Piše: Mira Popović, specijalni izveštač NM
Zbogom romantiko! Hvatajući korak s vremenom, jedini grend slem na šljaci, pariski Rolan Garos, modernizuje se iz godine u godinu – obogaćuje se novim terenima ili tehnički usavršava postojeće, renovira aleje, trgove i prateće objekte, ukrašava se… ali kao da tom modernizacijom uvek pomalo štrpne od duše starog dobrog ambijenta po kojoj je bio jedinstven. Dominiraju beton, staklo i metal.
Na ovogodišnjem, 125. po redu izdanju turnira (30. maj – 13. juni) naročito je upadljiv čelik, dobrim delom zahvaljujući dvema gigantskim skulpturama – Rolanu Garosu i Rafaelu Nadalu – od nerđajućeg čelika. Skulpture su, makar što se materijala tiče, u “tesnoj vezi” s novoizgrađenim staklenim objektima obučenim u metal i nalik na kaveze.
Na glavnom ulazu u kompleks posetioce od ove godine dočekuju, dakle, čelični pilot, heroj Velikog rata po kojem turnir nosi ime Rolan Garos, i čelični Rafa, teniser koji je do izdanja 2021. osvojio fascinantnih, i nedostižnih, trinaest pehara pariskog grend slema. Obojici je odata počast, s tim što je slavni pilot, koji je poginuo u vazdušnoj bici potkraj Prvog svetskog rata, na tu počast čekao više od jednog veka, dok je Nadal dobio spomenik za života, pride na početku takmičenja na kojem je aktivno učestvovao boreći se za 14. trofej. Neobično? Ili nije ako se uzme da je Majorčanin ili Kralj šljake, kako ga još zovu, živa legenda Frenč opena?
Kako god, autor skulpture Nadala španski vajar Hordi Dijez Fernandes priznaje da mu je to prvi put da je izradio spomenik živoj osobi. Fasciniran je Rafom i njegovom igrom, kaže da je za njega Nadal u tenisu isto što i Mikelanđelo kao vajar, a skulpturu visoku tri metra i široku oko pet metara uradio je u pokretu karakterističnom za Nadala i odignutu od podloge. Od čelika koji je “trajan i neutralan materijal, a i u skladu s kretanjima u savremenoj umetnosti u pogledu skulptorskih materijala”.
Za čelični trend odlučila se i mlada vajarka Karolin Brise, autorka više od šest metara visoke skulpture Rolana Garosa. I njoj je Rolan Garos prvenac – nijedna njena skulptura nije dosad bila postavljena u javnom prostoru.
U novine ovogodišnjeg Rolan Garosa ubraja se i ogromna, na robnu kuću nalik prodavnica suvenira i raznih odevnih i drugih predmeta u znaku turnira i tenisa – polo-majica, peškira, panama-šešira, reketa, loptica… sve do maski za zaštitu od virusa po ceni od 20 evra!
KORONA ODUZELA ŠARM: Istini za volju, od magičnog šarma pariskog turnira umnogome je oduzela pandemija korone. Dok je nekad u vreme njegovog održavanja Pariz disao u ritmu tenisa – pored ostalog, ispred Gradske kuće postavljani su tereni od šljake, nekadašnje zvezde belog sporta, među njima i naša Ana Ivanović, igrale su egzibicione mečeve na krovu čuvene robne kuće Lafajet itd. – već drugi put zaredom turnir se održava uz stroge antiepidemiološke mere.
Uz to, u odnosu na prošlogodišnji održan u oktobru umesto u proleće, mere su još više pooštrene. I za igrače smeštene u dva pariska hotela koji mogu da dođu na Rolan Garos jedino u danima kada igraju mečeve, a mogu da prošetaju izvan hotela samo sat dnevno, i za njihove timove, i za posetioce čiji je broj strogo kontrolisan i kojima je od polovine turnira dozvoljen pristup Rolan Garosu samo uz vakcinalni pasoš, i za akreditovane novinare čiji je broj skresan na optimalan minimum, a koji su morali redovno da se testiraju i da u prvoj nedelji svakodnevno apliciraju za dnevni pristup turniru.
Kao da je reč o trci s preponama, a jednu od takvih prepona nisu preskočili prvi nosioci u dubl konkurenciji, hrvatski teniseri Mate Pavić i Nikola Mektić – testom je utvrđeno da su zaraženi koronavirusom, što ih je odvelo u izolaciju i onemogućilo im učešće u takmičenju.
