U utorak pre podne dok smo razgovarali za ovaj broj Novog magazina, nosilac liste pokreta Kreni-promeni „I ja sam Beograd“ Savo Manojlović nije se previše bavio odbijanjem njihovih i lista koalicije Biram borbu, verujući da će se do četvrtka, kad ovaj broj Novog magazina bude na kioscima, sve nedoumice razrešiti. No, u to vreme je usledio pravi cunami odluka izbornih komisija kojima se, praktično, dve najjače opozicione liste unapred izbacuju sa izbora na mestima na kojima bi, nema spora, pobedile vlast. Otuda je Manojlović na dva sata kasnije održanoj konferenciji za novinare najavio punu blokadu izbornog procesa 2. juna ako do petka 17. maja liste kojima preti izbacivanje ne budu proglašene. „Ili ćemo izbore imati, ili ćemo organizovati potpunu blokadu izbornog procesa“, kazao je on, objašnjavajući gde su sve, mahom u gradskim opštinama Beograda liste odbacivane i kako su primenjivani dvostruki aršini.
Nešto slično je, opet dva sata kasnije, odlučno rekao i na sastanku koalicije „Biramo“. Praktično – izbori bez opozicije ukoliko opstrukcija vlasti ne prestane. Uprkos tome ili baš zbog moguće teške krize čije se razmere u ovom trenutku ne naslućuju, razgovor s Manojlovićem plastično pokazuje čega se sve vlast čiji je stožer Srpska napredna stranka stvarno plaši i zbog čega u aktuelnoj kampanji umesto o gradskim i lokalnim temama ide u mitske tokove.
Gospodine Manojloviću, u Novom magazinu ste prvi put kao politički akter…
Ako mi dozvole da se kandidujem!
Ako vam dozvole. Podnosite prigovore. Šta očekujete?
Promene. Ne bih da se bavim spekulacijama, videćemo kako će se postupati po prigovorima. Ali verujem da je sve to sa listama jedna vrsta opstrukcije promena koje dolaze.
Mislite da vlast kupuje vreme, posebno u opštinama gde opozicija ima veće šanse za pobedu?
Tako je, imate jasnu tendenciju, u nekim opštinama se obara naša lista, u drugim lista Biram borbu, u nekim gde je jedna opoziciona lista dovoljna za pobedu obaraju obe, kao što su Stari grad i Vračar, Novi Beograd su nas pustili, njih nisu jer je pretpostavka da jedna opoziciona lista ne može da pobedi. U svakom slučaju, ovo pokazuje da je dobro što smo izašli samostalno jer tako imamo više opozicionih lista.
Gde ste sve predali liste, sem u Beogradu?
Sremska Mitrovica i Novi Sad su potvrđene liste, Niš danas još čekamo nekoliko sati.
Zbog čega ste čekali poslednji trenutak. Sve je zbrzano, ali da li je problem samo u prikupljanju potpisa kao na Čukarici?
Nismo mi imali problem u prikupljanju potpisa sa brojem ljudi; na našim društvenim mrežama možete videti redove ljudi koji čekaju da nas podrže, kakve nisam video na dosadašnjim izborima. Ali ako vama čeka 400 ljudi tokom dana, pošalju vam jednog overivača – tu ništa ne možete. Dobar overivač za ceo dan može da overi 200 potpisa, 300 uspeva jedna fenomenalna žena u opštini Stari grad. To je prosta matematika. Predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić svesno nije davao overivače; jednog dana su išli da mašu zastavicama kineskom predsedniku, narednog dana obećaju dva overivača od osam, pa onda kažu od deset, a u 11 sati stigne samo jedan. Mi smo čak i prenoćili u toj opštini želeći da zaštitimo svoja prava. Imali smo problem i na Novom Beogradu, ali moram da kažem da je tamo to brzo rešeno nakon incidenta i služba je dobro radila, i zahvaljujem se svim ljudima koji su korektno radili svoj posao.
