Dvanaest puta je bio prvak države, a pet puta prvak regiona. On je najtrofeniji trener Partizana i najomiljenija legenda navijača crno-belih. Od mladih i nedovoljno afirmisanih igrača stvarao je najbolje evropske, pa i svetske košarkaše. S tim klincima je u Pioniru redovno pobeđivao Real, Barselonu, CSKA, Fenerbahče, Makabi… Učio ih je igri pod obručima, ali i terao da čitaju svetske klasike i idu u pozorište. Duško Vujošević (64) osim prema košarci, gaji veliku ljubav prema književnosti i slikarstvu, a od pre mesec dana je po prvi put i zvanično politički aktivan, na gradskim izborima predvodiće listu „Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi“.
Vujošević nije kandidat za gradonačelnika, ali je i pored narušenog zdravstvenog stanja odlučio da pomogne grupaciji oko Borisa Tadića da ostvari što bolji rezultat i doprinese promenama u Beogradu. Pored, kako kaže, brojnih nerešenih komunalnih problema, najviše mu bode oči ogromna klasna razlika između jednog dela veoma bogatih Beograđana i teškog ekonomskog stanja najvećeg broja žitelja srpske prestonice.
Vujošević do pojave Aleksandra Vučića gotovo da nije znao za poraz. U Partizanu je doživeo najveće uspehe, ali i veliku nepravdu. Klub je morao da napusti jer je posle 2012. godine od Vučića stigla poruka da klub neće dobiti ni dinara ako on ostane trener. Prema Vujoševiću su se tada loše poneli i pojedini njegovi do tada najbliži saradnici i bivši igrači, koje je on stvorio, a koji su podlegli pretnjama i prešli na Vučićevu stranu. Vujošević se povukao, ali se nije uplašio. Nije ni ćutao.
Vlada mišljenje da ste do pre četiri godine bili jedini javni oponent aktuelnoj vlasti. Šta je bio konkretan povod ili saznanje da počnete s javnim kritikama režima koji personifikuje Aleksandar Vučić?
U to vreme bio sam trener košarkaškog kluba Partizan i predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Po dolasku Vučića na vlast, prve tri stvari koje su urađene bile su potpisivanje Briselskog sporazuma, koji se ticao statusa Kosova, hapšenje Miroslava Miškovića i do ivice uništavanja smanjivanje materijalnih uslova za funkcionisanje klubova sportskog društva Partizan. Ovo treće je bilo direktno mešanje u moj posao, što je kod mene stvorilo i dodatnu osetljivost za posmatranje i drugih društvenih dešavanja.
Kazali ste da se niste dali „pasjim sinovima“, da ste izgubili bitku koja vas je koštala zdravlja, ali ne i rat i da vam nije žao. Šta biste danas poručili mlađim generacijama kada je u pitanju odnos prema sopstvenoj državi, dostojanstvu, sistemu vrednosti kojim bi trebalo da teže?
Nikad nisam rekao da mi nije žao što sam izgubio zdravlje.
Nisam to ni rekao.
Nije mi žao što sam ušao u bitku s ljudima koji sada vladaju državom, iako se rezultat te bitke od početka mogao nazreti. Međutim, postoje situacije kada bez obzira na procenu izgleda čovek ne sme da uzmakne i da se ne bori za pravdu. Mladima preporučujem da se usredsrede na ličnu borbu, koja se podrazumeva i da imaju čojstvo i junaštvo i da budu ljudi. Kada postanu ljudi, to će biti najbolji način borbe i za državu.
Kako biste u jednoj rečenici definisali deceniju vladavine Aleksandra Vučića?
Gomila laži, mnogo korupcije i formiranje jednog sistema vlasti u čije su održavanje uključeni i batinaši i kriminalci.
Šta Vučiću najviše zamerate?
Što postoji.
Šta je presudno uticalo da se aktivno uključite u izbornu kampanju, zamerke na rad Vučića ili poverenje u Borisa Tadića?
Presudno je uticao osećaj da se ovom zlu mora stati na put i da svako u okviru svojih mogućnosti treba da uradi najviše da bi došlo do promene vlasti. Voditi takvu bitku nije komotna pozicija, ima svoju cenu i nisu veliki izgledi da se sada taj cilj ostvari, ali gospodski je boriti se i za stvari koje se čine unapred izgubljenim.
Vlast deli novac prema navijačkom hiru jednog čoveka
Kako ocenjujete odnos aktuelne vlasti u poslednjih 10 godina prema košarkaškom i fudbalskom klubu Partizan?
