Neposredan povod za ovaj razgovor sa Milojkom Arsićem, profesorom na beogradskom ekonomskom fakultetu, bila je odluka Narodne banke Srbije da ograniči kamatne stope. Naredna pitanja dolazila su takoreći sama od sebe.
Najnovija mera koju pripremaju ekonomske vlasti Srbije jeste ograničavanje kamatnih stopa. To se opravdava željom da se zaštite građani. Kako vi objašnjavate ovu meru?
U tržišnoj ekonomiji kamatne stope se slobodno formiraju, dok centralna banka merama monetarne politike utiče na njih. Centralne banke i antimonopolske komisije istražuju postojanje dogovora između banaka o visini kamatnih stopa i sankcionišu takve dogovore. Vlada kao regulator treba da stvori povoljne zakonske i druge uslove za razvoj nebankarskih finansijskih institucija usluga, kako bi kroz konkurenciju smanjila kamatne stope.
NBS je najavila relativno široko zakonsko ograničenje kamatnih stopa na kredite građanima, koje obuhvata stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i kamatne stope na dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje na tekućem računu. Za sada nije poznato na koji način će to ograničenje biti propisano, da li će se ograničiti apsolutni nivoi kamatnih stopa ili će one biti ograničene u odnosu na inflaciju, kao i na kom nivou će se kamatne stope ograničiti. Trajno zakonsko ograničenje kamatnih stopa predstavlja neadekvatan odgovor na problem visokih kamatnih stopa za neke vrste kredita i pozajmica građana. Tržišnoj privredi je primerenije privremeno ograničavanja kamatnih stopa, pri čemu bi se takve mere primenile samo na neke vrste bankarskih kredita. Dugoročno, ekonomski održivo smanjivanje kamatnih stopa bi trebalo da se ostvari merama koje su primerene tržišnoj privredi, kao što su monetarna politika, unapređenje konkurencije u bankarskom sektoru, smanjenje nekomercijalnih rizika, poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije i slično.
Da li se ovom merom zaista štite građani?
Za građane dužnike je povoljnije da kamatne stope budu niže, ali će ograničavanje kamatnih stopa nepovoljno uticati na građane štediše. Za sve građane je dugoročno važno da u Srbiji postoji razvijen bankarski sistem, koji pruža dobre mogućnosti za štednju i uzimanje kredita. Oštro i dugotrajno ograničavanja kamatnih stope može da dovede do toga da su kamatne stope niske, ali da je kredite teško dobiti, kao što je to bilo u bivšoj Jugoslaviji.
Državni intervencionizam u ekonomiji Srbije raste, ograničavanje kamata nadovezuje se na ograničavanje trgovačkih marži u šta je uključena čak i tajna policija, tj. Bezbednosno-informativna agencija. Šta vama to govori?
Državni uticaj u trgovini trebalo bi da se ostvaruje kroz podsticanje konkurencije, sankcionisanje zloupotrebe monopolskog položaja i kažnjavanje kartelskih sporazuma, a ne ograničavanjem marži. Kada je u pitanju njihova visina ni državni organi se međusobno oko toga ne slažu. NBS je prošle godine tvrdila da su marže previsoke i da utiču na rast inflacije, dok je Zavod za statistiku dosta argumentovano dokazivao da trgovačke marže u Srbiji nisu visoke, a da su visoke cene nekih proizvoda posledica visokih proizvođačkih cena.
Uključivanje BIA u kontrolu trgovačkih marži je apsurdno, jer ona za to nije nadležna ni kompetentna. Taj posao bi trebala da radi Komisija za zaštitu konkurencije. Uključivanje BIA ima za cilj da pošalje propagandnu poruku potrošačima da država koristi sve resurse za suzbijanje inflacije, ali i da se malo zastraše trgovci.
Uprkos toj silnoj represiji inflacija u Srbiji je visoka, u julu je premašila 4,3 odsto. Zašto cene u Srbiji tako brzo rastu i šta u tom pogledu govore uporedni podaci?
