Intervju Dušan Kokot: Rubikon je pređen!

Sem što ste predsednik Nezavisnog sindikata, vi ste i učitelj, pretpostavljam da ste završili fakultet tamo gde je novi ministar profesor. Jeste li ga zatekli tamo i znate li nešto o njegovoj profesorskoj karijeri?

Učitelj jesam, ali Učiteljski fakultet sam završio u Somboru, ne u Beogradu i čini mi se pre nego što je on došao da predaje Etiku, ako se ne varam. O njegovom radu najbolje svedoče iskustva i informacije koje dobijamo od studenata – prevashodno nažalost studentkinja (o navodnom seksualnom uznemiravanju/prim. J. J.). Taj narativ koji se vuče za njim predstavlja ozbiljan moralni balast svakome i čovek koji drži do sebe ne bi prihvatio funkciju dok se te stvari ne razjasne. Drugo što je važno reči jeste da pre nego što je imenovan na ministra od takve odluke mandatara su pokušale da odgovore njegove kolege sa Učiteljskog fakulteta. To dovoljno govori o njegovim profesorskim dostignućima, poštovanju koje je zaslužio među kolegama i nažalost među studentkinjama.

Kao predsednika sindikata, istina ne reprezentativnog zašto niste dočekali i novu ministarku rada Milicu Đurđević Stamenkovski koja je zadužena za socijalni dijalog?

Novi sastav Vlade pokazuje da je narativ nasilja i bezobzirnosti dobio na kulminaciji, a mogao bih ja vas da pitam zašto niste sačekali novog ministra informisanja…

Sačekaćemo ga, valjda!

Mnoge bi trebalo da sačekamo, a ja se iskreno nadam da ćemo sačekati da im vidimo leđa. Što pre, jer ti ljudi pojedinačno ne zaslužuju nikakvu posebnu pažnju. Ono što vidimo u njima, njihovim imenima i karijerama je namera vlasti da one koji su najviše pobunjeni ućutka najvećom represijom. Otuda Dejan Vuk Stanković koji se poslednjih meseci profilisao kao čovek koji je na najbezobzirniji način govorio…

Nema priče?

„Nema priče“ o dijalogu, on nije sprema da razgovara, ali on je i doveden da ne razgovara nego da provodi direktive. E, sad, zašto njega uzbuđuje da bude pendrek u nečijim rukama pitanje je na koje on mora da da odgovor.

E, sad, deluje malo tautološki, ali pitam kako vam u odnosu na novog ministra deluje dosadašnja ministarka? Deluje ili ne deluje…

Poslednjih godina je uobičajeno da kad mislimo da ne može gore – može! Uvek može gore; zapravo to je vlada kontinuiteta, ja ne verujem da će se u narativ Ministarstva prosvete da će menjati bilo šta, osim te pojačane represije koja se vidi već ovih dana kad je pokrenuta gomila nekakvih disciplinskih postupaka kojima se nastoji ugušiti pobuna. Što ne može da proizvede rezultat; možete da nabacite prašinu, ali brzo će to ponovo da se pojavi, iznikne, jer se problemi ne rešavaju na način na koji je ova vlast to smislila.

Ako dešifrujemo vlast; predsednik Srbije je rekao, premijer Macut kao mandatar najavio formiranje ministarstva za visoko obrazovanje i nauku. Stanković je doveden da vas „sredi“, dok je univerzitet i nauku neko drugi – a možda je i obrnuto!

Gasiće državne univerzitete i praviti privatne! Nemojte zaboraviti da se pre nekoliko meseci pojavio onaj nacrt zakona o pomoći privatnim univerzitetima bez licence, pa je vlast aterirala pod pritiskom javnosti, ali svima nama koji se bavimo ovim poslom jasno je da vlast ne odustaje – ona je spremna da sačeka, pusti probni balon. Skloniće ga ako je mera otpora prevelika, ali neće odustati. To vidimo do roga kad se Uredbom menja plan i nastavno-naučni rad profesora univerziteta gotovo nestaje do toga da se sve više i češće iz usta stvarnog premijera govori šta će biti…

Mislite na predsednika?

To je autokrata kom je jedan Dejan Vuk Stanković potreban da maše batinom. To je pogrešna politika, ali veliko je pitanje da li je autokrati ostalo još poteza u toj partiji šaha, ima li prostora za bilo kakvo rešenje sem prisile i batine? Uostalom ova vlada ima čini mi se 30 ministarstava, više nego bilo koja zemlja, ali to je odraz straha autokrate koji mora da zadovolji potrebe i interese ljudi koji ga okružuju, s jedne strane, a s druge da prljave poslove podeli na što više adresa kako bi pritisak na njega bio što manji.

Moramo da se vratimo na one zbog kojih postojite – nastavnike i decu. Većina se ovih dana vratila u škole, zbog čega i šta se dalje dešava?

Više od dva meseca obustave nastave nije proizvelo nikakvu reakciju nula; njih što se tiče niko nije morao da radi. U toj situaciji prosvetni radnici su to učinili iz prevashodno lične i profesionalne odgovornost prema onima zbog kojih postojimo, a to su učenici. Njih je lako finansijski ucenjivati, da ne zaboravimo ostali su bez plate, ali to nije ključni okidač za povratak u školu! Imamo osnovne škole koje desetak nedelja ne rade, a neke koje u kontinuitetu rade, za dva meseca imamo malu maturu, iako bi Ministarstvo trebalo kao prvi korak da je ove godine ukine jer nema jednakih šansi za sve. Tu nema ravnopravnosti, Ministarstva što se tiče mi smo mogli da budemo u obustavi do kraja maja, oni bi pustili testiranje i neki bi učenici imali posledice iako strela nije bila usmerena ka njima.

Prosvetni radnici su prvi podržali studente, ako se protest nastavi hoće li učitelji i nastavnici na odmore ili će sa studentima da nastave proteste?

Mi smo kao profesija prvi ustali, neće pekaru pre profesora – što ne znači da i pekari ne bi trebalo da budu uz studente, da budemo načisto – ali prosvetni radnici su građani i ono što gube je sloboda, a vlast zagovara ropstvo! Vlastima treba podanik, a ono profesor svojim poslom želi da stvara su građani i mi smo u sukobu po difoltu, tako da verujem i da se završi školska godina ogroman broj kolega koji su sa studentima i pobunjenim građanima bili u prvim redovima opstati tu gde. Ovaj točak istorije, čini mi se, ne može više da ide nazad, prešli smo Rubikon, crvenu liniju. 

Koliko će nam trebati vremena da redizajniramo društvo, izgradimo državu – što pre završimo sa ovim ludilom pre ćemo moći da prionemo na pravi posao! Kad sam razgovarao sa studentima govorio sam im – nemojte da mislite da je padom režima posao okončan; tada tek počinje. Ovi problemi koji nas muče nisu nastali sa Aleksandrom Vučićem i moramo da izgradimo društvo u kome korupcija neće biti prihvatljiva ni na koji način. Ako uspemo to da izgradimo – imaćemo institucije. Ali, ali ne budemo imali građani te institucije nikada nećemo imati.

Neka to bude prvomajska poruka!

Apsolutno se slažem. I da tako ispratimo i ministarku rada!