Slučaj visoke službenice Uprave za sprečavanje pranja novca Danijele Maletić bio bi brzo zaboravljen da nije stalnog blaćenje u tabloidima svim formama samo zato što je savesno radila svoj posao. I brzine delovanja pravosuđa; čim je javno progovorila, usledio je optužni predlog, koji sada procenjuje vrhovna javna tužiteljka, a o svemu razgovaramo sa advokatom Ivanom Ninićem.
„Danijela Maletić je profesionalac i državni službenik od integriteta, 22 godine je u Upravi za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija i radila je na najsloženijim poslovima praćenja novčanih transakcija“, kaže Ninić, koji zastupa Danijelu Maletić: „Upoznao sam je marta prošle godine kad mi se obratila za pomoć i izrazila želju da podnese tužbu protiv Vlade Srbije i Uprave zbog nezakonitog razrešenja s položaja pomoćnika direktora i rešenja o prestanku radnog odnosa. Ona je najurena, da ne koristim neki teži izraz, iz Uprave zato što je radila svoj posao. Danijela nije član nijedne političke stranke, nikada nije bila, nema čak ni aspiraciju da se bavi politikom i prilično je zatečena time što od politike strada samo zato što je htela da radi svoj posao. Ona je saznala sat, dva nakon sednice Vlade da je razrešena bez najave i obrazloženja, pa je otišla do direktora Uprave Željka Radovanovića, koji joj je rekao da je to moralo da bude tako i da njoj nema mesta ni u Upravi za sprečavanje pranja novca. Ni u ovoj zemlji.“
Reč je o istraživanju investicionog fonda Vista Rica?
Da, Danijela je iz poslovnih banaka i institucija koje rade platni promet dobijala izveštaje o sumnjivim transakcijama. U Upravi je bila oficir za vezu sa drugim državnim organima kao što su BIA, Poreska uprava, Tužilaštvom za sprečavanje korupcije, kroz njene ruke je prolazilo na stotine izveštaja platnih institucija koje su dužne da ih dostavljaju i alarmiraju Upravu kao regulatorni organ. Jedan od izveštaja se odnosio na investicioni fond Vista Rica; ne znajući o čemu se radi, posvećeno je pristupila analizi tokova novca, zatražila i dobila podatke od jedne poslovne banke. Ali i telefonski poziv načelnika Uprave kriminalističke policije Miroslava Cmolića, koji je najavio da će je pozvati njegova kuma.
Usledio je telefonski poziv s nepoznatog broja, kuma je Tanja Vukić i Danijela je u Utisku nedelje ispričala kako je taj razgovor izgledao; za sadržinu i sve što je usledilo ja znam već godinu dana, ali je moj savet bio da ne izlazi u javnost zato što nema ko da je zaštiti. Nije politička elita i ne postoji institucionalni okvir koji može da joj pruži zaštitu. I saglasio sam se, pošto je svedok koji dolazi iz srca sistema, da se na neko vreme skloni, a mi da Upravnom sudu predamo dve tužbe.
Za razrešenje i otkaz?
Epiloga još nema, a verovali smo da će se tu negde priča i završiti. Međutim, njoj su 12. februara rano izjutra pozvonili na vrata pripadnici UKP-a, stavili joj lisice na ruke i istakli da je privode po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako nam je tamo predočeno, stavlja joj se na teret krivično delo zloupotrebe službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka. S njom je slobode lišena i službenica poslovne banke koja je bila zadužena za obradu tih sumnjivih transakcija. Na saslušanju tužilac se frapirao kad smo mu predočili da nije nadležan za postupanje jer je Danijelu postavila na funkciju Vlada i po zakonu nadležno je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Tužilac se našao u neobranom grožđu i posle konsultacija, u zapisnik konstatovao da će u predmetu postupiti TOK kao isključivo nadležno tužilaštvo. Moj savet u takvoj situaciji bio je da se brani ćutanjem zato što je besmisleno da iznosi odbranu pred nenadležnim javnim tužiocem.
Kako je optužni predlog stigao do tužiteljke Dolovac?
