Studentski protesti i blokade u Srbiji prerasli su u opštenarodni bunt kojim građani, oslobođeni straha, pokušavaju da oslobode institucije koje je aktuelna vlast zarobila i na lokalnom nivou. Čelnike opština i gradova, koje štite policija i pripadnici obezbeđenja privatnih firmi, građani simbolično smenjuju na protestnim skupovima, zasipaju ih jajima, polivaju ih vodom i najavljuju širenje građanskih zborova.
„Naoružani“ pištaljkama, trubicama, magafonima i transparentima, pa i kamenicama što je za svaku osudu, građani u unutrašnjosti Srbije pokušavaju da zauzmu sopstvene lokalne skupštine koje ne rešavaju njihove probleme, već su postale transmisija za ostvarenje ličnih interesa ljudi u vrhu vlasti koju, već 13 godina, predvodi SNS sa koalicionim partnerima.
Lokalne bune zapljusnile su Srbiju početkom februara, kada su poljoprivrednici Bogatića sa građanima upadom u lokalnu skupštinu, ponovo aktuelizovali problem istraživanja litijuma u zapadnoj Srbiji. U Skupštini je trebalo da se održi javna rasprava o prostornom planu te opštine kojim bi se, navodno, stvorili uslovi za istraživanje rude litijuma i bora na području koje bi obuhvatalo i plodne njive.
Uz povike „Nećete kopati“, razvalili su vrata zgrade Skupštine opštine i upali u skupštinsku salu. Jedan od demonstranata je uspeo da se domogne skupštinske govornice i poručio da je to „samo pokazna vežba“ i da će se to „desiti i u Beogradu“. I, bio je u pravu.
Poljoprivrednici iz Rače kod Kragujevca, nakon skoro jednomesečne blokade traktorima i upada u zgradu opštine, uspeli su da isposluju da im se, odlukom lokalne skupštine porez na imovinu za ovu godinu, koji je bio uvećan za 60 odsto, vrati na iznos od prošle godine. Osim toga, tražili su ostavke opštinskih čelnika i raspisivanje lokalnih izbora.
Zbor i Ljotić
„Bilo mi je fascinantno to da predsednik Srbije“, dodaje dr Stojiljković, izjednačava zbor građana sa političkom organizacijom Zbor Dimitrija Ljotića, jer Ljotićev Zbor nema nikakve veze sa današnjim zborovima građana“. S druge strane, ističe, netačna je i teza o tome da zborovi nameravaju da zamene organe vlasti od lokalnog do nacionalnog nivoa, čime se stvara utisak o tome da se radi o anarhističkom konceptu. „U zakonu jasno piše šta su zborovi građana i da se zahtevi sa tih skupova upućuju organima lokalne vlasti“, podseća naš sagovornik.
SUKOBI I PRETNJE
Osim za korupciju, građani su čelnike u većini lokalnih samouprava iz redova naprednjaka prozivali za uvrede učesnika studentskih protesta i za posete i podršku studentima okupljenih u udruženje „2.0“ koji su u Pionirskom parku u Beogradu, nazvanom „Ćacilend“, pod pokroviteljstvom režima, tražili da se odblokiraju fakulteti i da im se omogući da studiraju.
Krajem februara i građani Zaječara su blokirali tamošnju skupštinu i pokušali da uđu u nju, ali to je sprečila policija. Usledio je fizički obračun sa policijom, koja je protiv demonstranata koristila suzavac i biber sprej. U Gornjem Milanovcu opozicija je tražila razrešenje predsednika te opštine Dejana Kovačevića (SNS), jer je sa zaposlenima u opštinskom javnom sektoru, uoči i na dan velikog protesta u Beogradu, 15. marta, bio u „Ćacilendu“, ali i zbog njegovih ranijih uvreda učesnika protesta.
I Kraljevčani su tražili ostavku gradonačelnika Predraga Terzića, koji je na društvenim mrežama objavio krvavu šaku, simbol studentskih protesta, ali sa ispruženim srednjim prstom, nazivajući učesnike protesta ustašama. To je ponovio i kasnije, tokom sednice lokalne skupštine, koju je napustio trčeći, uz zaštitu policije, dok su ga građani zasipali jajima.
