Intervju Momir Stojanović: Srbija mora da se otrezni

Desetak dana od oružanog sukoba u Banjskoj ništa praktično ne znamo pouzdano. Zvanična Priština, koju naš sagovornik Momir Stojanović naglašeno zove privremene kosovske institucije, ofanzivno emituje snimke s lica mesta, šalje poruke svetu i radiće to i dalje. Srbija je u defanzivi, nema objašnjenja šta se i kako, a posebno zašto i u čijoj režiji dogodilo tog 24. septembra u Banjskoj kada je ubijeno četvoro ljudi, a malo je izgleda da će, Beograda što se tiče, biti razjašnjeno, smatra Momir Stojanović, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, načelnik Odeljenja bezbednosti Komande Prištinskog korpusa Treće armije Vojske SRJ tokom sukoba na Kosovu krajem devedesetih. A onda i parlamentarni kontrolor obaveštajnih službi.

I pri svemu tome je, što ne propušta da naglasi kao čovek rođen na Kosovu i Metohiji, u Đakovici, gde je odrastao i završio gimnaziju, kao čovek koji voli zavičaj – i pri tome govori i albanski jezik – patriota koji smatra da je Srbija bez KiM zemlja bez korena.

Javno priznanje doskorašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića da je sve sam organizovao bivši načelnik Vojno-bezbednosne agencije general u penziji Momir Stojanović smatra nedovoljno ubedljivom – ne zbog dela u kojem se ograđuje od bilo kakvog dosluha sa ostalim članovima rukovodstva Srpske liste, a posebno Beograda, već zbog toga što ne veruje u navedene patriotske razloge. Pri čemu se, po svemu do sada viđenom, vlast ne odriče Radoičića. 

U osnovi je, smatra Stojanović, potpuno uništavanje institucija, posebno bezbednosnih, radi stavljanja svih resursa u korist jednog čoveka i sistema koji je izgradio – Aleksandra Vučića. „Na severu Kosova to je učinio koristeći kriminalne strukture pod plaštom političke organizacije Srpska lista, koje su imale ‘zadatak’ da zaplaše ljude i ‘ubede’ ih da je Srpska jedina opcija“, kaže za Novi magazin Momir Stojanović.

Vi zapravo kažete da je bio u pravu pre više od pet godina ubijeni Oliver Ivanović, koji je prvi javno upozoravao na spregu kriminala i politike na severu Kosova?

Da, tačno je sve što je Ivanović govorio. Znate da je njemu bilo nuđeno da bude na listi, ali odbio je da postane deo tog kriminalnog miljea. A bio je čovek dijaloga, sa Albancima je razgovarao na albanskom, sa Srbima na srpskom, sa strancima na engleskom. A mi danas u službi nemamo čoveka koji razume albanski! Pa onda, kaže predsednik, nemamo informacija jer se jedini prevodilac onesvestio.

Ako se vratimo na vreme sadašnje, danas kada nas dvoje razgovaramo deveti je dan od malo je reći tragičnog događaja u Banjskoj. Šta novo znamo?

Ništa. Priština pušta svoju verziju i snimke, koje sukcesivno emituje, a Beograd i Srpska lista kao odgovaraju. Evo, verujem da će danas ministar odbrane Miloš Vučević demantovati da snimci pušteni u nedelju prikazuju vojnu obuku na poligonima Vojske Srbije. Reći će da je to redovna vojna obuka vojnika Srbije, siguran sam da će osporiti snimak, jer na njemu nema nijednog dokaza da su tu bili Milan Radoičić i ta njegova grupa. (Što se i dogodilo/prim. J. J.)

Verujete u to da Vojska Srbije nije učestovala u incidentu u Banjskoj? I naoružavanju te grupe koju Priština i dobar deo sveta zovu teroristima, a Srbi i Srbija borcima za slobodu?

Da, mislim da Vojska Srbije nije naoružavala i obučavala tu grupu ljudi. Znate, Kosovo i Metohija su puni oružja, ne samo lakog, a nema nijednog validnog dokaza da zaplenjeno oružje i oprema potiču od Vojske Srbije.

Kao čovek sa ozbiljnim vojnim, obaveštajnim i političkim iskustvom, kako ocenjujete sam događaj i šta je neophodno da se krene dalje posle dana koji je promenio mnogo toga?