Inicijalna informacija došla je od Investicionog fonda Vista Rica, čiji je advokat Nemanja Aleksić kao punomoćnik podneo krivičnu protiv N. N. Lica. Kad je utvrđeno da je to lice Danijela, obavestili su me da predmet ostaje u Višem javnom tužilaštvu, a na pitanje kako, odgovor je bio: „Izvršili smo prekvalifikaciju dela.“ Prema oprobanom maniru, Više javno tužilaštvo upodobljava pravnu kvalifikaciju konkretnim ljudima i situacijama da bi zasnovalo svoju nadležnost kao dokazano lojalističko tužilaštvo!
Kao odgovor, podneo sam prijavu disciplinskom organu i Etičkoj komisiji Visokog saveta tužilaštva, a istovremeno sam podneo i zahtev za izuzeće Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenada Stefanovića i Apelacionog javnog tužioca, tako da je moj zahtev preko pisarnice Višeg tužilaštva upućen Zagorki Dolovac. Prema Zakonu o krivičnom postupku, kada je podnet zahtev takve prirode, tužilac obustavlja sve radnje na predmetu. To je bilo u petak 27. februara oko 11 sati, a negde oko pet časova posle podne sve agencije i mediji preneli su saopštenje Višeg javnog tužilaštva da je protiv Danijele podnet optužni predlog Višem sudu u Beogradu. Što znači da rad na predmetu nije obustavljen, da se radilo i posle radnog vremena tog dana, pre nego što predmet ode u ruke.
Televizije zla
Pomenuli ste mi uoči razgovora situaciju gde se pominje BIA, a vezana je za zabranu emitovanja materijala Centra za društvenu stabilnost?
Serijal koji je bio predmet postupka zove se Dosije ex-katedra. Mi smo svedoci hiperprodukcije informacija ili dezinformacija i svi resursi države i društva stavljeni su u funkciju ozbiljne propagande koja treba da sludi javno mnjenje. Između ostalog, televizije s nacionalnom frekvencijom su nepresušni resurs za emitovanje zla i ja sam u petak bio prilično iznenađen odlukom Osnovnog suda u Novom Sadu; privremenom merom se Centru za društvenu stabilnost po tužbi profesora Bojana Pajtića zabranjuje da emituje i reemituje sadržaj u kojem na najopskurniji mogući način vređa profesora Pajtića.
To je niz rečenica koje smo mi izolovali iz emisije koja je emitovana na nacionalnim frekvencijama, i ta sadržina sada ne sme da bude ponovo reemitovana. No, to neće obeshrabriti tu organizaciju iz koje su iznikli i ministar evropskih integracija i nekakvi ljudi koji defiluju po jutarnjim programima kao nezavisni analitičari.
Ne optužnica već optužni predlog. U čemu je razlika?
Optužni predlog zato što je zaprećena kazna manja od osam godina, tako da odmah ide na glavni pretres s pozivom, nema ispitivanja formalne urednosti optužnice, nema potvrđivanja optužnice, reč je o skraćenom brzom postupku, koji je neuporedivo relaksiraniji.
Recite nam, gospodine Niniću, što su se uopšte toliko uzbudili oko tog fonda?
Mislim da ih je zabolelo Danijelino javno istupanje jer to nije tipično za državnog službenika ovakvog ranga s naročito osetljivim informacijama o finansijskim transakcijama ljudi bliskih vrhu države. Da su deoničari ili ulagači prosečni građani, verovatno se alarm ne bi upalio, međutim članovi su i najznačajnija imena iz ekonomske i političke sfere društva, ljudi koji gravitiraju ka državnim poslovima, velikim infrastrukturnim radovima, ozbiljnim tenderima. Neko ih je organizovao i dao instrukcije koliku svotu novca i gde treba da usmere. Verujem da takvih šema ima mnogo, ali ovo je inovativan pristup alokaciji novca koji je isisan iz ekonomskog sistema, iz sistema države. Vlast u izbornoj godini želi da saseče sve disidentne tonove, eliminiše uzbunjivače i sve ljude iz sistema koji mogu da nanesu političku ili drugu štetu ljudima od kojih sistem zavisi. Danijela je u njihovim očima prešla granicu dopuštenog i prema njoj je trebalo preduzeti akte odmazde neuporedivo jačeg intenziteta od smene i otkaza. Moraju da upere prst i pošalju poruku da ne sme da se pojave ni Danijela, ni Katarina Petrović, ni Aleksandar Obradović, ni bilo ko, ko bi mogao da ruši iluziju o ekonomskom tigru.
