Intervju Rodoljub Šabić: Prevara je da imamo podelu vlasti

Za advokata s prethodnim advokatskim iskustvom i pravničkim iskustvom ministra, potpredsednika parlamenta i poverenika kakav je Rodoljub Šabić, malo je iznenađenja i u predsednikovom subotnjem govoru i u najavi da će nova-stara mandatarka biti Ana Brnabić.

„Gotovo ništa me nije iznenadilo, ja sam i pre odlaska na odmor rekao da će biti ona, ali to je potpuno svejedno, ponoviću, Brnabić, Miloš Vučević ili neko treći – ko god bio premijer biće transmisija jedine političke vlasti, a to je predsednika Vučića.

Ovde imamo novitet koji još nije korišćen – mandatarka delom mandata premijerka, a onda će je naslediti taj drugi kandidat, a pri tome ne znamo hoće li biti izbora….

Samo delimično novitet. Ako se sećate prethodnih izbora, oni su imali neuporedivo ubedljiviji rezultat, sa dvotrećinskom većinom SNS-a u parlamentu, pa ipak predsednik je odmah skratio mandat te vlade. I nikad nije objasnio zašto – jedini novitet sada je ne samo da najavljuje skraćenje mandata vlade koja još nije ni izabrana nego najavljuje i budućeg mandatara! Što opet otvara ta pitanja hoćemo li imati izbore ili ćemo imati samo ostavku, pa će koalicija dovesti novog mandatara. Šta ćemo sve imati, uz redovne lokalne i moguće tada beogradske vanredne izbore, po svoj prilici zavisiće od jedine relevantne političke volje, a to je predsednik Vučić – kako on odluči tako će biti. Jedino je izvesno da nećemo imati predsedničke izbore.

Ali imaćemo još nešto – povratak na velika vrata Ivice Dačića, koji će uz izuzetno visoku funkciju zamenika premijera imati i funkciju koordinatora službi, ako ne grešim – po Ustavu i zakonima nespojivu sa izvršnom vlašću.

Svakako da je SPS iskoristio situaciju koja je karakterisala ove izbore i zabeležio izvanredan rezultat, bolji nego što su očekivali, i sad to efektuira nesumnjivo jakom pozicijom šefa SPS-a.

To zamenik premijera je takođe diskutabilno u nomenklaturi vlasti, a što se tiče funkcije koju spominjete, koja bi mogla biti moćna, ona je takođe izraz toga da nam se država pretvara u provizorijum, prostor gde se sve događa u skladu s političkom voljom i željama.

Ali kad kažete koordinator, ja ne znam šta je to, ta funkcija ne postoji; mi imamo Savet za nacionalnu bezbednost i u okviru toga Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ako govorimo o famoznom sekretaru, to je funkcija koja je mistificirana, sam Vučić, dok je Tomislav Nikolić bio predsednik, vršio je tu dužnost, pa Nebojša Stefanović, može sad i Dačić. Ali ako pogledate šta je ta funkcija zaista – pogledajte u Zakonu o službama bezbednosti – to je činovnik. Čovek koji učestvuje u radu Saveta za nacionalnu bezbednost bez prava glasa, visoki činovnik. Pričati o tome da je to bogzna kako moćna funkcija koja će pripasti Ivici Dačiću je neuputno, ali upućuje na zaključak da je ta funkcija mnogo više od onoga što je po zakonu i Ustavu.

Ponavljam, ozbiljan je raskorak između onoga što piše u zakonima i što se događa u stvarnosti, i to je ne samo sada ogromno nego i rastuće.

Džentlmenski – da izigramo

Evo i taj famozni sporazum Kurtija i Vučića vezan za lična dokumenta nije potpisan, više je onako džentlmenski i možemo da ga izigramo. Nije valjda to nešto što je imanentno ozbiljnoj državi. Sećate li se Vašingtonskog sporazuma iz kojeg ništa nije ispunjeno, sem izraelskog priznanja Kosova.

Sva ova pitanja vezana su za vaša pravnička, ali i politička znanja, ali kako ste doživeli činjenicu da predsednik novinarki jedne redakcije „poklanja“ primerak Ustava na konferenciji za novinare, tvrdeći da sve radi po Ustavu?