Aktuelna vlast je sportu dodelila više finansijskih sredstava, nego što je to bio slučaj sa prethodnim vlastima. Međutim, to nije uradila na osnovu nekog društvenog dogovora i gradeći sistem finansiranja vrhunskog sporta i sporta uopšte, već na osnovu navijačkog hira i eventualno predizbornih potreba jednog čoveka. To definitivno nije rešenje ni za sport, ni za Partizan, a čak ni za Zvezdu.
Šta vam je Tadić rekao kada vas je pozvao da predvodite listu za gradske izbore?
Rekao je da bih svojim učešćem u ovoj kampanji puno pomogao koaliciji koju on predvodi. Tada sam odlučio da, bez obzira na fizička ograničenja zbog mog zdravstvenog stanja, pokušam da opoziciji stvarno budem od koristi i da nastavim onim putem kojim idem od 2012. godine.
Mnogi tvrde da je Tadić glavni krivac za dolazak Vučića i SNS-a na vlast. Da li i vi delite slično mišljenje?
Ne delim takvo mišljenje. Srpska napredna stranka je bila veoma snažna i podelom u tom momentu vrlo jakih radikala, činilo se da je prepolovljena njihova snaga i da je protivnik oslabljen. Najviše ga je koštalo što je odbio da potpiše Briselski sporazum i što je to saopštio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja je onda zajedno sa Evropskom unijom, u kojoj je bila dominatna, dala podršku onima koji su na to pristali. Setite se samo čestitke Tomislavu Nikoliću koja je stigla iz Brisela četiri sata pre zatvaranja biračkih mesta u drugom krugu izbora za predsednika.
Živite u Beogradu od svoje pete godine, koliko se i u kom smislu promenio glavni grad u poslednjih desetak godina?
Zadnjih desetak godina izgrađeno je jako puno toga, ali ne vidim da je to urađeno u funkciji ulepšavanja grada i poboljšanja kvaliteta života Beograđana, već pre svega radi ogromne zarade ljudi koji su finansijeri ili članovi vladajuće stranke.
Koje su danas prednosti, a šta su mane življenja u Beogradu?
U odnosu na druga mesta u Srbiji ljudi se i dalje doseljavaju u Beograd što pokazuje da život u glavnom gradu ima prednosti i daje bolje mogućnosti i sigurno bolju startnu poziciju za bilo šta čime se bavite. Međutim, isto tako primetno je i ogromno iseljavanje, pogotovo mladih i školovanih ljudi iz Beograda u inostranstvo. I ta činjenica govori šta ljudi misle o kvalitetu i perspektivi života u Beogradu u odnosu na neke destinacije u inostranstvu i to je ono zbog čega moramo da budemo veoma zabrinuti.
Goran Vesić kaže da rešava svaki problem u gradu. Da li će Beograđani biti u problemu ako Vesić ne bude na čelu grada u narednom periodu?
Neće biti u problemu. Uostalom, ja sam već rekao da želim da budem Vesić, što nije mala žrtva, jer čak ni Vesić ne želi da bude Vesić.
Šta Vesiću najviše zamerate kao glavnom operativcu u gradu, a za šta biste ga pohvalili?
Zameram mu nedostatak sposobnosti i talenta i to što u toj svojoj hiperaktivnosti, pogotovo po pitanju gradnje po Beogradu, nije u dovoljnoj meri konsultovao urbaniste. Zbog toga je u velikoj meri narušen izgled Beograda, pogotovo načinom na koji je izgrađen Beograd na vodi, agresivnom i preteranom gradnjom na atraktivnim lokacijama gde se uništavaju i zelene površine, kao što je to slučaj na Vračaru, idejama da se grade novi kvadrati u Košutnjaku, kao i na Makišu gde su vodoizvorišta… A pohvalio bih ga zbog toga što je sa saradnicima veoma brzo otkrio koja je gornja strana kocki na Trgu Republike.
Svake godine se u Beogradu izgradi skoro dva miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora. Vlast kaže da su te nove zgrade ulepšale grad. Ima li Beograd infrastrukturu za toliki broj novoizgrađenih stanova i lokala?
Ima zgrada koje i jesu ulepšale grad. Vidimo da saobraćaj ne funkcioniše dobro, da ulice prosto ne mogu da prate razvoj grada, a infrastruktura koja se nalazi pod zemljom još je u gorem stanju od ulica. Uostalom, vreme će pokazati koliko je infrastruktura u stanju da prati ovakav rast grada.
