Radujsja, Izraele jer premijer Benjamin Netanjahu ženi sina. Klicaće se u ponedeljak na luksuznom imanju Ronit, najekskluzivnijem i najskupljem mestu za venčanja u Izraelu. U zemlji koja je usred nečega što njeni građani smatraju ratom u Gazi, a većina sveta genocidom, i u kojoj je društvo već strahovito podeljeno na pristalice i protivnike Netanjahua oca, venčanje mlađeg sina Avnera ne može da protekne u privatnosti. Iako je Avner Netanjahu povučen i nimalo omrznut, za razliku od starijeg brata Jaira, Izraelcima nije on problem, već luksuz i veselje u koji ulazi bračni par za koje se smatra da su spremni da spale sve i svakoga, samo da bi ostali na vlasti: otac Benjamin i majka Sara. U Izraelu život nije stao posle 7. oktobra 2023, i ljudi su nastavili da se rađaju, udaju, vesele. Ali da li premijer koji vodi rat, protiv koga se vode tri procesa za korupciju, koji pokušava da rasturi nezavisne institucije i podjarmi ih sebi, treba da priređuje pompeznu feštu sa hiljadu zvanica? Da se najmlađi Netanjahu venčava u skromnijoj ceremoniji, verovatno to niko ne bi ni primetio, ali ovako će imati demonstracije na svojoj svadbi.
Ami Dror, organizator protesta protiv Netanjahuove reforme sudstva još 2022, je najavio organizovanje demonstracija kojima će se slavlje omesti podsećanjem na taoce koji su umrli ili su još uvek u Hamasovom zatočeništvu u Gazi. Inicijalno je nazvao tu operaciju „Krvavo venčanje“, ali pošto je ta referenca trajno rezervisana scenom iz serijala „Igra prestola“ u kojoj svatove i mladence ubijaju, naziv je promenjen u „Ibrahimovo venčanje“ jer je Ibrahim Avnerov nadimak. Dror nije ostao dužan ni Sari Netanjahu, okrivljujući ambicioznu izraelsku Ledi Magbet za raskalašnu i neprimerenu proslavu koju je Dror uporedio sa banketima Elene Čaušesku.
HAREDIMI PRETE
No, možda će Netanjahuu ocu presesti sve još pre venčanja. U zemlji podeljenoj njegovim odlukama, u zemlji prema kojoj raste omraza u svetu zbog genocida koji sprovodi nad Palestincima, upravo taj rat i jedna njegova odluka mu sada otvaraju izbor: ili će da produbi podele unutar samog Izraela ili će mu njegova vlada pasti, što će otvoriti put ka vanrednim izborima. Jedna od linija rascepa u izraelskom društvu se tiče ekstremno religioznih „Haredim“ Jevreja. Ovi ljudi odbijaju da služe u izraelskoj vojsci, jer smatraju da je izučavanje Tore bitnije od služenja vojske i rada, te se bave time i samo time ceo svoj život. No, svaka vlada Izraela, da bi očuvala mir sa tom grupacijom koja čini 13 odsto populacije Izraela, što je broj koji će se duplirati do 2050, je donosila specijalna izuzeća za svakog Haredi muškarca koji bi ostao da izučava Toru u svojoj verskoj školi, kolelu. Štaviše, za to dobijaju stipendiju države Izrael koja se finansira iz poreza svih ostalih Izraelaca koji i služe vojsku i privređuju. Ta povlašćenost je izazvala bes kod većine jevrejskih državljana Izraela koji percipiraju Haredime kao parazite koji ceo život provode u molitvama i razmnožavanja na račun njih ostalih. Naročito se taj resantiman pojačao u toku rata u Gazi u kojem, kako Izraelci smatraju, njihova deca rizikuju živote, a haredimska čitaju Toru. Zbog toga je Vrhovni sud Izraela doneo presudu pre godinu dana u kojem su ta izuzeća ocenjena „neustavnim.“ Ali Netanjahu je nastavio sa izuzećima Haredima jer mu je neophodna njihova partija, „Šas“ (akronim od „Čuvari Tore“) kao koalicioni partner. Sa njima ima većinu od 67 od 120 poslanika u Knesetu. Bez njih bi imao 56 i vlada bi pala.
