Vanredni parlamentarni, pokrajinski i gradski izbori održani u nedelju 17. decembra postali su vest dana u vodećim svetskim medijima. No, „praznik demokratije“ nije dospeo na naslovnice i u udarne termine zbog lepote izbora već zbog niza neregularnosti koje u Beogradu, pre svega, dovode u pitanje legitimnost čitavog procesa.
Da je pobeda Pirova, svedoči i ne baš preterana euforija naprednjaka.
Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ pobedila je na 14. parlamentarnim izborima u Srbiji, koji su po deseti put u novom višestranačju bili vanredni. Predvođena svojim članom koji je predsednik Srbije, ova lista je ubedljivu većinu dobila i na izborima u Vojvodini, dok joj to nije pošlo za rukom u Beogradu premda je i tu osvojila najviše mandata, ali nedovoljno za formiranje vlasti bez nesumnjivog najvećeg iznenađenja na izborima liste „Mi – glas iz naroda – Branimir Nestorović“.
Slično je u gradovima i opštinama gde su održavani takođe vanredni izbori, sa izuzetkom Ljiga, gde je opozicija odnela prevagu u ukupnom skoru, a dobar rezultat je zabeležen i u Požegi, ali tamo tri opozicione liste ne mogu da formiraju vlast, kao ni u Kraljevu. Topola se uzda u socijaliste, da će im posle dobrog rezultata dve opozicione liste omogućiti da smene – naprednjake.
Izlaznost je bila nešto iznad 59 odsto, oko 1,5 odsto veća nego 2022, ali ne koliko je, pre svih, očekivala opozicija.
U ovom uvodu valja reći da je agencija Ipsos strategic marketing uoči izbora objavila najpribližniju projekciju rezultata, uključujući za druge iznenađujući prolazak Nestorovića i pad koalicije Dveri i Zavetnika.
REPUBLIKA
Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, lista oko SNS-a u republičkom parlamentu imaće 128 ili 129 mandata zahvaljujući osvojenih 47,24 odsto glasova. Vodeća opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ ima 22,86 odsto glasova, što joj obezbeđuje 65 mandata.
Uprkos predizbornoj euforiji svog premijerskog kandidata Ivice Dačića, Socijalistička partija Srbije je sa 6,67 procenata osvojenih glasova zabeležila najslabiji rezultat u svojoj istoriji. Poređenja radi, na decembarskim izborima pre 23 godine SPS je u jeku postoktobarskih promena imao više nego dvostruko veću podršku – 13,76 odsto osvojenih glasova (516.326), što im je obezbedilo 37 mandata. Sada će imati upola manje. Dačić je najavio moguću ostavku, ali tek posle konsultacija sa Vučićem, što to čini gotovo nemogućom misijom. Vučić ne sme rizikovati da izgubi koalicionog partnera, pre svega zbog Beograda, a Dačić će se vaditi na „nacionalne interese“.
Izborna lista „Nada za Srbiju“ ima 4,94 odsto, a lista „Mi – glas iz naroda – Branimir Nestorović“ 4,63 odsto, što im donosi po 13 mandata. Uz dobitnika Nestorovića i gubitnika Dačića, u iznenađenje se može ubrojati i slaba podrška koaliciji Dveri i Zavetnika „Nacionalno okupljanje“, koja sa 2,8 odsto glasova nije prešla izborni cenzus. Od manjinskih lista Savez vojvođanskih Mađara je bio najuspešniji, kao i obično, tu su dve bošnjačke liste – jedna koalicija s vojvođanskim Hrvatima. Tu je ponovo i Šaip Kamberi, a i Ruska stranka ulazi sa jednim poslanikom u parlament.
U konačnom zbiru kad se obrade sva biračka mesta može doći do malih pomeranja, ali to će se znati kad RIK-u prođe nikoljdansko slavlje. Ispod cenzusa, prema podacima RIK-a, ostale su i liste koje su predvodili Vojislav Šešelj, Boris Tadić (u koaliciji sa Sašom Radulovićem), Čedomir Jovanović i Vuk Jeremić, što bi moglo da znači konačnu političku penziju za njih.
Republička izborna komisija (RIK) odbacila je sve prigovore koji su podneti povodom sprovođenja izbora na nivou republike 17. decembra. Prigovore su podneli birači: Miroslav Parović, Dalibor Jež, Ivan Petkovski, Vanja Božović, Veselinka Kralj, Danko Paskaljević, Bojan Stefanović, Ljiljana Bela Antonić i Snežana Šoškić.
