Šta vas konkretno opredeljuje?
Pokušavam da se stavim i u jedne i u druge cipele i trudim se da donesem približno najbolju odluku. Ovde nema idealnog rešenja, ali ne moramo da posežemo za istorijskim arhivama i vidimo šta bojkot donosi; imamo ga za leđima iz 2020. Tada je glavna argumentacija bila da vlast izgubi legitimnost, pa će šest meseci kasnije biti primorani da raspišu izbore. To se nije desilo…
Pri čemu su to bili i republički izbori, ne samo lokalni.
Tako je. Vlast je posle toga otišla korak dalje, formirali su većinu, menjali Ustav, zakone, donosili odluke, budžete, trošili novac građana, a nigde im nije legitimitet osporen. Ni u Srbiji, a nije stiglo ni pismo na A4 formatu sa dve rečenice s relevantne međunarodne tačke da je nešto upitno bilo u tim izborima. Ne da ih ospori! Ne možete da ponavljate iste stvari očekujući da vas identičan scenario dovode do drugačijeg rezultata. Morate nešto da promenite, makar pogrešili taktiku.
Mislim da je borba jedina opcija, to i svojim prijateljima objašnjavam; ne možemo očekivati da će se Aleksandar Vučić ili bilo ko iz njegove opcije jednog dana probuditi i reći: „Stanite, ljudi, stvarno smo preterali sa Biračkim spiskom. Ono što smo mutili do sada ne sme tako, nije demokratski, moramo to da uredimo, organizujemo fer izbore i odmerimo snage u demokratskom procesu.“ To se neće desiti. Znate zašto?
Zašto?
Oni se ne opredeljuju za demokratiju i protiv nje već za zatvor ili slobodu. Profit ih je ovih 12 godina motivisao, a svesni su šta su sve na tom putu uradili, šta se sve nagomilalo i da neko mora da plati ceh. Prave izbore da bi ostali na slobodi, a takvi ljudi su najviše motivisani i ne postoji mogućnost da organizuju fer izbore. Kulminacija marifetluka je bila u decembru. Očekivao sam da nastavimo borbu i pritisak, ali uz izveštaje međunarodnih posmatrača koji im se nisu dopali opoziciju su pokušali da prikažu kao kvislinge obrćući logiku. Ipak, mislio sam da moramo da nastavimo pozitivnu kampanju, da ljudima pokažemo fakte. Od 2012. SNS i SPS su imali 78 odbornika, pa pali na 72, pa na 56, pa na 54. Trend pokazuje da ih građani Beograda neće. Ali ponovo se pojavljuje teza da se mi borimo za neka odbornička mesta, što je zamućivanje vode. Ne!
A šta smo mogli da imamo u junu? Gubitak SNS-a najmanje sedam beogradskih opština, što je strašna poruka građanima Srbije da sve što se prikazuje kao sila koja kontroliše naše živote nije neranjiva. I te kako se ranjiva. A još jača je unutrašnja poruka segmentu koji radi te marifetluke sa izborima i Biračkim spiskom: kad mu se saopšti da je Vučić izgubio izbore u sedam beogradskih opština i ko zna koliko još u unutrašnjosti – a paralelno s tim može da vidi hapšenja u Crnoj Gori specijalnog tužioca, direktora agencije za borbu protiv korupcije i čitav ešelon pripadnika bivšeg režima koji su osiono nastupali misleći da se njihova sveća nikad neće ugasiti – pomisli šta će biti s njim kad brod počne da tone! Tog trenutka se piramida Aleksandra Vučića ruši. To je poruka, a i u najnegativnijem scenariju 2. juna to smo mogli da postignemo. Sada gubimo taj zamajac.
Pomenuli ste druge gradove i opštine; nije jasno zašto Beograd, ali ostali gradovi i opštine kako lokalni politički odbori odluči!
Ne vidim logiku, nije konzistentno, tupite oštricu borbe. Ne mislim da je to neka teorija zavere, uvažavam stav kolega koji imaju drugačije mišljenje – u krajnjoj liniji borimo se za društvo u kojem svako može da iskaže svoje mišljenje, ali posle 12 godina ovog institucionalnog nasilja nad životom, haosa, odlučili smo da nemamo pravo da ovu utakmicu posmatramo s tribina. Bićemo na terenu i borićemo se do poslednjeg trenutka.
Ulazite kasno u kampanju protiv protivnika gde su svi pomešani – Rasim i Šešelj zajedno! – koji lokalne izbore baziraju na gubitku Kosova, mukama Aleksandra Vučića, pa referendum na severu, Rezolucija o Srebrenici… Nema lokalnih problema. Vi ste upućeni u to kosovsko pitanje.
Tri emisije bismo mogli da posvetimo Kosovu i Metohiji i ne bismo se dotakli svakog segmenta. Taj referendum održan u nedelju možda nije vrh ledenog brega, ali jeste jedan u nizu poražavajuće loših poteza s naše strane. Nesporno je da imamo Aljbina Kurtija i Vjosu Osmani koji žele etnički čistu teritoriju, ali zašto svaki naš potez njima olakšava taj posao i omogućuje realizovanje te politike? To je pitanje za nas i mi moramo da se pogledamo u oči i ozbiljno promislimo i donesemo zaključke.
Ako premotate film unazad, videćete da imamo nalog Srpske liste da se iz bezbednosnih struktura povuče 600, 650 policajaca, ljudi koji bi svi – ako stvari krenu po zlu – branili svoje kuće. Pa bojkot lokalnih izbora u srpskim sredinama posle kojih albanski predstavnici dolaze na vlast, pa onda iznajmljenim albanskim autobusima kosovski Srbi kao cirkuzanti u Vučićevoj režiji dolaze na miting, dok ti nelegitimni gradonačelnici uz pomoć kosovskih policijskih snaga zauzimaju pozicije. Pa počinje sukob koji je dugo trajao, hapšenje, nenormalna agresija i demonstracija moći prištinskih vlasti. I čime to rezultira?
Banjskom?
Da. A mi i danas ne znamo šta je bila ideja, ali znamo da su Srbiju i srpski nacionalni interes bacili na kolena. Kurti je posle toga dobio moć da sve snage koje su mu na raspolaganju koristi za odbranu protiv terorizma…
A Radoičić nevin?
Priznao da je naoružao ljude, izveo akciju u kojoj je ubijen kosovski policajac i stradalo još troje naših ljudi. Dva sata razgovora u tužilaštvu i posle toga obilazi beogradske restorane, šeta se po Kopaoniku. A mladić koga sam branio za bacanje jednog kamička bio je 28 dan u pritvoru? Čime je Radoičić zaslužio takav tretman? Da li je imao podršku i čiju? Ne znam, ali znam da su nas bacili na kolena. Posle Banjske usledilo je masovno iseljavanje ljudi sa severa Kosova i pitam kad će neko da snosi konsekvence za takvu politiku? Meni deluje da ništa nije slučajno, da je sve pre deset godina hirurški precizno dogovoreno. Ali, bojim se da ništa nećemo saznati dok ovaj režim ne padne.
Moram da vas pitam i hoće li uopšte biti razrešenja za ubistvo Olivera Ivanovića?
Odbijam da prihvatim da nikada neće biti razrešeno, ali bojim se da neće biti pre nego ovaj režim padne i profesionalci zauzmu pozicije. Milana Radoičića koji se dovodi u vezu sa atentatom predsednik Srbije je abolirao na konferenciji za štampu. Po kom zakonu je to taj pravnik učinio?
A ako smo imali neku dilemu, posle Banjske je više nemamo – Oliver je upozoravao.