Upravo to su Haredimi zapretili da će uraditi ove nedelje, možda baš dan pre izlaska ovog broja Novog magazina iz štampe. Osim ukoliko vladajuća koalicija ne donese zakon u Knesetu kojim će se Haredimi trajno izuzeti od služenja vojske. Ali to bi išlo direktno protiv odluke Vrhovnog suda i razgnevilo bi sekularne Izraelce koji ne mogu da smisle ni Netanjahua ni Haredime i koji već demonstriraju protiv Netanjahuove pravosudne reforme, smene šefa kontraobaveštajne službe Šin beta, nebrige za taoce u Gazi, njegove lične korupcije, i njegovog plana beskrajnog rata koji bi se sve brige sakrile u neprobojnoj magli izgovora „Hilandar gori a vi me pitate za trafiku“. Videće se da li će Netanjahu namiriti „Šas“ ili će vlada pasti pred odlazak Kneseta na letnju šemu koja traje od kraja jula do sredine oktobra, kada neće biti moguće obaranje vlade jer parlament ne zaseda.
FILM ZA GRETU TUNBERG
Još jedni nezvani gosti su se pojavili pred vratima Izraela, premda uopšte nisu putovali ka Izraelu, nego ka Gazi. Prvog juna se iz Katanije za Gazu zaputila humanitarna flota koju je činio jedan brod, „Madlin“, a namera posade je bila da brod dođe do Gaze sa simboličnim tovarom humanitarne pomoći: 100 kilograma brašna, 250 kg riže, pelene, kompleti za prvu pomoć, menstrualni ulošci, proteze za dečje udove, štake, formula za bebe, kompleti za desalinizaciju vode. Nije to bila ni prva ni poslednja brodica poslata u pomoć Palestincima, ali na ovoj su među 12 putnika bile dve značajne osobe: čuvena Greta Tunberg, švedska borkinja za očuvanje klime i prirode, i Rima Hasan, poslanica Evropskog parlamenta ispred levičarske „Nepokorene Francuske“. Kako se brod približivao istočnoj obali Mediterana, tako je rasla napetost jer se znalo da će ih Izrael sprečiti, jedino je pitanje bilo kako. Potapanjem, bombardovanjem, ili ukrcavanjem. U noći s nedelje na ponedeljak, izraelski marinci su se ukrcali na brod, proglasili ga zauzetim i odvezli za luku Ašdod, arapski Isdud. Tunberg, Hasan, i njihovi ostali saputnici su u pritvoru i verovatno će biti deportovani, ali će im prvo biti prikazan film o 7. oktobru, sastavljen od snimaka „gopro“ kamera koje su Hamasovi borci nosili kada su krenuli u napad. Ideja ministra Odbrane Izraela Kaca jeste da pokaže humanitarnim naivcima za kakva se čudovišta zalažu, potpuno ignorišući rečenice same Tunbergove a i ostatka sveta da Izrael ne vodi više rat protiv Hamasa, nego kampanju istrebljenja protiv palestinskog naroda. Što se tiče humanitarne pomoći koju je „Madlin“ prenosila, ona će biti prebačena u Gazu zvaničnim kanalima, što znači da će ili biti bačena u pustinju da propadne; ili će završiti u rukama „Humanitarne fondacije za Gazu“, kvazi-NVO koju je Izrael stvorio kako bi kontrolisao distribuciju pomoći u Gazi. Otkako je takozvana Fondacija počela da radi, desilo se nekoliko incidenata gde je neko otvorio vatru na izgladnele Palestince i ubio nekoliko stotina njih u tim incidentima. Izrael je optužio Hamas da stoji iza napada na humanitarne konvoje i otimačinu, ali se ispostavilo da su napadači stvorenja Izraela.
KO JE ABU ŠABAB?