Ono što je Danijela rekla i što se saznalo o tom investicionom fondu ozbiljno drma temelje države i u nekom narednom periodu rad tog fonda mora biti predmet istrage nadležnih državnih organa. Prema onome što kaže Danijela, predmet je već formiran u TOK-u, koji se između ostalog napada ovih dana kao, kako kažu, stožer obojene revolucije i u kojem ne rade tužioci već kriminalci.
Tako sažeto deluje strašno. Da ne bismo zalazili u istragu i postupak, namerno ne pitam da li ta imena imaju veze s projektom EXPO 27.
Mi ćemo insistirati da suđenje bude otvoreno za javnost iako verujem da će biti pokušaja da se zatvori, uz različite izgovore koje zakon prepoznaje. Ali interes Danijele Maletić je da suđenje bude javno i pošto će prvi put izneti odbranu na glavnom pretresu, siguran sam da će moći da odgovori na sva pitanja i tužioca i suda, i da će u neometanom izlaganju moći da ukaže na dvadesetak transakcija koje bi mogle da šokiraju javnost.
Tužilaštvu za organizovani kriminal je Damoklov mač nad glavom iako su sve bitne istrage, pa i novosadska nastrešnica kod njih. Prošlo je 16 meseci, zašto to nije dovoljno da se procesuira smrt 16 ljudi?
Vraćamo se na fundamentalno pitanje koje su postavili studenti – odgovornost. Nakon pada nastrešnice, već od narednog dana u društvu se stvorio utisak da niko neće biti odgovoran i da niko neće biti procesuiran zato što smo se mi kao društvo adaptirali na odsustvo svake vrste odgovornosti, sve nam je postalo prihvatljivo i ne bi nas iznenadilo da taj manir ostane. Ali zbog toga se stvorio studentski pokret, uzburkale su se strasti i ljudi su na ulici.
Sam proces je dobio tri kraka, jedan u Novom Sadu i dva u Beogradu, iako je to morao biti jedan predmet uz koncentraciju dokaza, svedoka, činjenica, ali kao da su centri moći koji odlučuju o sudbini svih nas odlučili da podele i predmet nastrešnice. Da bi disperzovali politiku haosa, zbunjivanja, izluđivanja, javnosti i na taj način pokazali odsustvo svakog pijeteta prema žrtvama.
Po prirodi stvari morao bi da bude baš u TOK-u?
Da, s obzirom na to da su u pitanju državni funkcioneri, rukovodioci i resornog ministarstva i Javnog preduzeća Železnice infrastrukture. Imajući u vidu i imovinski cenzus, iznos za koji je se pretpostavlja da oštećen budžet Republike i širok spektar lica Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo bi stručnije da se bavi ovim pitanjem. I onog trenutka kada je to tužilaštvo na čelu s Mladenom Nenićem preuzelo finansijsku istragu, izvlačenje novca i moguću korupciju, sasečene su sve poluge i instrumenti tog tužilaštva. Bezobzirna kampanja koja traje do danas počela je sa ozbiljnom scenografijom ljudi koji defiluju po televizijskim studijima sa unapred pripremljenim kritikama TOK-a, to se pretvorilo u rijaliti-program satima na kontrolisanim televizijama. Imali smo plakatiranje gradova širom Srbije fotografijama tužioca Nenadića, a umešao se direktno i predsednik Republike, nazivajući tužioca šefom organizovane kriminalne bande i sve tužioce teškim kriminalcima. Klica se „primila“ kod naprednjačkih funkcionera i analitičara koji su najamni radnici u mašineriji koju je predsednik izgradio.
Ne priznajte rušenje poretka
Branite mnogo aktivista optuženih za napad na uređenje. Da li je režim krenuo u oštar obračun ne birajući sredstva ili je to učvršćivanje vlasti?