Prema visini inflacije u julu ove godine Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Belgije. Održanje inflacije na nešto višem nivou u Srbiji nego u drugim zemljama posledica je ekonomskih faktora, a ne neodgovornog ponašanje proizvođača i trgovaca. Prošle i pretprošle godine, ključni pokretači inflacije u Srbiji i svetu bili su rast cena primarnih proizvoda – energenata, metala, hrane – i ekspanzivna fiskalna politika. U ovoj godini važan pokretač inflacije je rast zarada brži od rasta produktivnosti, što se događa u Srbiji, ali i u Evropi. Signal uticaja troškova rada na inflaciju je rast cena usluga, u kojima troškovi rada predstavljaju najvažniju komponentu troškova. Administrativna kontrola cena se pokazala neefikasnom: u bivšoj Jugoslavija nije uspela da obuzda inflaciju, a u ostalim socijalističkim zemljama dovodila je do nestašice proizvoda.
Duga istorija
Ograničenje kamatnih stopa, u tržišnim privredama, su privremena i primenjuju se u vanrednim situacijama, kao što su ratovi, prirodne katastrofe, velike ekonomske krize i dr. U netržišnim privredama, kao što su socijalističke, kontrola kamatnih stopa i drugih cena se smatra ključnim instrumentom ekonomske politike.
Kontrola kamatnih stopa u Srbiji ima dugu istoriju jer su one u bivšoj Jugoslaviji bile kontrolisane od strane države od Drugog svetskog rata do pred kraj socijalizma. U Srbiji je početkom 90-tih ponovo uvedena kontrola kamatnih stope da bi ih bile liberalizovao guverner Dragoslav Avramović, nakon dugog ubeđivanja predstavnika tadašnjeg režima.
Guvernerka Tabaković kaže da će do kraja godine inflacija pasti na četiri odsto. Verujete li u tu procenu? Ciljana stopa inflacije za ovu godinu je tri plus minus 1,5 odsto. To je dosta komotna procena, koja NBS praktično stavlja u poziciju da ne može da pogreši.
Sve prognoze inflacije u uslovima velikih turbulencija na svetskim tržištima su uslovne i relativno nepouzdane. Eventualni novi veći skok cena energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu uticao bi na privremeno povećanje inflacije. U slučaju Srbije sada postoji rizik da suša podigne cene poljoprivrednih proizvoda, što bi se potom prenelo na prehrambene artikle. Imajući u vidu sve navedene rizike, procena inflacije NBS za ovu godinu je dobro utemeljena, iako su moguća odstupanja usled poremećaja na svetskim ili domaćim tržištima.
Kad smo već kod osnovnih makroekonomskih podataka, zvanična procena rasta BDP-a je podignuta sa 3,5 na 3,8 odsto. Na čemu se generalno taj rast zasniva, da li je to zdrav ili kvalitetan rast?
Korekcija očekivanog rasta BDP-a naviše verovatno je posledica visokog rasta u prvoj polovini ove godine od 4,4-4,5 odsto. Glavni nosioci rasta bili su građevinarstvo i usluge, dok su na strani tražnje visok rast imale investicije, privatna i državna potrošnja, a u manjoj meri izvoz. Kvalitet privrednog rasta ocenjuje se na osnovu velikog broja pokazatelja i po pravilu odnosi se na duži vremenski period. U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma kvalitet privrednog rasta u nekoj zemlji meri se pomoću nekoliko desetina pokazatelja koji su grupisani u četiri oblasti: inovativnost, inkluzivnost, održivost i otpornost. Prema ovom istraživanju Srbija je po kvalitetu privrednog rasta ispod zemalja srednje i zapadne Evrope, ali je bolja od ostalih zemlja zapadnog Balkana. U odnosu na zemlje srednje i zapadne Evrope, Srbija najviše zaostaje u pogledu inovacija i inkluzivnosti.
Kako taj rast izgleda u poređenju sa zemljama regiona i Evrope?
U prvom kvartalu ove godine samo Malta i Turska su ostvarile brži privredni rast od Srbije. Zbog očekivanog usporavanja našeg rasta u drugoj polovini godine, procenjuje se da će još nekoliko zemalja u Evropi imati brži rast od Srbije u ovoj godini, ali ćemo ipak biti među zemljama s najbržim rastom. Stopa rasta BDP-a po godinama u Srbiji u odnosu na druge zemlje dosta varira, usled delovanje jednokratnih i cikličnih faktora što pokazuje grafikon 1.