Svako ko se danas bavi Banjskom i događajem od pre devet dana ulazi u rizik da bude optužen od Srba sa severa Kosova i Metohije, ali i zvaničnih vlasti Srbije, da je nedovoljno nacionalno odgovoran. Ovih dana se pominje „lešinarenje“, u političkom smislu taj se pojam vezuje za masakre u školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca, ali se slično posmatraju i reakcije na Banjsku i događaj koji, saglasićete se, verujem da šteti interesima Srba na Kosovu i Metohiji, ali i svim građanima Srbije i države. 

Svako ko se usudi da nešto pita u opasnosti je da bude proglašen izdajnikom nacionalnih interesa, a javnost ove zemlje mora da zna odgovore. Ovo je opomena iz koje Srbija mora da izađe otrežnjena, a niko ne može – pa ni ta država – da se otrezni ako ne zna istinu o događajima u Banjskoj.

Poternica još na snazi

Za vama je Interpol 2014. raspisao crvenu poternicu pod sumnjom na ratne zločine počinjene na Kosovu. Šta se dogodilo s njom?

I dalje je na snazi. Poternicu je raspisao Interpol sa, čini mi se, sedištem u Lionu, na zahtev kosovskih vlasti. Ja sam se odmah javio Tužilaštvu za ratne zločine, tri su tužioca vodila istragu i 2018. je doneto rešenje da nema osnova za postupak protiv mene. I Karla del Ponte je potvrdila Borisu Tadiću da Tribunal nema podatke i saznanja da sam učinio bilo šta protivno pravilima ratovanja. Znate, ja nisam komandovao vojnicima, ja sam vodio obaveštajno odeljenje, pa nisam ni učestvovao u operacijama.

 

I?

Pa kad sam dobio rešenje, tražio sam da se skine poternica, ali u Tužilaštvu mi je rečeno da taj postupak sam pokrećem. Odneo sam Rešenje Ministarstvu pravde, koje je trebalo da kontaktira Interpol, ali ni do danas ništa nije učinjeno, pa sam ja i dalje čovek s poternice, bez slobode kretanja. 

Na koja pitanja mislite, a još više odgovore koji nam nedostaju?

Nekoliko je hipotetičkih pitanja – hipotetičkih jer bez pouzdanih informacija ne možemo da postavljamo konkretna pitanja.

Prvo, kako to da se jedna naoružana grupa od tridesetak ljudi u po bela dana kreće teritorijom severa Kosova, postavlja barikadu u Banjskoj, izazove incident s Kosovskom policijskom službom, a da nijedna od institucija koje su zadužene za praćenje i analizu stanja na Kosovu i Metohiji o tome nema pojma? Pre svega, tu mislim na institucije iz sektora bezbednosti, vojne, civilne službe, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa i Ministarstvo odbrane – svi oni koji se po prirodi posla bave prikupljanjem, analizom podataka i saznanja o Kosovu i Metohiji.

Ko je tu zatajio i ko je odgovoran što se jedna takva naoružana grupa našla u Banjskoj, a mi nismo imali nikakvih saznanja o tome? Kažem „mi“, misleći na državu i njene zvaničnike.

Drugo pitanje; da li je tačno da je autobusom hodočasnika koji su u to vreme iz Novog Sada došli u Banjsku stiglo i osam momaka koji su se priključili grupi i da je tim autobusom dovezen deo naoružanja koje je kasnije pronađeno u akciji Kosovske policijske službe?

To se odvilo uz znanje Srpske pravoslavne crkve, Eparhije, manastira Banjska? Crkva nije umešana?

Nije. Pa u monaha je, koliko znam, uperen pištolj.

Treće pitanje; da li je, kako tvrde neki meštani Banjske koji su sa svojih prozora pratili tu akciju i čuli glasove iz manastira, tačno da su među tim mladićima bila i lica koja su govorila stranim jezikom. Ko su ta lica, s kojim ciljem su tu bili?

Dalje, da li je tačno da je tokom planiranja te akcije neko od tridesetak pripadnika grupe kontaktirao s pripadnicima Kfora i da je bio dogovor da se nakon napada na Kosovsku policijsku službu izvuku na odgovarajući položaj gde bi im pripadnici Kfora garantovali i obezbedili izvlačenje na teritoriju uže Srbije? Ko je pregovarao, da li je ta akcija u samom koncipiranju „provaljena“ i jesu li Kfor i strani obaveštajno-bezbednosni sistemi koji prate situaciju na KiM sve vreme pratili tu akciju, od planiranja do izvođenja?

Šta vi mislite?