To ne zavređuje komentar. Već sam taj gest je ne samo potcenjivački nego uvredljiv prema bilo kom novinaru, a posebno prema novinarki koja je postavila umesno pitanje. Ceo taj sled događaja koji živimo, a zaboravljamo; mi smo gotovo zaboravili da su izbori bili pre pet meseci, a još nemamo vladu iako je rezultat izbora bio takav da bi pobednička koalicija bez problema mogla da formira vladu.

Podsetiću vas, istovremeno ili znatno kasnije izbore su imale i Mađarska, Slovenija i Francuska i imaju vlade koje funkcionišu i zaboravile su kad su imale izbore. Kako objasniti ovaj, rekao bih ironično, svetski specifikum?

Dakle, imate predsednika koji ima ustavno ovlašćenje da ponudi mandat čoveku iza koga stoji većina poslanika i koji će sastaviti vladu. Predsednik daje mandat, u ovom trenutku je nesporno da SNS s partnerima ima tu većinu i saopšteno je da je Ana Brnabić osoba koja treba da sastavi vladu. I tu se ustavna funkcija predsednika Republike završava, mandatar/ka sastavlja vladu i traži od parlamenta podršku i za sebe i za sastav. A imamo situaciju da mandatarka ne zna ko će biti u vladi i čeka da joj se izdiktira ono što će biti njena želja i predlog. Šta god tvrdili – i vlada i parlament su zapravo transmisija volje predsednika.

Amandmani kao politička korist

Šta je ministarka pravde u prethodne dve godine uradila, ako izuzmemo to sa ustavnim amandmanima što se godinama radilo?

Nisam zapazio da je bilo šta uradila, pa ako uzmemo te famozne amandmane, oni su imali politički koristan efekat za vlast. Ja sam bio na strani onih koji su tvrdili da je to samo predstava; ne verujem u iskrenost nekoga ko nas je više puta prevario.

Pa iako formalno izgledaju kao nešto što ide u korist nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa, to se nije dogodilo jer smo i nakon usvajanja amandmana imali izbore nekih tužilaca po starim rešenjima, pošto nove zakone nemamo. A kad ćemo imati ne zna se jer parlamenta nema mesecima.

Sad smo ocrtali izvršnu vlast, predsednika i Vladu, a i parlament koji će to izglasati. No, osnovna podela vlasti je na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.

Pazite, živimo u 21. veku, demokratija dugo traje, sistem podele vlasti je neizbežno u fundamentu svakog uređenja koje pretenduje da bude demokratsko društvo. Društvo u kojem nema podele vlasti ne može da bude demokratsko, priče da će ono funkcionisati su ili zabluda ili svesna prevara. Mi po Ustavu imamo dihotomnu podelu izvršne vlasti između predsednika i vlade, ali daleko je važniji segment vlasti u vladi; funkcija predsednika dobija na snazi u uslovima rata, kada postaje vrhovni komandant. Imate, naravno, zakonodavnu, predstavničku i ustavotvornu vlast i konačno sudsku, pravosuđe. To je notorno i gotovo mučno na koji se način to ispoljava.

Vi imate zakonodavnu vlast u kojoj se poslanici bave recitovanjem oda svom šefu, kako neki kažu, a neki čak kažu natčoveku, čak i na kineskom jeziku… To je gotovo komično, imate takav parlament, a i imate izvršnu vlast u kojoj je premijerka i dosad predsednika zvala šefom.

To vam definiše odnos koji sa Ustavom nema nikakve veze, a najstrašnija stvar je – što se desilo i s Tadićem – čak i u jednoj takvoj konstelaciji odnosa pravosuđe je bilo grana vlasti koja, po zakonima i Ustavu, štiti građane u većini zacrtanih prava od te samovolje koja nastaje.

Ali mislim da smo tu u vrlo lošoj situaciji, pravosuđe je u terminalnoj fazi, a tužilaštvo pogotovo. Tužilaštvo ne samo da nije radilo svoj posao u nedopustivo velikom broju slučajeva nego je radilo upravo obrnuto, guralo pod tepih, zataškavalo stvari koje su morale biti krivično gonjene; da ne licitiram sada konkretnim primerima, javnosti su poznati.