Stoga je adekvatnije da se privredni rast različitih država poredi na osnovu podataka za duži vremenski period. Ako se posmatra rast BDP-a u razdoblju 2000-2023. godina, Srbija je bila na osmom mestu u Evropi. Pri tom je u periodu 2000-2012. godina, koji aktuelni režim predstavlja kao najgori u istoriji Srbije, bila na sedmom mestu po brzini rasta, dok je od 2012. do 2023. bila na 13. mestu. Od 2017. do 2023. godine Srbija je popravila relativnu poziciju tako da se ponovo nalazi na 7. mestu po brzini rasta u Evropi. Ekonomski je očekivano da Srbija kao jedna od najmanje razvijenih zemalja u Evropi ostvaruje visoke stope rasta, s obzirom na to da je realizovala osnovne tržišne reforme i otvorila se za trgovinu i kapitalne tokove sa svetom.
Vlast se ipak najviše hvali rastom plata.
Sa stanovišta uticaja na standard građana relevantno je kretanje realnih zarada, koje pokazuju koliko se promenila kupovna moć prosečne zarade. Prosečna realna zarada u maju ove godine bila je za 46,9 odsto veća nego 2012. godino, što znači da je za toliko povećana količina proizvoda koje je moguće kupiti za prosečnu zaradu. Realne zarade od 2012. do maja ove godine su prosečno godišnje rasle za 3,3 odsto, pri čemu u razdoblju 2012-2017. godina uopšte nije bilo realnog rasta zarada, da bi nakon toga došlo do ubrzanja njihovog rasta, tako da od 2017. godine realne zarade rastu po stopi od 5,9 odsto prosečno godišnje.
Zarade u evrima u Srbiji su u maju ove godine bile za 135 odsto, veće nego 2012, što znači da su rasle skoro tri puta brže nego realne zarade. Kretanje zarada u evrima ne pokazuje promenu kupovne moći građana, nego samo promenu količine evra koje oni mogu da kupe za prosečnu zaradu. U uslovima fiksnog kursa cene u evrima rastu po istoj stopi kao i inflacija, što znači da se kupovna moć evra u Srbiji smanjuje iz godine u godinu. Od kraja 2016 . godine do maja ove godine evro je nominalno oslabio za oko pet odsto, dok je kumulativna inflacija u istom period iznosila 48 odsto, iz čega sledi da je evro u Srbiji izgubio više od jedne trećine vrednosti. To znači da sada 150 evra vredi kao 100 evra krajem 2016. godine.
Dobar tajming
NBS je odabrala pogodan period za ograničavanje kamatnih stopa sa stanovišta poslovanja banaka, jer su banke u prošloj i ovoj godini bile visoko profitabilne. Ograničavanje kamatnih stopa neće ugroziti poslovanje banaka u ovoj godini, pa NBS verovatno procenjuje da banke neće pružiti veći otpor ograničavanju kamatnih stopa. Međutim, visoka profitabilnost banaka je ciklične prirode i ona će značajno opasti u narednim godinama. Kako će ograničenje kamatnih stopa uticati na banke u dugom periodu zavisiće od toga na koji način i na kom nivou će kamatne stope biti ograničene. Adekvatniji odgovor na visoku profitabilnost banaka bilo bi uvođenje jednokratnog poreza ili privremeno ograničavanje manjeg broja kamatnih stopa.
Ministar finansija se često hvali ogromnim sredstvima na računu države. Valjda su ona dostigla čak sedam milijardi evra. Čija su zapravo ta sredstva, od čega se sve sastoje?
Srbija je u prethodne četiri godine ostvarivala visok fiskalni deficit, tako da navedena sredstva ne potiču od viška državnih prihoda nad rashodima. Država se od kraja 2019. godine do sada zadužila za oko 14 milijardi evra, dok je u istom periodu fiskalni deficit iznosio oko 9,5 milijardi evra, što znači da najveći deo državnih depozita potiče iz zaduživanja. Podatak o ukupnim depozitima od sedam milijardi evra verovatno se odnosi na stanje na konsolidovanom računu trezora, što znači da uključuje depozite Republike, fondova socijalnog osiguranja, budžetskih korisnika – škola, bolnica, sudova i drugo, ali da najveći deo pripada Republici. U statističkim publikacijama se nalaze podaci o valutnoj strukturi depozita države, ali ne i o tome koliki deo depozita pripada budžetu Republike, a koliki drugim državnim organima.
Uprkos tim ogromnim sredstva na računu, država se stalno iznova zadužuje. Zašto se zadužuje ako već ima toliko para?