Ja nemam dovoljno informacija, pa hipotetički postavljam pitanje na koje je veoma važno odgovoriti. Molim vas, ja ništa ne tvrdim nego samo razmišljam na osnovu informacija koje su stigle do mene od ljudi s terena.

Sledeće pitanje; kako to da su četvorica uhapšenih iz te grupe, koji su sprovedeni u centralu Kosovske policijske službe u Prištini, tako brzo pušteni? Pa da li je tačno da su pojedinci iz te grupe primili novčana sredstva ili od KPS ili od Kfora da bi odali planove navedene grupe? Ponavljam, hipotetički postavljam pitanje, ne tvrdim da se to desilo.

Kamere

Vodili ste Anketni odbor za trošenje budžetskih sredstava na KiM 2000-2012. Novi magazin je tada objavio najvažnije delove izveštaja, koji nikada nije razmatran u parlamentu. Šta vam je ostalo kao upečatljiv detalj, sem te ogromne količine proćerdanog novca?

Sećam se da je kao član Odbora Marko Jakšić tražio da se utvrdi gde su kamere koje je trebalo da se ugrade u opštinama na severu Kosova, na raskrsnicama, objektima… Utvrdili smo da nema kamera za koje je dato 105 miliona dinara i u Izveštaju predložili da se ispita šta se desilo. Tada je direktor Kancelarije za KiM bio Aleksandar Vulin. To nikada nije ispitao, a verujem da bismo imali bar neke odgovore da je, između ostalog, to rasvetljeno.

 

Na primer o imovinskom stanju Vulina i stanu koji je navodno platila tetka iz Kanade? Sporni stan je u to vreme kupljen.

Na primer, mada ne mogu ništa da tvrdim, sem da je novac dat, a kamera nema. Ali još važnije, da je taj slučaj ispitan i odgovorni procesuirani, Vulin danas verovatno ne bi bio direktor BIA.

Ovo su vrlo konkretna pitanja na koja bi istrage – prištinska, međunarodna, pa i ovdašnja – trebalo da nađu i konkretne dokaze i odgovore. No, šta je najvažnije?

U konačnom, ključno je šta će Vlada Republike Srbije uraditi da suzbije pogubnu aktivnost kriminalnih struktura okupljenih oko Srpske liste na severu Kosova u koje se godinama uzdala i na bazi čijih procena i saznanja je sprovodila državnu politiku u takozvanim kosovskom pitanju. I hoće li iz svega izvući zaključak da se mora okrenuti pronalaženju novih oslonaca među srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, kredibilnih, izvornih, autentičnih predstavnika Srba s kojima bi pokušala prvo da izađe iz ove situacije, a zatim da vodi mnogo mudriju i delotvorniju politiku.

Vi znate takve ljude? Pitam zbog toga što je posebno poslednjih godinu dana sa zaoštravanjem stanja, deo ljudi na severu sve radikalniji, da ne kažem i militantniji, uključujući i mlade, obrazovane ljude kojima je dozlogrdio režim iz Prištine, ali i iz SL?

Nije čudo što se ljudi koje vole Kosovo i Metohiju, koji tu žive i žele tu da žive, osećaju ugroženo i radikalizuju. I prema Prištini i prema Srpskoj listi, koju ne osećaju kao svog predstavnika ni u lokalnoj sredini ni u Prištini. Ja vidim kredibilnu ekipu ljudi u Srpskom nacionalnom veću, iskusnih ljudi koji su ostali da žive na KiM, a kojima je zabranjeno da se okupe! Ne dozvoljavaju čak nikome na severu Kosova da im iznajmi prostor da održe sastanak i zvanično obnove rad.

Vidim takve ljude i u pokretu Otadžbina; ti ljudi godinama štite svoje sunarodnike, žive na tom prostoru iako su neki od njih bili i na značajnim državnim funkcijama. Ali oni se nisu obogatili, ne žive luksuzno, s telohraniteljima i pratnjom, džipovima, hacijendama, legalnim i posebno ilegalnim poslovima kao većina ljudi iz vrha Srpske. 

Hoćemo li se napokon manuti Vučićevih Srba i Kurtijevih Srba i prestati da budemo taoci njihovog sukoba i okrenuti se većinskim Srbima koji tu žive i žele tu da žive! Srbi se moraju vratiti u Kosovsku policiju i lokalne samouprave koje su pod pritiskom Beograda napustili i ostali sami, bez ikakve zaštite. Mene ako pitate, ja bih sve ove koji direktno učestvuju u vlasti Kosova, u Vladi Aljbina Kurtija, smatrao veleizdajnicima, ali kada su opštine u pitanju, sada posebno na severu, ljudi treba da biraju svoje predstavnike bez pritiska i ucena. 