Nekoliko dana kasnije, Terzića su, posle dvočasovne tribine u domu kulture u selu Cvetka, meštani dočekali povicima negodovanja i tražili da napusti selo. Ponovo je intervenisala policija i pomogla mu da pobegne, a meštani su ga, opet, gađali jajima. Usledio je novi incident, kada su meštani sela Miločaj zapalili zastavu SNS i gradonačelniku poručili da ne dolazi. Ipak, on je pokazujući svoju moć, odlučio da dođe i da u selu održi sastanak gradskog odbora SNS-a. To je izazvalo bes meštana i pravo opsadno stanje, ali mnogobrojni policajci i muškarci sa crnim maskama nisu uspeli da zaštite Terzića od jaja kojima su ga gađali meštani.
U Čačku, građani i odbornici opozicije su, ispred skupštinskog zdanja, dok je trajala sednica lokalnog parlamenta, simbolično glasanjem smenili gradonačelnika Miluna Todorovića i predsednika Skupštine Igora Trifunovića. Okupljanje je usledilo nakon što je vladajuća većina oko SNS-a odbila da raspravlja o smeni gradonačelnika, a skupštinsku zgradu je obezbeđivala policija.
Sličnih događaja bilo je u Novom Sadu, Šidu, Sremskoj Mitrovicu, Kragujevcu i drugim gradovima i beogradskim opštinama, a tokom njih bilo je povređenih i uhapšenih. U Nišu je, 21. marta, otkazan skup naprednjaka, koji je trebalo da se održi u Oficirskom domu u prisustvu Ane Brnabić, Miloša Vučevića, Darka Glišića i ostalih visokih funkcionera te stranke. Kako je sat ranije od tog skupa bio zakazan protest građana Niša, policija je blokirala ulice oko Oficirskog doma, kako bi zaštitila učesnike tog stranačkog skupa i time sprečila pristup tom delu grada ostalim građanima. Ipak, demonstranti su uspeli da pogode jajima naprednjake, među kojima je bio i gradonačelnik Dragoslav Pavlovića, koga su polili vodom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tog dana nije došao u Niš, već je bio u hotelu Nais, u blizini grada. Odate se, vidno nervozan, obratio javnosti: „Uskoro dolazim u Niš i razjuriću sve batinaše koji misle da mogu da prave red u Srbiji onako kako oni hoće.“
Nišlije još čekaju, a sutradan u razgovoru sa građanima u Narodnim pozorištu u Leskovcu, kazao je da je „izvukao pouku“ iz protesta u Srbiji i da će „tražiti od svih državnih organa da reaguju u svakom trenutku i na svakom mestu i da zaštite poredak i zakon“. Zapretio je policajcima i tužiocima: „Oni policajci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biće promenjeni, tužioci koji neće da to štite biće promenjeni“.
ZBOROVI
U međuvremenu, studenti u blokadi pozvali su građane da organizuju zborove i objavili Priručnik za zborsko organizovanje u kome se navodi da „ono što je za studente plenum, za narod je zbor“.
„Direktna demokratija je sistem u kome“, ističe se, „građani sami donose ključne odluke, bez posrednika ili političkih predstavnika“, te da se „zasniva na jednakosti svih glasova, transparentnosti i aktivnom učešću u kreiranju zajedničke budućnosti“.
Zbor je, ističu, način da se svi sugrađani okupe i zajedno rešavaju probleme, a saziva se za deo teritorije lokalne samouprave, kao što su ulica, deo gradskog naselja, mesna zajednica.
Studenti dodaju da na zboru svi imaju pravo da pričaju i odlučuju, a da se odluke usvajaju prostom većinom glasova. Svi govornici imaju pravo da izraze svoje mišljenje, ali ne smeju da omalovažavaju stavove ili ličnost drugih govornika. Prvi korak je, piše u to priručniku, dogovaranje o dnevnom redu, odabir mesta i vremena za njegovo održavanje, pozivanje ljudi, zakazivanje sledećeg zbora, spremnost na akciju, odnosno sprovođenje odluka.
Zbor omogućava, navodi se, da se identifikuju problemi, postave zahtevi i izvrši pritisak na odgovorne, organizovanjem protesta i akcija, privlačenjem medijske pažnje, građanskim incijativama (masovno podnošenje zahteva, skupljanje potpisa u svrhu rešavanja odrešenih problema.
U Zakonu o lokalnim samoupravama predviđeno je organizovanje zborova. U članu 69 navodi se da se „zbor građana saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom“. Zbor građana, piše u zakonu, raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave, većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.
„Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane.
Osim zbora, kao oblike neposrednog učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave Zakon o lokalnoj samoupravi navedi građansku inicijativu i referendum.
