Ovih dana se ponovo našao na udaru pretilaca, a neposredan povod su izmene seta pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, preciznije i amandman usvojen na nadležnom odboru dan posle ovog razgovora kojim će biti zapečaćena sudbina Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), koje je, kako se to precizirao sudija Ustavnog suda i profesor ustavnog prava Vladan Petrov, „otelo“ kontroli i političke i izvršne vlasti! Što jasno govori o namerama vlasti kojima je sudija/profesor Petrov privržen.
Ali vraćamo se nimalo prijatnom ambijentu u kojem radi Vuk Z. Cvijić, s naizgled suvišnim pitanjem!
Moram da vas pitam kako se osećate, pretnje su sve teže?
(Smeh…) Nije samo meni sve teže, teže je i u državi, imamo nasilnika na vlasti, vidovi nasilja su maštoviti, kao i pretnjel i danas kad pričamo deo tog nasilja je ukidanje Instagram naloga Radara i Nove.rs (u ponedeljak 19. januara su vraćeni – prim. J. J.) i još mnogih medija, nevladinih organizacija i aktivista. Imamo opšti napad na nezavisne medija, a ovo što se meni dešava samo je manji deo tog mozaika.
Znamo se više od četvrt veka, počeli ste karijeru u Danasu, gde sam bila urednica. Bilo je to interesantno vreme, ubistvo Slavka Ćuruvije je bilo aktuelno, pratili ste suđenje – ne smem da kažem ubicama…
Onima koji su bili optuženi!
Oslobođenima, molim vas! Ali jeste li pomislili da ćete biti predmet interesovanja vlasti na ovaj način da vam se ozbiljno preti?
U onom vremenu kad se to dešavalo vi ste bili više na udaru nego mi mlađi, ali i posle petooktobarskih promena nije bilo lako jer je Milošević još imao poluge vlasti preko Državne bezbednosti. To je kulminiralo ubistvom premijera Zorana Đinđića i akcijom „Sablja“, po čijem završetku nisam pomišljao na takva dešavanja sem kao na ružnu prošlost koja se neće ponoviti. Ali ponovila se i nije to neko iznenađenje jer vladaju isti oni ljudi koji su devedesetih sprovodili represiju nad medijima, pre svega tadašnji ministar informisanja, koji je zapretio da će se osvetiti Ćuruviji. Pa, da li je možda i način vođenja postupka i ishod njegova osveta? Prilično tako deluje.
Moram da se prisetim kolege Miše Vasića, koji je, pozivajući se na praksu italijanske mafije i njene odnose sa sudstvom i javnošću, govorio koliko je bitno isticati „ja TO znam“ i tako se i štititi. Pa da li je vaše pisanje na tom fonu ili ne možete drugačije?
I jedno i drugo! Živimo u vremenu kakvom se nismo nadali, bilo je jasno 2012. kada se ova vlast vratila da oni ne mogu da se promene mada niko nije verovao da ćemo se baš vratiti u devedesete. Na neki način ovo je perverzniji i sveobuhvatniji pritisak na medije nego tada, razrađena je strategija. Znamo da je više slobodnih medija bilo devedesetih, danas su to retka ostrva, mogu da se izbroje na prste dve ruke.
Ni ovakav progon u onome što se zove medijima nije bio devedesetih, dešavalo se s vremena na vreme, kao pred ubistvo Ćuruvije, ali nije bilo sveobuhvatno svakodnevno targetiranje u kojem se poimenice prozivaju aktivisti. Videli smo na suđenju kada se Informer pozvao na BIA kakva je to kuhinja, da je to razrađena strategija; BIA skuplja podatke, fotografije, prati, onda Informer to prerađuje i stavlja ih u kontekst prljavih napada sa, naravno, lažima.
Milošević je hteo kontrolu nad državnim medijima, a danas iz budžeta finansiraju te prorežimske medije i guše sve ostale. Koliko su ovi pojačani napadi na vas u vezi s napadom na UM grupu, kojoj pripada Radar?
Oni koriste sva raspoloživa sredstava u obračunu s profesionalnim medijima i novinarima, uključujući fizičke napade. Za mene je ono što se desilo kolegi Milanu Jovanoviću u Grockoj pokušaj ubistva, to se rasplelo zahvaljujući tužiocu. Različito od onog vremena je i stanje u pravosuđu, setimo se da je ubijen – ili kako se vodi, nestao – sudija Nebojša Simeunović, 17 ljudi je izbačeno na ulicu, što danas nije tako lako. Sklanjaju ljude, kao tužiteljku Bojanu Savović, ali tužioci i sudije ne mogu da se nađu na ulici i dobro je što je veći otpor u pravosuđu. Nažalost to shvata i vlast, pa je veći pritisak i na medije i na pravosuđe – dve poluge slobodnog društva. Mediji ne čine vlast, ali jesu njeni kontrolori koji po definiciji ukazuju na nepodopštine koje treba zaustaviti. Sudska vlast je posebna i otuda ovoliki pritisak, što je odlika svih apsolutista.
Naša publika zna da pratite organizovan kriminal i korupciju; poslednji napadi na vas su u vezi s nameravanim promenama u pravosuđu koje će dovesti do pune kontrole nad tužilaštvima za organizovani kriminal i sajber napade.
Ista je situacija, vlast simulira saradnju kao sa REM-om, ali jasno je šta radi, kao i ovo s pravosuđem. Prvo su hteli TOK da stave pod potpunu kontrolu višeg tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, koga kolege zovu ćaci-tužilac, pa kad nisu mogli kao da su odustali. I onda su došli na gori scenario koji su nameravali tiho da provuku tim amandmanom o kojem sam pisao; ako se usvoji, svi tužioci koji su iz drugih tužilaštava upućeni u TOK neće raditi i većina postupaka koji se vode biće stopirana i vraćena na početak. Čak i kada bi vlast imala volju da se izaberu novi tužioci, oni će morati da se upoznaju sa stotinama strana predmeta. Znate da se krije skaj-komunikacija i veze mafije i ovog režima.
Radio sam intervju sa advokatom Rajkom Danilovićem, koji je zastupao porodicu Đinđić, i rekao mi je da nije jasno ko su radikali, ko pripadnici Zemunskog klana – to nam se ponavlja!
Samo što je krug kriminalaca širi, a i radikali su napredniji! Kolega Cvijiću, kad smo se dogovarali za ovaj razgovor, pitala sam vas da jeste li uplašeniji nego pre, a rekli ste mi da nije to u pitanju već utisak da je društvo postalo ravnodušno!
Ima otpora, ali nedovoljno, kao da smo postepeno skuvani ovih 13 godina, što je ubrzano od početka studentskih protesta. Mene zabrinjava što je izbor vlasti uvek nasilje i potrebno je uložiti mnogo truda da bi se izbeglo to što vlast sprema. Setite se 15. marta – kad je sve prošlo nisu mogli da odole i koristili su to zvučno oružje, pripremali su okorele kriminalne i ratne zločince za obračun sa studentima i građanima.
Ova vlast je imala međunarodnu podršku kao nijedna druga posle 5. oktobra i mogla je ubrzano da razvija Srbiju, a oni su uradili nešto potpuno drugačije i vode nas unazad. Tu neme više politike, bave se tehnologijom kako zadržati vlast i izvući novac od građana; korupcija je mnogo veća nego devedesetih, a znamo da je tada bila ogromna. To polako počinje da smeta jer je naš najveći izvozni proizvod organizovani kriminal i korupcija, koji se šire i van granica.