Represija je disperzirana bar na četiri fronta, a na prvom frontu su povrede u oblasti radnog prava; to je šuma disciplinskih postupaka, suspenzija i otkaza ugovora ljudima u institucijama javnog sektora. Na udaru su svi koji objavljuju određene sadržaje na društvenim mrežama, učestvuju u građanskim akcijama ili podržavaju studente. Delovi sistema su nemilosrdni, što udara na egzistenciju tih ljudi i njihovih porodica.
U drugom segmentu su parnični postupci protiv medija, ako ih tako možemo nazvati, koji truju javni prostor najopskurnijim sadržajima kojima se vređa ili nipodaštava ljudsko dostojanstvo. To su sadržaji koji nigde u civilizovanom svetu ne bi mogli da budu emitovani. Ti mediji bi morali da budu zatvoreni, a ti urednici i novinari najstrože kažnjeni. Ti sadržaji ne nastaju slučajno već su dirigovani i disperzirani kroz apsolutno sve medije pod kontrolom vlasti. Ljude targetiraju bez obzira na pol, uzrast, socijalnu, ekonomsku ili obrazovnu kategoriju. Ta matrica melje kao mašinica za mlevenje mesa 24 sata duže od godinu dana, a pošto smo u izbornoj godini, mislim da će se to nastaviti. Kroz tužbe nastojimo da zaštitimo ljudsko dostojanstvo ugroženih.
Treća kategorija su prekršajni postupci koji su opet plod inverzije; ljude koji se slučajno zateknu na ulici ili ne učestvuju u bilo kakvoj vrsti nasilja policija privodi i prebija širom Srbije. Pod pendrekom su svi isti i protiv njih se podnose prekršajne prijave kad nema uslova za krivične, izloženi su različitim oblicima novčanog kažnjavanja. I onda sledi medijsko provlačenje kroz blato.
Četvrta kategorija je najopasnija, matrica koja se ozbiljno ukorenila zahvaljujući lojalistima u pravosuđu. Mislim na Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je najnaprednije ovaj u toj sferi, a to je hapšenje i procesuiranje ljudi uz određivanje pritvora za verbalni delikt kroz kvalifikaciju pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka. Bez obzira na stvarne elemente koje to krivično delo propisuje, ono svakome od nas može biti prišiveno, u zavisnosti od toga da li je to trenutno interes vlasti, države i onih koji projektuju ovu našu stvarnost. U praksi svaki javni nastup, svaki istup na društvenoj mreži, bilo koji govor s megafonom na javnom skupu može biti podveden pod naslov rušenje ustavnog poretka. Zasad nemamo nijednu presudu, ali to je malj za udaranje svih neposlušnih da bi se masa obeshrabrila i svi povukli sa ulice i da bi roditelji svojoj deci rekli: „Pa, jel’ želiš da ti u kaznenoj evidenciji sutra piše da si osuđen za nasilno rušenje ustavnog poretka?“
Neki od privedenih su priznali krivicu. Kakve su mogućnosti da se to briše iz dosijea?
Zakon predviđa institut rehabilitacije protekom određenog vremena u smislu podnošenja zahteva za brisanje te informacije iz kaznene evidencije. Ali do tog trenutka oni neće moći da izvade uverenje MUP-a da nisu osuđivani, što će ih ograničiti u ostvarivanju različitih prava. Ja sam protiv zaključenja takvih sporazuma. To je izuzetno ozbiljno krivično delo i mislim da ne treba olako pristajati na te sporazume jer to jeste ponuda štapa i šargarepe: potpiši – ideš kući, ako ne potpišeš – ideš u pritvor.
Na sceni je potpuna inverzija – umesto da se tužilaštvo bavi sumnjivom politikom i političarima, i finansijerima, oni se bave tužiocima.