Prema rečima predsednika RIK Vladimira Dimitrijevića, svi prigovori su identični, a odnose se na nepostupanje RIK-a u brojnim procesima, što je, kako podnosioci prigovora navode, doprinelo kompromitovanju izbornog procesa i učinilo ga nelegitimnim.
U prigovorima se takođe navodi da je RIK postupila protivno slovu Ustava, u kojem piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Navedeno je i da RIK nije sankcionisao ponašanje predsednika Republike i nije ništa učinio povodom pojave fantomskih birača i kupovine glasova.
Podnosioci prigovora tražili su da se izborni proces poništi u celini jer smatraju da će u suprotnom novi saziv Skupštine biti nelegitiman. Dimitrijević je objasnio da su primedbe odbačene zbog toga što su ih podnela neovlašćena lica.
Koliko će prigovora biti uloženo i hoće li – kao prošle – godine biti i višestrukog ponavljanja, još se ne zna. Činjenica je da lista „Srbija protiv nasilja“ praktično ne osporava rezultate parlamentarnih izbora, ali je izvesno da će to učiniti pre svih lista „Nacionalno okupljanje“, čiji lider Boško Obradović tvrdi da prema izveštajima sa biračkih mesta, imaju dovoljno glasova da pređu cenzus. To nije utešno ako se zna da su u dosadašnjem sazivu imali po deset poslanika jer su na prethodnim izborima osvojili ukupno 7,5 odsto glasova.
Interesantno je i da su liste Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića dobile manje glasova od potrebnih deset hiljada potpisa, koliko je bilo potrebno za kandidovanje.
BEOGRAD
Gradska izborna komisija (GIK) u Beogradu usvojila je u ponedeljak preliminarne rezultate izbora na osnovu 92,46 odsto obrađenih biračkih mesta. Od utvrđenih 1.180 biračkih mesta, obrađeni su rezultati sa 1.091 biračkog mesta, navodi se u saopštenju GIK-a, koje je preneo gradski sajt Beoinfo.
Lista „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“ osvojila je 49 mandata (39,35 odsto glasova), lista „Srbija protiv nasilja“ 42 mandata (34,26 odsto), a lista „Nada za Beograd“ sedam mandata (6,01 odsto).
Cenzus su prešle i lista „Mi – Glas iz naroda“, koja je osvojila šest mandata (5,37 odsto) i lista „Ivica Dačić – Premijer Srbije, Toma Fila – Gradonačelnik Beograda“, koja je takođe osvojila šest mandata (4,81 odsto glasova).
Prema rečima predsednika GIK-a Zorana Lukića, preliminarnim rezultatima obuhvaćena su biračka mesta koja nemaju lake i teške greške u izbornom procesu i koja su mogla da prođu statističku obradu podataka.
Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ pobedila je u 11 beogradskih opština na lokalnim izborima, dok je lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila najviše glasova u šest gradskih opština.
Najbolji rezultat lista oko SNS ostvarila je u opštini Surčin, gde je osvojila oko 54,7 odsto glasova, a više od 50 odsto glasova dobila je i u opštinama Sopot, Barajevo i Mladenovac.
Ta lista pobedila je i u opštinama Grocka, Obrenovac, Zemun, Lazarevac, Rakovica, Čukarica i Palilula.
Lista „Srbija protiv nasilja“ najbolji rezultat ostvarila je u opštini Vračar, gde je osvojila 48,4 odsto glasova, a pobedila je i u opštinama Voždovac, Zvezdara, Novi Beograd, Stari grad i Savski venac.
No beogradski izborni su i dalje u fokusu jer nijedna od vodećih lista s potencijalnim koalicionim partnerima – SNS sa SPS, „Srbija protiv nasilja“ s listom NADA – ne mogu da formiraju vlast. Ključevi Grada su u rukama kontroverznog doktora Nestorovića, koji je najavio da neće ni sa jednima ni sa drugima, što u konačnici znači nove vanredne izbore.
Pobeda opozicije u Ljigu
Opozicija koju čine Ljig protiv nasilja, dve grupe građana – Domaćinski odjek i Zajedno i odlučno za Ljig, kao i Zavetnici, osvojila je najveći broj glasova na lokalnim izborima u Ljigu održanim 17. decembra; Ljig protiv nasilja 22,06 odsto glasova, Domaćinski odjek 17,68, Zajedno i odlučno za Ljig 8,43 i Zavetnici 3,14 odsto glasova, što ukupno čini 51,31 odsto glasova.