POD STAKLENIM ZVONOM: Pres-konferencije održavane su onlajn ili, bolje reći, pod staklenim zvonom – igrači su posle mečeva uredno dolazili u prazne sale za pres-konferencije i tu stupali u dijalog s novinarima načičkanim na velikom ekranu preko kojeg se odvijala virtuelna komunikacija. Za japansku teniserku Naomi Osaku, drugu u svetu, kontakt s novinarima pokazao se, međutim, nepodnošljivim. Osaka je posle pobede nad Patričom Marijom Cig u prvom kolu odbila da se sretne s novinarima, što je prethodno najavila na društvenim mrežama. uz obrazloženje da pres-konferencije “ugrožavaju njeno mentalno zdravlje”. Usledila je kazna od 15.000 dolara i strogo upozorenje organizatora da su, ako nastavi da bojkotuje medije, u skladu s Kodeksom ponašanja moguće još teže posledice, uključujući isključenje s turnira.
Japanka je, međutim, presekla i sama se povukla s turnira. Objasnila je da pres-konferencije u njoj izazivaju “ogromnu teskobu” i da je od US Opena 2018, kada je bila izložena neprijatnim pitanjima u pogledu privatnog života, “prolazila kroz duge periode depresije”. Sva četiri grend slema – Rolan Garos, US Open, Australijan Open i Vimbldon – smesta su se oglasila saopštenjem daleko blažim od prethodnog. Uz žaljenje što je Osaka napustila turnir, u saopštenju joj je izražena podrška, a iskazana je i spremnost da se razmotre dodatne mere za dobrobit igrača i njihovog mentalnog zdravlja.
Još je na relaciji teniseri–novinari–organizatori turnira tinjala delikatna situacija nastala povodom “slučaja Osaka”, kada se na istoj relaciji dogodio novi “slučaj”, čija je žrtva ovog puta bio – novinar. Reč je o Britancu Džonatanu Pinfildu, kome je, kako su naveli organizatori, oduzeta akreditacija zbog neprofesionalizma. Nesrećni Džonatan uključio se na pres-konferenciju Aleksandra Zvereva preko aplikacije na mobilnom telefonu – iz samoposluge. Postavio je Zverevu pitanje kako će provesti vreme pre narednog meča, rekao mu da je u samoposluzi i u šali upitao šta da mu kupi da proslave pobedu u prethodnom meču, ali organizatori nisu imali smisla za tu šalu.
Naomi Osaka nije jedina visokorangirana teniserka koja se povukla sa ovogodišnjeg Rolan Garosa. To su, uglavnom zbog povreda, učinile i svetska broj jedan Ešli Barti, kao i treća teniserka sveta Simona Halep, dok je na strani muškaraca najviše pažnje privuklo odustajanje jednog od najboljih igrača u istoriji tenisa Rodžera Federera posle tri dobijena meča. Miljenik francuske publike, 39-godišnji Federer odlučio je da “posluša svoje telo” posle dve operacije kolena i više od godinu dana rehabilitacije i da – mada je prema sopstvenim rečima “mentalno bivao sve jači” – predahne pre nego što ponovo zaigra, na travi, na Vimbldonu.
NEKI NOVI KLINCI: U muškom singlu na ovogodišnjem Rolan Garosu na sebe su talentom, lepotom igre i svežinom skrenuli pažnju “neki novi klinci”, stari od 18 do 20 godina – Španac Karlos Alkaraz, Amerikanac Sebastijan Korda i dvojica Italijana Lorenco Muzeti i Janik Siner. Jedan od njih, 19-godišnji Muzeti, igrao je impresivno u osmini finala protiv Novaka Đokovića, uspevši da najboljem teniseru sveta nametne vođstvo od 2:0 na početku meča koji su igrali u pet setova.
Vreme tih i nekih drugih teniskih nada tek će doći. Njihova zvezda možda će zablistati baš na Rolan Garosu, možda na terenu Suzan Lenglen, čije je renoviranje predviđeno za 2024. Teren koji nosi ime legendarne francuske teniserke će tada, kao što je to bio slučaj sa glavnim terenom “Filip Šatrije” prošle godine, dobiti pokretni krov. Arhitekta Dominik Pero, po čijem idejnom rešenju će se krov izgraditi, kaže da želi da “oda počast tenisu 30-ih godina”. Inspirisan plisiranom suknjom Suzan Lenglen (kreacija čuvenog dizajnera Žana Patua), zamislio je da pokrivač terena pretvori u plise od nekoliko hiljada kvadratnih metara, tako da se u šali može reći da će se u dogledno vreme mečevi na terenu Suzan Lenglen u slučaju kiše igrati – pod suknjom.