Tako je. I mi imamo ministre koji kažu da će Selaković suditi njima, a neće Specijalni sud suditi njemu! A branilac Selakovića izađe pred novinare i kaže da je u sklopu odbrane taj ministar napisao optužnicu protiv Tužilaštva! Potpuna inverzija kakva se u našim uslovima ne pamti. Sve je to bila priprema za tzv. Mrdićeve zakone; neko je uradio scenografiju i pripremio javno mnjenje, skrojio Mrdićeve zakone koje je on podneo Skupštini. Srpska napredna stranka je obezbedila većinu u parlamentu i ti zakoni su prošli mimo svake procedure i javne rasprave, demokratskog duha i obaveza koje Srbija preuzela u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, uz ignorisanje Venecijanske komisije. I sada nam ista ta vlast obećava da će sanirati štetu, voditi postfestum dijalog, zamajava domaću i međunarodnu javnost, kupuje vreme pošto Venecijanska komisija najavljuje da tek sredinom godine može da se bavi tim pitanjem.
Predsednik najavljuje da će oni doći sredinom meseca. Zašto to on najavljuje?
Pa verujem da mu zavrću uši, budući da je naša ekonomija u teškom stanju i da okolnosti na međunarodnom planu ne idu naruku Vučiću, kao i da u velikoj meri Srbija zavisi od evropskih fondova i međunarodnih finansijskih institucija. Mi nismo i ne možemo biti pusto ostrvo ili crna rupa u Evropi već moramo pratiti tokove savremene civilizacije, a ovo je bio anticivilizacijski čin, pa mu je kao šefu države i šefu parade predočeno da će platiti visoku cenu.
Ustavni sud bi ovo mogao da sanira, ali pošto je politički obojen, ovo mu očigledno nije prioritet, a predsednik Republike je poslao poruku tužiocu Nenadiću da je Andrićev venac Vrhovni sud i Vrhovno tužilaštvo. E to je odgovor na pitanje zašto pad nadstrešnice i pogibija 16 ljudi do danas nemaju epilog.
Imamo i uslovno rečeno jedan rukavac; vrhovna javna tužiteljka potvrdila je da su uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva – gde je Ustavni sud bio vrlo efikasan! – tužioci pozvani kod direktora BIA Vladimira Orlića. Kako to da „svarimo“?
Kao zakasnelu reakciju. Više puta sam proteklih meseci ukazivao na to da ne mogu građani i studenti da ohrabre i sačuvaju pravosuđe, obezbede samostalnost, nezavisnost i integritet sudijama i tužiocima. Sudije i tužioci moraju da se probude iz zimskog sna, trgnu, stanu pred ogledalo i preispitaju se. Oni imaju odgovornost i prema državi, i prema građanima, i prema Ustavu, a pre svega prema svojoj deci, koja će ih sutra pitati šta su radili kada je erodiralo kompletno društvo, gde su bili kao čuvari ustavnosti i zakonitosti. Dok se tužioci i sudije ne probude, nama će biti ovako kako jeste. I u tom kontekstu Zagorka Dolovac izlazi sa informacijom na sednici VST koja se javno prenosi, ali ja ne mogu da prihvatim da je ona to saznala u danu kada je saopštila.
Informaciju je izneo javni tužilac Miodrag Surla.
Da. Onog trenutka kada su tužioci dobili poziv da odu u prostorije BIA ili da BIA dođe u matična tužilaštva, morali su da upale lampicu, sačine službene beleške o prirodi i vrsti tog kontakta i obaveste Vrhovno javno tužilaštvo ili ako nemaju poverenje u njih, Poverenika za samostalnost, ali da u krajnjem slučaju alarmiraju javnost. To nije uradio niko od tužilaca na koje je vršen pritisak. Ministar pravde pokušava da relativizuje te sastanke, pa kaže da je to redovna koordinacija BIA s tužiocima – ne, ovo je bila sinhronizovana aktivnost sračunata na konfigurisanje izbornog rezultata na ponovljenim izborima za Tužilački savet. Rezultat je izbor tužioca lojaliste. Tužioci su svesno u tome učestvovali zato što nisu pravovremeno aktivirali mehanizme koji su im na raspolaganju. A ako imamo tužioce koji drhte od države, BIA, Vlade, dominantne stranke ili predsednika, postavlja se pitanje na koja vrata može da zakuca mali čovek, ko može da mu pruži pravnu zaštitu u sistemu gde tužilac ne sme da pisne i mora da bude mala maca.