Lista Aleksandar Vučić – Ljig ne sme da stane osvojila je 36,37 odsto glasova, a Ivica Dačić – premijer Srbije 8,88 odsto glasova, što je ukupno 45,25 odsto glasova. Važećih listića je bilo 96,57, a nevažećih 3,43. Na birališta je izašlo 5.978 birača ili 69,69 odsto. U mandatima to znači da je SNS osvojio 9, SPS 2, Domaćinski odjek 4, Zajedno i odlučno za Ljig 2, Ljig protiv nasilja 5 i Zavetnici 1. Skupština opštine broji 23 odbornika, te je odnos 12 prema 11 za opoziciju.
PROTESTI
U ponedeljak uveče lista „Srbija protiv nasilja“ započela je proteste, a nosioci ove liste Marinika Tepić i Miroslav Aleksić su u zgradi RIK-a, ispred koje su protesti, započeli štrajk glađu sa zahtevom da se ponište izbori u Beogradu. Na pitanje zašto protestuju u RIK-u za gradske izbore, Tepić je objasnila na konferenciji za novinare i u izjavi za N1 da RIK može, po zakonu, „da poništi zbirne rezultate lokalne izborne komisije, ako njen izveštaj nije usvojen u skladu sa zakonom“: „Pošto lokalna izborna komisija namerava da usvoji izveštaj o rezultatima u Beogradu protivno zakonu i legalizuje totalno bezakonje u nedelju, naš je zahtev da po tom osnovu RIK poništi rezultate u Beogradu, i to je jedina nadležnost RIK.“
Prema njenim rečima, ne traži se obaranje na pojedinačnim biračkim mestima već skupno, što je u nadležnosti RIK-a.
Šta će se dalje dešavati nije najjasnije – GIK će svakako proglasiti rezultate, nakon čega teče zakonski rok za konstituisanje skupštine i izbor predsednika, što može trajati mesec dana. Tek posle toga sledi izbor gradonačelnika – ukoliko se oformi vladajuća većina.
Može se, međutim, desiti i manjinski gradonačelnik – Aleksandar Šapić ili Vladimir Obradović – ukoliko ga podrže Nestorovićevi odbornici bez ulaska u vlast. U svakom slučaju – ukoliko ne bude preletača – gradska vlast neće biti stabilna.
Posebno je pitanje hoće li opozicija uspeti da održi proteste građana koji nisu zadovoljni ni njenim angažovanjem. Izvesno je da „Studenti protiv nasilja“ ne odustaju, a u utorak se demonstrantima priključilo i niz inicijatora „ProGlasa, čiji se predizborni angažman može smatrati ključnim za nešto veću izlaznost nego aprila lane, kada su, ne treba zaboraviti, najveći motiv za glasanje bili predsednički izbori.
No, indikativno za nedeljni izborni dan jeste da su u štabu SNS-a relativno brzo izašli s podacima, proglašavajući opštu pobedu, dok je opozicija čekala izveštaje s terena, pa je tek oko dva noću saopštila svoje procene. To je izazvalo brojne komentare, pre svega opoziciono nastrojenih građana.
Primedaba na postizborno ponašanje opozicije ima još, a ključna je da, kao i u kampanji, nisu posvetili dovoljno pažnje lokalnim i pokrajinskim izborima već su sve karte bacili na Beograd. To znači da Beograđani teško mogu računati na podršku iz drugih gradova i opština.
Arena sumraka
Najviše polemike izazvala je tvrdnja da je 40.000 građana BiH, pretežno Republike Srpske, organizovano dovezeno u Beograd da glasa na – lokalnim izborima. Ali ni dva dana posle otkrića da je u beogradskoj Areni bio „sabirni centar“ nema preciznih podataka. Vučić je taj broj ljudi iz RS nazvao „minornim“, ali po zakonu i jedan je dovoljan za poništavanje izbora na tom biračkom mestu, a stotine i hiljade za čitave izbore. Lokalne jer građani sa dvojnim državljanstvom mogu da glasaju za parlament, mogu i u Srbiji ukoliko na vreme prijave gde će biti ili na određenim biralištima u BiH gde žive.