Prava adresa za ovo pitanje su Vlada i Ministarstvo finansija, koji bi trebalo da objasne zbog čega se zadužuju po relativno visokim kamatnim stopama, kada raspolažu velikim depozitima, a uz to se očekuje pad kamatnih stopa tokom ove i naredne godine. Takva politika je relativno skupa, jer se plaćaju visoke kamate da bi novac potom ležao na računu države, zbog čega bi trebalo da postoji jako opravdanje za takvu politiku. Razlog za zaduživanje države, iako raspolaže velikim depozitima, možda se nalazi u tome što u narednom delu godine dospevaju velike obaveza po osnovu vraćanja starih kredite pa država priprema sredstva za njihovu isplatu. Druga mogućnost je da Vlada želi da stvori visoke rezerve, koje bi mogla da koristi u slučaju novih poremećaja na svetskom finansijskom tržištu, ili ako dođe do pogoršanja odnosa Srbije za zapadnim zemljama.
Javni dug je premašio 38 milijardi evra. Da li taj dug opasan, po kojoj ceni se zadužuje i da li će do kraja godine dug dostići 40 milijardi evra?
Rizik od krize javnog duga u Srbiji još uvek nije visok, ali to ne znači država u dužem periodu može nastavi sa velikim zaduživanjem. Sa stanovišta finansiranja fiskalnog deficita ne postoji razlog za značajnijim dodatnim zaduživanjem države u ovoj godini. Održivost javnog duga zavisi od toga kako se koriste sredstva dobijane zaduživanjem, odnosno da li se koriste za tekuću potrošnju ili investicije. Dobra okolnost je što se Srbija poslednjih nekoliko godina zadužuje da bi finansirala javne investicije. Loša okolnost je što odlukama o investicijama ne prethode studije koje bi dokazale da su one opravdane, kao i da je izabrani način njihove realizacije najbolji. Izostaju stručne i javne rasprave o opravdanosti realizacije javnih investicija. Dodatni problem je što realizacija javnih investicija uglavnom kasni, pri čemu se znatno povećavaju troškovi projekata. Zbog prethodno navedenog postoji rizik da ulaganja koja se finansiraju zaduživanjem u budućnosti neće generisati dodatu vrednost iz koje bi se mogli vraćati krediti.
Kako biste, na kraju, ocenili ekonomski ambijent u Srbiji?
Srbija, kao i druge zemlje zapadnog Balkana solidno održava makroekonomsku stabilnost, potpisala je sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja, otvorena je za strane direktne investicije, napredovala je u izgradnji infrastrukture. Zahvaljujući tome od 2000. godine do sada ostvarila je solidan ekonomski napredak, koji će se verovatno nastaviti u nekoliko narednih godina. Međutim, Srbija i dalje značajno zaostaje po kvalitetu institucije, kako u odnosu na razvijene evropske zemlje tako i u odnosu na zemlje srednje Evrope. Analiza Svetske banke pokazuje da se Srbija prema vladavini prava u 2022. godini nalazila na 109. mestu u svetu, dok su se zemlje centralne Evrope u proseku nalazile na 59. mestu. Posebno je nepovoljno da se pozicija Srbije prema vladavini prava od 2016. godine pogoršava. Srbija se prema suzbijanju korupcije u 2022. godini nalazila na 138. mestu, što je znatno slabije od zemalja centralne Evrope koje se u proseku bile na 72. mestu u svetu. U slučaju suzbijanja korupcije pozicija Srbije je od 2014. godine značajno pogoršana. Srbija ima slabe institucije, a njihovo funkcionisanje tokom prethodnih nekoliko godina pogoršava, što predstavlja ključnu prepreku da dostigne visok nivo razvijenosti u narednim decenijama. Srbija zaostaje za zemljama srednje i zapadne Evrope i kada su u pitanju druge dugoročne determinante rasta privrede, kao što su kvalitet obrazovanja i spremnost da usvaja i kreira inovacije.
Da li se Srbija približava nekoj vrsti dirigovane privrede u kojoj državne investicije i državne subvencije za strane investicije imaju sve veći značaj, dok se domaći privatni sektor, pogotovo onaj koji nije vezan za državu, odnosno vlast, potiskuje?
U Srbiji je veći rizik od izgradnje klijentelističke privrede, u kojoj položaj preduzeća ključno zavisi od bliskosti sa vlašću, nego od uspostavljanja dirigovane privrede. Što se tiče državne kontrole kamatnih stopa i cena, mislim da su to privremeni izleti, ne verujem da će to biti trajnije politike u Srbiji. Otpori proizvođača, trgovaca, banaka i drugih biće snažni ako se nastavi sa takvom politikom, a ni MMF i EU neće podržati takvu politiku.