Mi smo, zapravo, pretvoreni u društvo u kojem je elita neophodna, najčešće interesantna, a odgovornost se doći onda kada takva elita sama proceni iz taktičkih razloga da je to potrebno, makar prvostepenom presudom protiv predsednika opštine koji je manirom Kju Kluks Klana organizovao paljenje kuće novinara koji je kritički pisao o njegovoj vlasti – što je samo po sebi nezamislivo… Najviši predstavnici vlasti relativizuju krivična dela, recimo to vezano za proizvodnju marihuane. Pri tome visoki funkcioner, član Predsedništva vladajuće stranke, poslanik koji je po funkciji visoki funkcioner u organima pravosuđa, Visokom savetu sudstva i Visokom veću tužilaštva – čiji je posao da štiti samostalnost i nezavisnost pravosuđa i tužilaštva – bukvalno ismeva optužnicu.

Imate situaciju da je tužilac prepoznao osnove sumnje, podigao optužnicu koja je prošla sudsko ispitivanje, sud je potvrdio optužnicu i nakon toga neko čiji je posao da štiti samostalnost tužilaštva i nezavisnost pravosuđa kaže kako je „to čista glupost, izmišljotina“. To, zaista, oslikava ukupnu sliku, ne samo o stanju u pravosuđu nego u zemlji, sve pretvara u karikaturu.

Cirkus oko izbora Šapića za gradonačelnika

Mogu li se, posebno u parlamentu Beograda, očekivati drugačiji ishodi nego u prethodnim sazivima? I šta očekujete od opozicije?

Ne nadam se mnogo premda je faktički opozicija u Beogradu pobedila, ukupno je vlast imala manje glasova, ali zahvaljujući sistemu, vlast je nerešen ishod pretvorila u pobedu. Ali i tu ste imali skandal pri izboru Aleksandra Šapića za gradonačelnika kad su glasali i poslanici koji su podneli ostavke. Pa dalje, ako su izbori u martu, kako je dogovoreno na sastanku predsednika Vučića i lidera SSP Dragan Đilasa, sad već treba razmišljati o raspisivanju izbora, ali to su sve igre, opet se vraćamo na to da će izbori biti kad predsednik odluči da je konjunkturno.

Rekla bih da je to, zapravo, dokaz o partijskoj državi…

Ili zarobljenoj, kako više volite.

Imam još dva pitanja vezana za sve tri vlasti. Prvo, pre nekoliko danas predsednik je rekao da će Evroprajd biti zabranjen; Ustavni sud, takav kakav je, presudio je da su zabrane šetnji neustavne, a da ne govorimo o otkazivanju događaja čiji niste organizator. Šta će se desiti 17. septembra?

To je zaista u sferi ozbiljnih spekulacija, teško je prognozirati, a ja ne volim da se bavim prognozama, ali iako je izjava predsednika Vučića doživljena kao definitivno otkazivanje – nisam baš siguran. Ta izjava da je neko u Vladi procenjivao, pa zaključio da je trenutno konjunkturno otkazati Prajd sa stanovišta Ustava i zakona, potpuno je besmislena. Neku manifestaciju može da otkaže samo organizator, to Vlada nije; drugo, postoji u sistemu mogućnost da neko zabrani okupljanje, ali i za to postoje zakonom predviđeni razlozi. Vi to ne možete učiniti kako vam padne napamet, postoji Ministarstvo unutrašnjih poslova…

Bezbednosna procena?

Tako je, sve zajedno jedna neprihvatljiva situacija. Treće, ja zaista ne verujem da bi organizacija Evroprajda bila moguća bez saglasnosti iste te vlade, ne verujem da bi se neko u to upustio. I, četvrto, dobro ste rekli, i Ustavni sud, takav kakav je, imam mnogo primedaba na njegov rad, ali taj sud je institucija čiji je posao da štiti nečija prava i ustavnost i u nekoliko navrata je ponovio potpuno jasan stav. Ako jedna vlada ide protiv tog nekoliko puta direktno ponovljenog stava, to je doprinos onoj karikaturi o kojoj smo govorili.

Videćemo hoće li prajda biti ili ne, ali već jutros (ponedeljak/J. J:) premijerka kaže da to nije nagoveštaj zabrane, više je molba, što tek unosi potpunu zabunu. Pazite, Vlada nekog moli da nešto radi, što vlast stavlja ponovo u kontekst koji je neprihvatljiv za ozbiljnu državu.

Adresa i hajka

Pre nekoliko nedelja imali smo već zaboravljenu aferu s navodnim otkrivanjem adrese predsednika, čak je i poverenik pokrenuo postupak.