Nedvosmisleno je ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić glasao na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji. Sam je objavio, a u izbornoj noći se pojavio iza Aleksandra Vučića u izbornom štabu liste „Srbija ne sme da stane“, koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS). „Danas sam glasao na parlamentarnim i gradskim izborima u Republici Srbiji“, napisao je na društvenim mrežama.
Još ubedljiviji je načelnik opštine Sokolac, koji je doveo i porodicu u Beograd da glasa. Predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Beograd Mila Popović podsetila je da je Grad Beograd dao 30 miliona dinara toj opštini, pa se zauzvrat njen načelnik javno pohvalio da je, zajedno sa celom porodicom, glasao na Vračaru.
Kontrolori i kontrolorke, uključujući potpisnicu ovih redova, uočili su nesnađene ljude kojima je telefonom javljeno gde da glasaju, a oni nisu uspevali da nađu to mesto.
KAMPANJA I IZBORNI DAN
Izbori u Srbiji protekli su u senci ogromnog broja neregularnosti, kako u kampanji tako i na sam izborni dan. Navode se otvorena kupovina glasača, „preseljavanje“ kako bi poboljšali izborni rezultat Srpske napredne stranke tamo gde je potrebno, zaključak je posmatračkih misija. A posmatrača je bilo više od pet i po hiljada, samo CRTA je imala tri hiljade posmatrača, praktično na svakom trećem izbornom mestu. Toliko interesovanje posmatrača svedoči o sumnjama u sposobnost Srbije da organizuje demokratske i fer izbore u kojima su svi takmaci ravnopravni.
Na pet procenata biračkih mesta za parlamentarne izbore i na devet procenata biračkih mesta za beogradske izbore zabeležene su nepravilnosti koje su neposredno kompromitovale izborne rezultate na tim biračkim mestima. „Zbog obima i vrsta izbornih zloupotreba u Beogradu, zaključujemo da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu“, izjavio je Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.
„U popodnevnim i večernjim časovima izbornog dana postojao je jasan trend izrazitog rasta broja slučajeva unapred popunjenih glasačkih listića i nezakonitog prisustva trećih lica na biračkim mestima, posebno u Beogradu. Takođe, u Beogradu se do kraja dana utrostručio broj mesta na kojima su zabeleženi slučajevi da se neko potpisao u izvod iz biračkog spiska umesto birača, u poređenju s prvom polovinom dana. Biračka mesta su zatvorena u okolnostima zabrinjavajućeg porasta broja slučajeva vođenja paralelne evidencije unutar i izvan biračkog mesta, organizovanog dovođenja birača, sumnjivog kruženja automobila oko biračkih mesta… Izborni dan je takođe bio obeležen povredama tajnosti glasanja i neproveravanjem identiteta birača“, ističu iz ove organizacije.
Vučić ubedljivo izgubio kod kuće
Na biračkom mestu na kojem glasa predsednik Srbije Aleksandar Vučić Novi Beograd br. 140, lista čiji je on nosilac osvojila je dva i po puta manje glasova od liste Srbija protiv nasilja. Prema podacima RIK-a, na ovom biračkom mestu lista s njegovim imenom od 1.338 glasačkih listića koji su bili u glasačkoj kutiji osvojila je 293 glasa, odnosno 21,9 odsto izašlih. Opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ na tom biračkom mestu osvojila je 741 birača, odnosno 55,38 odsto glasova izašlih.
Do sličnih zaključaka došao je Stefan Šenah, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je nagledala izbore u Srbiji. Prema njegovim rečima, izbori nisu bili fer, manipulisalo se glasovima, što je problem za zemlju koja želi da ide demokratskim putem.
„Ono što smo videli je cela kampanja u kojoj je dominirao predsednik. To nije posao predsednika. Predsednik je neutralna osoba koja treba da garantuje za zemlju i za sve ljude. Ali trenutni predsednik je upravljao izborima i bio je kandidat na svim nivoima, bez obzira na to da li je selo ili cela Republika“, podsetio je Šenah gostujući u Novom danu, uz napomenu da je ta misija pratila samo parlamentarne izbore.
Dodao je da je tokom brojanja glasova video da je bilo glasačkih listića koji su napravljeni u foto-kopirnici, a koji su na sebi imali pečat. „To treba da bude istraženo od policije“, istakao je gost Novog dana.