Na Vračaru se ruše predratne vile, gradi se pored Kalemegdana, u parkovima, a čak se, kao što ste i rekli, planira i izgradnja naselja na vodoizvorištu na Makiškom polju. Kako vi razumete takve odluke gradskih vlasti?
Ne razumem takve odluke i koliko god mogu borim se protiv njih.
Ako koalicija „Ajmo ljudi“ bude deo buduće gradske vlasti, na kojim promenama i odlukama biste insistirali u prvih godinu dana?
Sigurno bih insistirao na tome da se pitanje glavne železničke stanice reši na adekvatan način, na promeni nove trase metroa i uopšte na rešavanju saobraćajnih problema. Takođe bih insistirao i na zaustavljanju ideja o daljim napadima na Kalemegdan, pravljenju zone luksuznih višespratnica u Krunskoj ulici i tako redom. Naravno, u slučaju primopredaje vlasti potrebno je i podvući crtu kakva je finansijska situacija. Pored toga, zalagao bih se i za osnivanje antikorupcijskog tela na nivou grada, koje bi se, između ostalog, bavilo i do sada potpisanim štetnim ugovorima, ali i vodilo računa o novim ugvorima koji bi se pravili u budućnosti.
Šta vama najviše bode oči u gradu?
Najviše mi bode oči ogromna klasna razlika između jednog dela veoma bogatih Beograđana i teškog ekonomskog stanja najvećeg broja žitelja Beograda, koji najčešće imaju veoma male plate i veoma skromne uslove za život i to što se ta razlika stalno uvećava.
Kakav je vaš stav o Beograd na vodi, mislim na izgled, funkcionalnost, cene kvadrata, način finansiranja, rušenje u Savamali…?
Najveći problem u vezi s Beogradom na vodi je što je napravljen potpuno van duha ovog grada, zaklanja prelepu siluetu starog Beograda, ne zna se ko je autor i uopšte nije ambijentalno u skladu sa gradom, a zauzima tako važnu lokaciju.
Kako komentarišete to što je preduzeće Beograd na vodi dužno Gradu 100 miliona evra, a država od tog projekta do sada nije zaradila nijedan dinar?
Za to je kriva država. U pitanju su najatraktivnije lokacije i znamo način na koji je rasčišćena Savamala, šta se dogodilo sa hotelom Bristol, glavnom železničkom stanicom… Svi ugovori u vezi sa bilo kakvom javnom delatnošću, a pogotovo ugovori u vezi sa Beogradom na vodi moraju da budu transparentni i mora biti poznata matematika do druge decimale.
Čaršijom se priča da su stvarni vlasnici Beograda na vodi pojedini visoki državni funkcioneri. Šta vi mislite?
Kad čaršija nešto priča, obično to nije slučajno. Ali jedna je stvar kada priča čaršija, a drugo kada dajete intervju u ozbiljnim novinama. Ja ne mogu da tvrdim ništa za šta nemam dokaze, ali mistifikacija i nedostatak jasnog obelodanjivanja ugovora sigurno podgrevaju sumnju.
Da li je u redu da oko 150.000 stanovnika na levoj obali Dunava nema kanalizaciju i da im vlasti daju obećanja uoči svakih izbora?
Mislim da Beograd, kao velika firma, mora da ima svoje standarde i da ni na jednom prigradskom prostoru ne sme da se ide ispod crvene linije. Određeni komfor i dobri uslovi za život moraju da se podrazumevaju ne samo u “krugu dvojke”, već i u svim delovima Beograda.
Kako komentarišete to što će izgradnja metroa koštati preko šest milijardi evra?
Ja sam laik za te stvari, ali čini mi se da je to ogromna cifra. Pogotovo sa ovim novim predviđenim trasama mislim da nije dobar odnos cene i kvaliteta izraženog kroz poboljšanje uslova života ljudi u Beogradu.
Šta će biti sa Beogradom ako u aprilu ne dođe do promena?
Pa neka mu Bog bude u pomoći.
Mnogo novca za loš prevoz
Kako ocenjujete kvalitet gradskog javnog prevoza?
Lično ne koristim gradski javni prevoz, pa ne mogu da dam ocenu na osnovu sopstvenog iskustva. U svakom slučaju nedopustivo je da Grad izdvaja više od 100 miliona evra na godišnjem nivou za gradski prevoz, a da se Beograđani istovremeno voze u prastarim vozilima GSP-a, koja nemaju zimske gume, u kojima leti ne rade klima uređaji, zimi nema grejanja, a kad pada kiša većina tih vozila prokišnjava.