Protiv nasilja
„Problem je kako obezbediti to da zborovi ostanu u granicama građanske neposlušnosti koja podrazumeva blokadu javnog prostora, uključujući i lokalne skupštine, pa i neku vrstu simboličke upotrebe nasilja, koje ne bi trebalo da ugrožava ljudske živote i izaziva veće materijalne štete. Simboličko nasilje jeste ono kada vas neko gađa jajima i to je u granicama iskazivanja građanskog protesta. To svakako nije kamenovanje i sve što vodi povećanju tenzija i ugrožavanju ljudskih života“, ocenjuje prof. dr Zoran Stojiljković.
ODBORNICI
Odbornica opozicione GG Probudimo Čačak Vesna Jerotijević kaže da su zborovi građana „novi – stari vid neposredne demokratije, na koji smo zaboravili, koji potiče iz antičkog vremena, na koji su nas podsetili studenti“, te da je to „pandan studentskom plenumu“. „To je potpuno legitiman način izražavanja volje građana, ali problem je u tome što institucije ne funkcionišu. Svakako, od toga ne treba odustati, a ljudi su se odazvali u velikom broju zborovima u Gornjem Milanovcu, beogradskoj opštini Stari grad, Bogatiću i drugim mestima.“
Jerotijević ocenjuje da bi takvi skupovi „mogli uskoro da postanu masovna pojava u Srbiji“. Zborovi građana su, ističe, dokaz o tome da u Srbiji ne funkcionišu institucije, pa ni posrednika demokratiji: „ Mislim da je moguće zborovima rešiti sadašnju krizu, ako građani prepoznaju da je to jedini način, a ispostavilo se da jeste. Možda će, u jednim trenutku, institucije početi da rade svoj posao što studenti sve vreme zahtevaju, pa će se i odluke zborova pravno uvažiti i realizovati.“
Odbornik opozicione GG Starosedeoci Kraljeva i okoline Ivan Matović kaže da u potpunosti podržava ideje studenata, pa i poziv za organizovanje zborova građana: „Na zborovima ćemo tražiti da se raspišu izbori u mesnim zajednicama, kojih nije bilo još od 2018. godine. Već sedam godina vlast izbegava da ih raspiše i saveti mesnih zajednica nemaju mandat, a na zborovima u gradu pokrenućemo druga pitanja.“
Matović smatra da je potrebno da se promeni forma građanskih akcija i da je jedna od njih upravo zbor građana jer je, ocenjuje, „dostignut maksimum velikim skupom u Beogradu, 15. marta, protestnim šetnjama i pešačenjima“: „Među poželjnim formama su i zborovi građana. Ljudi bi trebalo da im se odazivu i da prestanu da čekaju da studenti urade baš ceo posao. Moramo svi da se uključimo i doprinesemo toj borbi. To je i način da zborovi postanu narodni, a ne studentski i siguran sam u to da će uspeti.“
PLENUM I ZBOR
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, ističe da zborovi građana, za razliku od plenuma, imaju zakonsko i ustavno utemeljenje: „Zborovi građana ne zamenjuju izbore i predstavničke organe, nego su neka vrsta demokratskog korigovanja i dopune takvih mehanizama i nude mogućnosti da građani artikulišu neku vrstu problema.“
Zbor je, objašnjava, teško organizovati u velikim gradovima koji imaju više stotina hiljada stanovnika među kojima su veze mnogo slabije, nego u manjim sredinama. S druge strane, ističe, aktuelni zborovi se pretvaraju u protestna okupljanja ljudi koji imaju rezerve prema politici u lokalnoj ili široj zajednici i odvijaju se na otvorenim prostorima što, po pravilima, nije karakteristika zborova. Imaju protestni potencijal, ali se tek najavljuje da će postati stalna forma usmerena na zajedničke, uslovno rečeno, lokalne probleme.
Za predstavničku demokratiju navodi da je „duboko plutokratska i okrenuta uticaju najmoćnijih i najbogatijih“, te da je problem Srbije „nedovoljno otvorenih kanala uticaja na parlament, izborni sistem sa dominacijom vladajućih, neravnopravni izborni uslovi, uz potiskivanja participativnih formi i ograničenja nezavisnih državnih tela“.
Pre nekoliko godina, podseća, na FPN je obavljeno istraživanje o stavovima kandidata za odbornike koji su jasno odgovorili da partijske oligarhije, u najvećoj meri, utiču na njihov izbor, a potom ističe da bi se to, u određenoj meri, moglo sprečiti personalizovanim izbornim sistemom.
Na pitanje da li se zborovima može rešiti trenutak i duboka kriza u Srbiji, navodi da niko pojedinačno to ne može da reši, ukoliko nema artikulacije opštih stavova i objedinjavanja aktera kompetentnih za rešavanje odgovarajućih problema.