Odgovarajući na pitanje o izjavi Vladimira Bilčika, koji je kazao da su izbori „protekli glatko“, Šenah je ocenio da partnerstvo i demokratija ne leže na lepim rečima već na istini: „A istina je bila malo šokantna za ono što se dešava u vašoj zemlji.“
Poslanici Evropskog parlamenta su spremni da budu posrednici između vladajuće stranke i opozicije u Beogradu kako bi se osigurao miran i demokratski dijalog i smanjile tenzije, napisala je na društvenoj mreži Iks poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon, koja je bila deo međunarodne posmatračke misije na izborima. Kramon je objavila zajedničko saopštenje o preliminarnim nalazima međunarodne posmatračke misije, konstatujući da su izbori u Srbiji održani u nejednakim uslovima, uz česte neregularnosti tokom i pre izbornog dana, među kojima su zloupotreba javnih resursa, kupovina glasova i narušavanje tajnosti glasanja.
„Svedočili smo slučajevima organizovanog dovođenja glasača iz Republike Srpske i zastrašivanju glasača. Apsolutno očekujemo viši nivo demokratskih standarda od države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pregovara o članstvu“, naglasila je Kramon.
Prema njenoj oceni, potreban je međunarodni nadzor i puna istraga ovih navoda. I kontroverzni Bilčik se naknadno priključio, zajedno sa evropskim komesarom Oliverom Varheljijem, zahtevu za nezavisnu istragu.
Najoštrija ocena je ipak stigla iz nemačkog ministarstva inostranih poslova. „Srbija je glasala, ali misija ODIHR izveštava o zloupotrebi javnih sredstava, zastrašivanju birača i slučajevima kupovine glasova“, navelo je nemačko Ministarstvo na X-u, uz ocenu da je to neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za EU.
U ponedeljak je ODIHR, posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), takođe iznela oštre ocene o proteklim izborima, navodeći da je glasanje obilovalo nepravilnostima, pritiscima, masovnim ubacivanjem listića u kutije i slično. ODIHR je posebno zamerio sveprisustvo predsednika Aleksandra Vučića u kampanji, premda se nije ni kandidovao. Medijska dominacija jednog čoveka i stranke podriva fer izbore, navela je ta misija.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero izjavila je danas na konferenciji za novinare da u Komisiji zaključuju, uz zabrinutost, da je neophodno unaprediti i reformisati izborni proces u Srbiji. Ona je rekla da su uzeti u obzir preliminarni nalazi međunarodnih posmatrača OEBS o izborima održanim 17. decembra.
Pisonero je dodala da je uz napredak izbornog procesa i izbornu reformu, primereno funkcionisanje demokratskih institucija u osnovi evrointegracija Srbije.
Napokon, ako se izuzmu Kina i Mađarska, čestitke pobednicima nisu stigle, što je indikativno, čak i uz opasku hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da su rezultati izbora u Srbiji – realnost.
„Rača protiv nasilja“ našla način
U nekim lokalnim sredinama građanima je zbog predizbornih mahinacija vlasti omogućeno da glasaju za opoziciju. Nosilac liste „Rača protiv nasilja“ Jovan Golubović rekao je da su vladajuće SNS i SPS u Rači Kragujevačkoj administrativnim opstrukcijama i prećutnim odobravanjem nadležnih sudskih organa i pre izbora obezbedile sebi sigurnu pobedu jer su onemogućili opoziciju da učestvuje na izborima.
Listu koju čine Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS) i Pokret Novo lice Srbije (NLS) Opštinska izborna komisija je dva puta odbacivala, a nadležne sudske instance su odbijale njene predstavke i žalbe
Golubović je rekao da im zbog toga nije preostalo ništa drugo nego da pozovu svoje potencijalne glasače da poništavanjem glasačkih listića za lokalne izbore izraze svoje nezadovoljstvo i simbolično ponište izbore.
„Ogromno nezadovoljstvo građana zbog nerada i neznanja opštinskog rukovodstva i narodni gnev zbog onemogućavanja naše koalicije da učestvuje na izborima kulminiralo je priliko glasanja. Bez konkurencije SNS je osvojio 3.747 glasova, SPS 1.070, a registrovano je čitavih 1.290 nevažećih listića“, rekao je Golubović i dodao da je tako Rača s petinom poništenih listića postala neslavni rekorder u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma.
On je naglasio da bi Lista Rača protiv nasilja, da je učestovala na izborima, bila ozbiljan kandidat za preuzimanje vlasti.
B. V.