispitanika se izjasnilo u Beogradu – 58 odsto. Najveću podršku od stranaka ima Srpska napredna stranka, za koju se izjasnilo 36,3 odsto ispitanika od 76 odsto koji su potvrdili da će izaći na izbore, sledi Stranka slobode i pravde sa 9,8 odsto, Socijalistička partija Srbije – 7,3 odsto, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića – 5,5 odsto, Srbija centar Zdravka Ponoša – 4,4 odsto, Zeleno-levi front – 4,0 odsto, Zavetnici 3,4 odsto, Ekološki ustanak – 3,1 odsto i Novi DSS 3,0 odsto.
Ispod cenzusa bi, prema tom istraživanju ostale Dveri – 2,6 odsto, Demokratska stranka – 1,2 odsto, Zajedno – 0,6 odsto i Narodna stranka – 0,6 odsto.
Jovanka Vukmirović iz agencije Stata rekla je da je istraživanje sprovedeno na uzorku koji potpuno odgovara demografskoj strukturi stanovništva iz prošlogodišnjeg popisa, polnoj, starosnoj i obrazovnoj, kao i regionalnoj zastupljenosti, a sprovedeno je, telefonskim intervjuima i terenskom anketom na 1.580 ispitanika, u periodu od 8-13. septembra.
Da je za opstanak sadašnje vlasti u korist mira i stabilnosti zemlje izjasnilo se 36 odsto ispitanika, 48 odsto je da dođe do promene, a 16 odsto nema stav o tome. Proteste „Srbija protiv nasilja“ podržava 44 odsto ispitanika, 39 odsto ne podržava, a 17 odsto nema stav.
Od onih koji podržavaju proteste, 84 odsto se informiše preko televizija N1 i Nova. Za ulazak Srbije u Evropsku uniju je 46 odsto ispitanika, 37 odsto to ne podržava, a na pitanje da li ova vlast može da očuva ekonomsku stabilnost zemlje i mir, 46 odsto je odgovorilo da ne veruje u to, 39 odsto ima, a 15 odsto nema stav.
Iako su istraživanja tek uputstvo za političke procese, ne stvarni presek, iz ovih podataka se vidi da se političke kockice zaista mešaju, ali ne u dovoljnoj meri da se stvari suštinski promene. I da, nezavisno od toga hoće li izborni cenzus ostati na tri odsto ili će biti vraćen na pet, opoziciji jedino čvrsti programski savezi pomažu. Najlogičnije su dve kolone – jedna centar i levo od njega, druga tvrđi centar i desno.
USLOVI
Izvesno je, uvereni su i analitičari i političari, da promene izbornih uslova neće biti, sem eventualnih kozmetičkih, koji će vlasti dodati još malo rumenila. O ključnim promenama izbornog zakonodavstva, posebno u smislu logičnijeg predstavljanja izborne volje građana, nema ni pomena jer aktuelni proporcionalni sistem najviše odgovara ključnim akterima.