Nezavršen Bulevar patrijarha Pavla
Rakovica se zanemaruje, pet godina nije završen Bulevar patrijarha Pavla. Gradonačelnik Beograda priča o tome da li je važnije da je ovo srpski ili jugoslovenski grad, ali ako brani srpstvo, zašto se na taj način odnosi prema bulevaru koji nosi ime patrijarha Pavla. Ako ćemo da pričamo o simbolima! A ako ćemo da pričamo o realnom životu, ljudi pet godina nemaju život!
U Nišu je stalna priča premeštanje pruge koja ide kroz grad i često se prevozi ekološki opasan materijal. I stalno se obećava premeštanje.
Jasno je po redovima koje pominjete da niste imali problem s podrškom ljudi, građana već sa službama. Kako ste se birali gde idete na izbore?
Mislim da su ljudi birali! Logika pokreta Kreni-promeni je okupljanje putem peticija, ali ljudi su se i sami organizovali da prave promene. U Sremskoj Mitrovici je Vlada Mitrović sa Žarkom Babićem, Sašom, Davorom i ostalim sjajnim ljudima, devojkama i momcima koji na lokalnom nivou imaju zvanično predatu inicijativu za besplatne udžbenike. Bili su i pre toga aktivni, znaju ih u gradu, organizovali su jedan od najvećih protesta na lokalnom nivou, najveći u Sremskoj Mitrovici, kad smo imali preminulu bebu Marice Mihajlović. Tada se rasplamsala borba za bolje uslove u porodilištu koju je vodila Marina Pavlić, ali moram da kažem da je impuls za tu borbu došao spolja, pokrenula ju je žena koja je već bila žrtva akušerskog nasilja. Ali i pre preminule bebe imali smo program za porodilišta.
Da ne zanemarim Novi Sad; Steva, Danilo, Dragana bavili su se humanitarnim radom, imaju konkretan program vezan za vrtiće, besplatne udžbenike. Mladi, obrazovani i vrlo kvalitetni u tome što rade. Sve što smo radili ljudi su mogli da prate na društvenim mrežama i kako su se oni razvijali kao neka vrsta lokalnog ogranka, i zato smo se odlučili da tamo idemo na izbore. Moram da pohvalim i ljude u Nišu; to je sigurno jedna od najmlađih lista, mahom studenata, imamo Dinu, Nemanju, Stefana, a predvode ih ljudi od autoriteta. Čovek koji radi na fakultetu umetnosti, kandidat za gradonačelnika gospodin Vladimir Stanimirović, tu je Mihajlo Cvetković s Pravnog fakulteta, podršku je dala profesorka Medicinskog fakulteta Lidija Dimitrijević, deo je našeg tima. To su ljudi koji do sada nisu bili u politici…
Stalno se govori nema mladih ljudi u politici, u Srbiji neće da se uključe intelektualci, evo, uključili su se. I meni su često govorili kad ćeš da se uključiš – evo uključio sam se i ja; jedino organizovana grupa ljudi može da stvari promene.
Niš je interesantan i zbog grupe građana doktora Milića.
Niš je jedan od gradova u kojima je promena vrlo verovatna, ako se dobro rasporede opozicioni glasovi…
Što reče stari slogan, nećemo reći čiji je – zrelo je?
Da.
Pre nego što pređemo na program – s kim je moguća saradnja posle izbora?
Bili smo prilično jasni, mi nismo imali dogovore s kim ćemo na izbore, ja čak mislim da na lokalnom nivou nije bitno ko iz koje stranke dolazi, to treba prepustiti odborima. Ali postoji jasan stav; nijedan ogranak Kreni-promeni ne može ići u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom – kako reče pevač, „Dva smo sveta različita“.
To se odnosi na sve sa te goleme koalicione liste, SPS…
Da, njih ne vidimo kao legitimnu političku stranku, vidimo ih kao okupatora našeg ustavnog poretka. Smatramo da bi takvu vlast s prebezima morao svako da osporava, to važi i za nas i za sve opozicione stranke.
Divljačka gradnja
Ne možemo ono što se dešava u Beogradu nazvati bespravnom ili divljom gradnjom, oni peglaju papire!