Znate, mene užasava što se vladajuća stranka i državni funkcioneri prema svemu što se objavi, a ne ide u prilog predsedniku, odnose kao prema smrtnom grehu. A objavljen je analitički tekst o tome gde da predsedniku Republike uručite sudski poziv i shvatili su da predsednik nema adresu. U svetu se zna gde predsednici i premijeri žive, nije tajna, da li u palati, rezidenciji ili u privatnom stanu. Ovde se ispostavilo da nije tako; pri čemu je navedena poslednja poznata adresa. I nonsens da na sajtu SNS postoji matični broj predsednika!

Priča inače prestaje kad znate da se ingerencije poverenika ne odnose na istraživačke novinare. Ovo deluje kao iznuđen potez, ali svakako nije mogao da podnese tužbu protiv Danasa i novinara, što i nije učinio.

Moram i da vas podsetim na intervju od pre nekoliko godina kad ste rekli za Novi magazin da je rušenje u Savamali pucanj države u koleno. Prođoše godine, Savamala otišla, država nastavila svoj posao…

To sam i onda rekao; kad tad to pitanje će morati da bude pravno rešeno. Na besraman, gangsterski način, noću, s maskama na glavama rušena je tuđa imovina, sve da je i tačno da je divlja gradnja – a nije – ne bi smela biti rušena tako. U uređenoj državi postoji procedura i zna se kako se to radi; svakako ne noću, uz vezivanje ljudi, više krivičnih dela, uz sramno i skandalozno ponašanje policije… U jednom trenutku čak je i predsednik Vučić rekao da iza toga stoje kompletni idioti iz gradske vlasti i da će kompletni idioti odgovarati. Međutim, nisu odgovarali, priča se nastavila na način koji potvrđuje moju tezu od malopre o ponašanju tužilaštva koje je sve samo ne ponašanje koje bi jedno tužilaštvo moralo da praktikuje.

Koliko znam, taj postupak još traje, nismo čuli da je obustavljen i trajaće po svoj prilici do zastarelosti, što je uobičajena praksa. I pojaviće se opet u rezoluciji Evropske komisije; neko je noću na divljački način rušio privatnu imovinu, i to mora da se reši. I ako hoćemo da budemo ozbiljna država, onaj ko je to radio kad tad mora da snosi odgovornost.

Bez obzira na zastarevanje postupka?

Za neka dela će nastupiti zastarevanje, za neka neće, to zavisi od kvalifikacije. Recimo, nestalo je nekoliko cevi vatrenog oružja, da ne pričam u kontekstu zataškavanja krivičnog dela i policajca koji je prihvatio odgovornost da bi legalizovao svoju gradnju, pa je progovorio.

Počeli smo od tri vlasti, pa da završimo tako; u kom sistemu mi živimo? Pitam vas kao pravnika?

Znate, nešto može da se zove republika, može i da ima institucije republike, zakone, ali ima princip da svaka želja princepsa ima snagu zakona. Mi živimo u takvom sistemu. Zaista ne znam gde je takav raskorak između stvarnog i normativnog kao kod nas.

Predsednik i sistem

Videćemo to više puta ponovljeno obećanje da će Vučić razdvojiti funkciju predsednika stranke od predsednika države, ali čak i ako to uradi, ja sam siguran da se tu ništa neće promeniti.

Između redova smo imali najavu da bi naš politički sistem trebalo da postane predsednički, ranije su ambicije bile – kancelarski.

Ja sam iznenađen da Vučić nije iskoristio priliku, vratite se godinu, dve unazad, kad su bile ustavne promene, a i raspoloženje javnosti, pa nadmoćna većina u parlamentu, i bez problema bi i na referendumu i u Skupštini prošao. Na stranu što ja mislim kako je to loše rešenje, ali sada nema cenzusa za referendum i to je bilo lako ostvarivo. Mogao je i imperatorski sistem da uvede; šala je, ali nije neobična paralela ako znamo Putinove poteze.

Danas više nisam siguran da to može, situacija se ipak promenila, ali bez obzira na to što Vučić sve kontroliše, to nije više isto; situacija je teška, javni dug je dvostruko veći nego što je bio kad je Vučić preuzeo vlast, Telekom i EPS imaju milijarde gubitaka, i to se ne sme potcenjivati.