Poslanik Kneseta, desničarski ali sekularni bivši ministar odbrane Avigdor Liberman, je u intervjuu javnom servisu „Kan“ izjavio da je Netanjahuova vlada našla kolaboracioniste u gangsterskim klanovima Gaze predvođene Jaserom Abu Šababom, koji je služio zatvorsku kaznu za šverc narkotika u Pojas Gaze kada je rat počeo oktobra 2023. i kada je Hamas oslobodio zatvorenike. Od tada, dok ga Izrael nije regrutovao, bavio se pljačkom. Liberman je rekao da je Izrael Abu Šababa snabdeo oružjem i opremom, kao i da je Abu Šabab povezan sa zloglasnom Islamskom državom (ISIS/Daeš), što bi značilo da Izrael sarađuje sa najekstremnijom pojavom u islamskom svetu. Ali o kakvim vezama je reč? Abu Šabab je krijumčar i pripadnik velikog beduinskog plemena Tarabin, koje živi na Sinajskom poluostrvu (u Egiptu) i u pustinji Nakab (hebrejski Negev) u današnjem Izraelu. Pre modernog doba, beduini su bili nomadi i kamilari. Danas su mahom privrednici u turizmu, sivoj, i crnoj ekonomiji. Na Sinaju je aktivna filijala ISIS-a, ISIS-Sinaj, i Abu Šabab je sarađivao sa njima prodajući im oružje za njihove terorističke planove. Dakle, nije reč o tvrdokornom islamskom fanatiku, nego preduzetniku van zakona i bez etike. Ali saradnja sa Izraelom je bila previše za njegovo pleme i porodicu. Odrekli su ga se i oglasili da, ukoliko ga neko ubije, neće biti krvne osvete. Abu Šabab je porekao da sarađuje sa Izraelom, izdajući se za predstavnika Palestinskih vlasti sa Zapadne obale koje predvodi 89-godišnji Mahmud Abas, naslednik Jasera Arafata i neprijatelj Hamasa. Ali uzalud je Abu Šabab poricao, kad je sam Netanjahu priznao, tvrdeći kako nema ničeg neobičnog u saradnji sa Abu Šababom protiv Hamasa. No, sada je jasno ko su bili naoružani ljudi na video-snimcima iz izraelskih dronova koji su uperili oružje u Palestince u Gazi i otvorili vatru. Izrael je tvrdio da Hamas napada civile u Gazi, snabdevao je svetsko javno mnjenje snimcima svojih gangsterskih saveznika kao dokazima, ali bez izričite tvrdnje da su ti naoružani ljudi Hamas. Tako da se ne može reći da Izrael laže, on samo ostavlja publici da poveže stvari stavljene u kontekst, i nikad ne dostavlja dokaz ni Ujedinjenim nacijama niti svojim saveznicima da Hamas krade humanitarnu pomoć od izgladnelih civila. Za glad je kriv Izrael, a i za napade na civile u Gazi.
U našim tekstovima se Hamas retko spominje jer nije poznato u kakvom je stanju ta organizacija, sem što dobijamo vesti o eliminacijama izraelskih vojnika i njihovih saveznika iz Abu Šababove organizacije. Celokupan vrh Hamasa u Gazi je eliminisan. Poslednji od njih, Mohamed Sinvar, brat i naslednik lidera Jahje Sinvara, je ubijen pre mesec dana, u bombardovanju Hamasovog bunkera ispod Evropske bolnice u Gazi, a telo su Izraelci pronašli ove nedelje, 8. juna, u tunelu pored rečene bolnice. Začudo, Izrael je poštedeo bombardovanja samu bolnicu, nego je ciljao samo oko nje. Da li takva taktika nije mogla biti primenjena ranije? I da li bi Izrael mogao da stane sa svojom odmazdom sad kad je vrh Hamasa eliminisan?
Nezadovoljan brojkom od sada 55.000 mrtvih u Gazi, a što je, podsećamo, samo broj identifikovanih leševa dok je pravi broj mrtvih nesaglediv u ovom trenutku, Izrael opet bombarduje Liban, gde je u toku rata prošle godine ubio 4.000 ljudi. Na sveti islamski dan Kurban Bajram, u petak 6. juna, izraelska avijacija je bombardovala južna predgrađa Bejruta, gde se nalazila tajna, podzemna fabrika u kojoj je Hezbolah, po tvrdnjama Izraele, proizvodio na hiljade ratnih dronova.
U borbi protiv Hezbolaha, Izrael bi mogao da dobije još jednog saveznika, sa pravim džihadizmom u svom CV-ju, za razliku od sitnog Abu Šababa. U pokušaju da se dodvori Izraelu, sirijski predsednik Ahmed el Šaraa je dao intervju „Jevrejskom žurnalu“, novinama iz Los Anđelesa, u kojem je rekao da izraelsko bombardovanje Sirije mora da prestane, i da dve zemlje „imaju zajedničke neprijatelje,“ što mogu biti samo Hezbolah i Iran. U Gazi Izraelske bombe, dronovi, vojnici, partneri ubijaju svakog dana još civila. Primirje se više ne spominje.