Nego investitorski urbanizam…
To je stručna oznaka, najbolje je nazvati ih divljačkom gradnjom; ne možete dalje razarati arhitekturu Beograda. Treba li grad da se razvija? Da, ali to mora biti po planu, ne možete na Vračaru koji je poznat po lepim kućama pod zaštitom srušiti te kuće i podići zgradurine i umesto četiri porodice imati 64 porodice sa sto automobila. Naravno da ćete tako napraviti saobraćajni kolaps, naravno da ćete umesto stana koji gleda na Hram sv. Save gledati u neku zgradu… Naš plan, koji nije nemoguć, jeste vraćanje planskoj arhitekturi. Novi Beograd ima plansku arhitekturu koju sada žele da razruše i zelene površine da zamene zgradama. Zašto?
Jesmo li za širenje grada? Jesmo. Ali svaki deo grada mora da ima i zelenu površinu, i vrtić, školu… Gde u Beogradu na vodi idu deca u školu, gde je zelena površina? Naselje Cerak vinogradi nekad je dobilo nagradu za humano naselje; ne mora da bude veliki park, ali mora majka sa detetom negde da dođe…
Hajdemo na ono što bi potencijalne birače trebalo najviše da interesuje – program. Ljudi se opredeljuju za ime, ali ključno je šta nudite građanima?
Hvala na pitanju; u pravu ste, ljudi se opredeljuju za ime i pokret, ali smatram da se za nas opredeljuju zbog konkretnih rezultata. Nekoliko tačaka je nama ključno, a prva je borba protiv korupcije. Naš ekspertski tim je izračunao da se oko 640 miliona evra godišnje isisava u Beogradu kroz javne nabavke. Odakle takav novac i kako bismo to sprečili? Kroz javne nabavke se naduvavaju cene, bilo na tzv. sitnim stavkama bilo preko velikih projekata, najbolji primer je čuvena novogodišnja jelka; plaćena je 80.000 evra. U jednom intervjuu sam pogrešio, mozak nije prihvatao tu cenu i uporno sam govorio 18.000 evra, neverovatno mi je bilo da jelka košta 80.000. Postoji referentna cena i takva jelka može da košta hiljadu, dve ili tri hiljade evra.
Referentna cena znači da ne možete da izađete van predviđenog okvira, ne možete kašičicu za kafu da platite 50 evra ako je njena referentna cena 50 dinara, ne možete baš sto puta da uvećate. Kod jelke je 4.000 odsto uvećanja…
Moglo je da se kupi 40 takvih jelki?
Četrdeset jelki, ali mi smatramo da je korisnije rešavati problem zagađenja; četiri hiljade ljudi godišnje u Beogradu umre od posledica zagađenja vazduha, zašto ne dođe do zamene kućnih ložišta, zašto se postrojenja na mazutu u javnim institucijama ne ukinu, male i srednje kotlarnice koje jesu izvor zagađenja? Ili ako idemo dalje, zašto se sa pitanja zagađenja ne pređe na rešavanje komunalnih problema. Nemate rešeno pitanje kanalizacije! Bio sam frapiran činjenicom da je nešto manje od 40 odsto Beograda bez kanalizacije. Izjašnjavamo se o velikim nacionalnim i ideološkim pitanjima, a kada padne malo jača kiša, vama nešto manje od pola grada pliva u fekalijama!
Ja smatram, kako kaže naš slogan „I ja sam Beograd“, i smatram da su i ti ljudi Beograd, i smatram da moramo da rešimo njihov problem?
Moram da vas prekinem mada nije to popularno pitati kandidate; da li je vama jasno da iz izbora u izbore ljudi kojima vlast obećava kanalizaciju, a ne rešava – glasaju za njih?
To jeste zanimljivo pitanje, ali racionalno kad uđete u malo dublju analizu. Ti ljudi nisu neobrazovani ili kako ih deo vezuje za socijalna pitanja i stanje, ali ti ljudi jesu medijski izolovani. Nemaju mogućnost da prate šta se dešava – u ovom momentu pola grada je oblepljeno mojim „slikama“ izdajnika s Rokfelerom i Sorosom. Ja te tabloide dobijem na sudu, ali kakve to veze ima kad ljudi to ne znaju. Rokfeler je preminuo 2018, ovde se priča da me iz groba finansira dve godine; Sorosa sam samo na televiziji video sa predsednikom. To sam rekao i na sudu.