Postavili ste ozbiljna pitanja. Šta bi konkretno i Beograd i kosovski Srbi, posebno na severu, trebalo da učine? A šta međunarodna zajednica, bez koje nijedno rešenje nije moguće?

Rekao sam već – okrenuti se autentičnim predstavnicima kosovskih Srba, sada posebno na severu, i obračunati s kriminalcima koji su gospodarili tim područjem, uz punu podršku vlasti u Beogradu. Ali da bi se to uopšte moglo desiti, moramo dobiti odgovore na postavljen pitanja; ako izostanu, i dalje ćemo praviti katastrofalne greške u politici prema KiM, što će nas, kao društvo i državu, koštati toga da Kosovo i Metohija ne ostanu pod suverenitetom i integritetom Republike Srbije.

Međunarodne zajednice što se tiče, ona prvo mora da spreči Aljbina Kurtija i njegove poteze koji će na severu Kosova izazvati bezbednosne probleme. 

Akcijom u Banjskoj Kurti je sada aboliran za sve strahote koje radi, a to tako ne sme ostati. 

Udar zvani Kumanovski sporazum

Moram da vas vratim u prošlost. Šta je za vas značio i danas znači Kumanovski sporazum?

Mi smo bili, ja sam bio zaprepašćen kad nam je stiglo obaveštenje da se taj sporazum potpisuje, nismo mogli da verujemo da se to događa. U tom trenutku je moral Vojske bio izuzetan, suzbili smo terorističke grupe na terenu, ljudi su bili spremni da do poslednjeg brane Kosovo i Metohiju. Ali nije odluka bila na nama – rekli su nam „ne možemo da ratujemo protiv celog sveta“, misleći na NATO. 

 

Jeste li učestvovali u potpisivanju?

Ne, naše je bilo da obezbedimo uslove i to mesto, što smo i učinili. Ali moram ipak da kažem kako i Kumanovski sporazum, a posebno Rezolucija UN 1244, garantuju teritorijalni integritet i celovitost Srbije, što se kasnijim sporazumima nije poštovalo. Aleksandar Vučić je, uzvikujući da Srbija nikada neće priznati Kosovo, tokom ovih 11 godina davao deo po deo suvereniteta Srbije, zaokružujući suverenitet Kosova na severu. On se uopšte ne poziva na Rezoluciju 1244; dao je Gazivode, celu elektroprivredu, zemljišne knjige, Valač, poštanski broj, sudstvo i policiju, sada lokalne samouprave… To je put do državnosti Kosova.

Šta je teže po društvo – da Aleksandar Vučić sa svim onim pominjanim službama, nije znao za akciju, kako tvrdi i abolira Srbiju, ili da je znao, pa se sada izvlači?

Katastrofalnije je da su bili umešani. Hipotetički mogu da govorim o tri scenarija; u prvom je ova grupa ljudi, među kojima ima onih koji su zbog kriminalne aktivnosti na „poternicama kosovskih organa, što im je otežalo „rad“, pa su zbog te ograničene slobode kretanja i „poslovanja“ odlučili da uzmu pravdu u svoje ruke.

Drugi mogući scenario jeste da je neko iz grupe kontaktirao sa Kforom, s kojim je dogovarano izvlačenje dela umešanih, o čemu smo već govorili, a da se deo zabarikadira u Banjskoj i na taj način isprovocira angažovanje Vojske Srbije na severu Kosova.

To je rat sa NATO-om!

Nije jer bi se radilo u saglasnosti s Kforom (što je kasnije istog dana izjavio ministar odbrane Miloš Vučević, prim. J. J.)

Treća, po nas najgora varijanta jeste da je sve od obuke, naoružavanja, planiranja akcije urađeno sa znanjem vlasti u Beogradu, s ciljem da se iskomplikuje ukupna bezbednosna situacija i opravda angažovanje Vojske Srbije.

Ima li Vučić kapaciteta posle Banjske da promeni saradnike i politiku?

Ima on kapaciteta da uradi sve što hoće, ali ne verujem i da će uraditi. Vučić neće izdati Radoičića, Radoičić neće izdati Vučića, pa će i kosovski Srbi, građani Srbije u celini i država ostati taoci njihovog dogovora.