Oštro odbijanje lidera članica Evropske unije inicijative Berlina i Pariza za samit s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razotkrilo je duboke unutrašnje podele u EU, kao i poteškoće s kojima se suočavaju evropski lideri i predsednik SAD Džozef Bajden u pokušaju stabilizacije odnosa s Moskvom, preneo je u ponedeljak (28. jun) Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija. Francusko-nemački pritisak na lidere EU da razmotre mogućnost pozivanja Putina na evropsko-ruski samit propao je pošto su kritičari upozorili da se u vreme pogoršanja odnosa s Kremljem ne daju ustupci, a da se ništa ne dobije zauzvrat, ukazao je Fajnenšel tajms.
Inicijativu za podizanje nivoa dijaloga s Putinom predvodila je nemačka kancelarka Angela Merkel uz podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali je taj pokušaj naišao na protivljenje lidera EU na samitu u Briselu – baltičke zemlje i Poljska protestovale su protiv planova za povratak u dijalog s Rusijom, dok su Holandija i Švedska takođe izrazile oprez.
Kritičari nemačko-francuskog poteza blokirali su predloge da se razmotri diskusija s Putinom na “nivou lidera” i u završnom saopštenju sa samita smanjili oblasti “selektivnog angažmana” s Moskvom – s poduže liste koju su predložili Pariz i Berlin uklonjene su spominjane saradnje na Arktiku, u svemiru i borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Umesto toga, istakao je Fajnenšel tajms, a preneo RSE, zaključci sa samita su stali na neodređenoj posvećenosti ispitivanja formata i uslova za dijalog.
Berlin i Pariz stavili su u neugodnu poziciju svoje partnere iz EU, pošto su svoj predlog izneli uoči samita lidera, ukazao je britanski list, dodajući da je francusko-nemačka inicijativa usledila posle nedavnog sastanka Bajdena i Putina u Ženevi s ciljem stabilizacije američko-ruskih odnosa.
Samiti EU s Rusijom obustavljeni su posle ruske aneksije Krima.
Međutim, i nakon što su se lideri EU dogovorili na samitu u petak samo da “ispitaju formate i uslove” za dijalog s Rusijom, bez pominjanja bilo kakvih sastanaka na visokom nivou ili planova za samit s Putinom, Merkelova je u ponedeljak branila ideju o održavanju takvog susreta uz argument da bi to pružilo šansu EU da ruskom predsedniku izloži stvari koje je brinu. EU je zabrinuta da Putin postaje sve autoritarniji i da želi da se distancira od Zapada. I EU i NATO nastoje da vrate Rusiju za pregovarački sto. Nedavni sastanak Bajdena s Putinom redak je izuzetak.
“Vlada zabrinutost da možda ne bismo mogli da pokažemo jedinstven front, a takav samit, naravno, zahteva vrlo intenzivne pripreme”, rekla je Merkelova, odgovarajući na pitanja poslanika Nemačke i Francuske, prenela je Beta. Ona je rekla da bi to dozvolilo Evropljanima da pokrenu sva pitanja koja ih muče, kao i pitanja u vezi s kojima žele saradnju s Rusijom.
“Odnosi Rusije i EU zaista nisu dobri, ali čak i tokom Hladnog rata razgovarali smo jedni sa drugima. Tako da mislim da nerazgovaranje ne doprinosi rešavanju problema”, rekla je Merkelova.