Ljudi to ne mogu da čuju, ali verujem da svako ko treba da dobije dete, kao što se nadam i za sebe, treba da zna u kakvim uslovima se žene porađaju i svaki normalan čovek strahuje, oseća zebnju. Babice i lekari ne ti trebalo da rade u takvim uslovima, primanja su im veoma niska. Lekare i medicinske sestre vlast faktički tera odavde, otvorila im je vrata za odlazak, a mi imamo mere i za to… Prvo subvencionisane zarade, pre svega medicinskim sestrama. To bi rešilo problem otkazivanja operacija – ljudi danas posle sedam, osam godina dolaze na operaciju kolena, to utiče na kvalitet života, ljudi umiru – svako od nas ovde, uključujući i vašeg kamermana, traže vezu za lekara, a mi želimo da rešimo taj osećaj bespomoćnosti kad se traži veza za nekoga kome je život ugrožen.
Najveći deo zdravstvenog sistema je na lokalu, ludi to ne znaju.
Plate određuje i daje Ministarstvo, ali ja ne vidim zbog čega ne bi lokalna zajednica subvencionisala deo. Mi vidimo parole „za našu decu“, „Srbija sutra“, a uslovi u kojima se rađaju deca pokazuju koliko vodimo računa o njima. To dete treba da dođe na svet u humanim uslovima, majke koje se porađaju taj lep, ali težak i izazovan trenutak treba da dožive u humanim uslovima. I svaka majka bi trebalo da dobije porodiljsku torbu s potrepštinama, neke možda nemaju uslova da to plate, a potrebno im je. To je deo našeg programa za dostojanstven porođaj.
Biće čudno da posle rađanja govorim o smrti, ali Nikola Jovanović je izneo podatak da je uz ostala, i Pogrebno preduzeće u minusu. Kako je moguće ako se zna da na smrti svi zarađuju?
Pa i ovde neko zarađuje na smrti, taj novac Beograđana negde završava. Možete videti lokalne funkcionere šta voze, a šta su imali pre vlasti. Jedan od glavnih problema Beograda – i ostalih gradova i opština – jeste nestručno rukovođenje, lojalnost se stavlja ispred stručnosti, a mi mislimo potpuno drugačije, stručnost je najvažnija. Nabrojao sam neke ljude u Nišu, mi u timu imamo profesora Slobodana Tomića, koji je otkrio plagijate Nebojše Stefanovića i Aleksandra Šapića, imamo ljude s Harvarda poput Marine Pavlović, glumca Nenada Hadžimaričića, koji je bio aktivan u nastojanju da se uvedu kultura i dečiji program u televizije s nacionalnim frekvencijama. Ljudi od integriteta.
Četiri moguće godine
Tvrdi se da će posle izbora vlast trajati četiri godine. Šta je sve moguće uraditi za to vreme?
U Beogradu? Uvođenje prve mere, novac od kojeg je sve moguće uraditi, a to je zaustavljanje korupcije. Druga antikoruptivna mera je, pozivam se na izveštaj Verice Barać, da tabloidi ne mogu da budu finansirani.
Iz javnih sredstava?
Da, i da targetiraju ljude. Posle toga je sve moguće, za godinu dana renovirati porodilišta, smanjiti zagađenje vazduha. Zaštitom novca možemo imati ekološki grad i bolju zaštitu ljudi.
Najviše ste prepoznatljivi po ekologiji.
Da, ali već sam naveo ključne probleme. U Beogradu je naša ideja da svaki građanin na deset minuta hoda ima neku zelenu površinu. Kako se to postiže? Tako što umesto prodaje javnog zemljišta otkupljujete i privatno. Mi smo to i dokazali kroz odbranu parka na Banovom brdu, naterali smo vlast da to uradi. Sve ove mere su primenljive, profesor Tomić koga sam pominjao već je radio u Bratislavi i Budimpešti na merama protiv korupcije, što je dovelo do enormnih ušteda.
Ušteda?
Nije ušteda nego da novac građana ide u korist građana, a ne u privatne džepove.