Francuzi su u strahu. Ovog puta od mogućih isključenja struje, visokih računa za grejanje i eventualnih kazni ako bi se oglušili o pravilo da temperatura u stanovima, preduzećima, ustanovama, svuda (osim u bolnicama) ne prelazi 19 °C u zimskom periodu. Još se dugo toplo leto nije završilo, kad je vlada – sredinom septembra – upozorila na mere koje treba poštovati u suočavanju sa energetskom krizom. „Pravilo je da se grejemo na temperaturi do 19 stepeni“, zagrmela je premijerka Elizabet Born na pres konferenciji 14. septembra. Iako nije eksplicite pomenula kazne u slučaju nepoštovanja mera, poznavaoci propisa u oblasti korišćenja energije nisu časili da iznesu da ta kazna iznosi 1.500 evra, a u slučaju recidiva može ići do 3.000 evra. Mediji su preneli informaciju i – nastala je panika. U takvoj situaciji, vlada se na razne načine potrudila da predoči kako se pomenuta mera ne odnosi na privatna lica – za njih je to samo preporuka da se solidarišu sa potrebom smanjenja potrošnje energije – a i da se opravda, u smislu da neprijatna mera nije njen izum i da je čak ozakonjena, i to poodavno. Ali, šta vredi! U strahu su velike oči, i dok se u međuvremenu rađaju novi strahovi (kao, npr. od mogućih isključenja struje), zvaničnici ne propuštaju priliku da poruče sunarodnicima da „neće biti energetske policije“, drugim rečima da im niko neće banuti na vrata da vidi na koliko stepeni se greju u svojim kućama.
Sa isključenjima struje ista priča. Kako je vlada, s obzirom na nedovoljnu proizvodnju električne energije i pretpostavljen porast potrošnje, jasno naznačila tu mogućnost, izbio je novi strah. Ko će, i kada, biti isključen? U prvoj polovini decembra ozvaničeno je: isključenja neće biti do kraja 2022, već su moguća od januara iduće godine; bolnice i strateški važna mesta (sa okolinom) neće biti isključivana; maksimalno isključenje iznosiće dva sata dnevno i to u periodu najveće potrošnje struje, od 08.00 do 13.00 i 18.00 do 20.00. Pokrenuta je aplikacija EcoWatt koja omogućuje da se 17 sati ranije utvrdi da li će u dotičnoj zoni biti isključenja, da se podseti na gestove kojima se smanjuje potrošnja struje (gašenje svetla u prostorijama koje se ne koriste, isključenje punjača za elektronske uređaje, upotreba led sijalica…) i u realnom vremenu prati potrošnja struje na nacionalnom nivou.
POMOĆ ZA PLAĆANJE STRUJE I GASA
Uporedo sa mogućim isključenjima, vlada je najavila veliko poskupljenje struje i gasa i niz mera koje šok poskupljenja treba da ublaže. U neku ruku kupujući socijalni mir, vlasti su prvo zamrzle cenu gasa do kraja godine (prethodne najave neizbežnog poskupljenja pale su u vodu), dok je cena struje u 2022. porasla za „samo“ četiri odsto. Posle tog blagog predaha, uslediće početkom 2023. poskupljenje oba energenta za 15 odsto (gas u januaru, struja u februaru), s tim što će „tarifni štit“ (plafoniranje visine porasta cena) primenjen u ovoj godini, biti produžen i na sledeću, a domaćinstva sa skromnim prihodima dobiće (do kraja decembra) između 100 i 200 evra, sumu koja treba da im pomogne da plate račune za struju i gas. Takođe, motorizovani Francuzi sa niskim zaradama mogu da računaju na jednokratnu pomoć od 100 evra za kupovinu goriva za vozilo kojim idu na posao. Prema podacima ministra privrede i finansija Bruna Le Mera, pomenute mere počevši od „tarifnog štita“ koštaće državu 24 milijarde evra, što predstavlja jedan odsto BNP. To „običnog“ Francuza nije toliko umirilo, koliko objašnjenje premijerke Born da bi poskupljenje – da nije rečenog plafoniranja rasta cena – iznosilo 120 odsto, umesto „samo“ 15 odsto. Konkretno, to znači da će „prosečni mesečni računi domaćinstava koja se greju na gas porasti za 25 evra, umesto za 200 evra ako ne bi bilo tarifnog štita, odnosno za 20 evra, umesto 180 evra za domaćinstva koja se greju na struju“, pojasnila je primerka.
Da li su se Francuzi utešili? Kako se uzme ili bolje reći: kako ko. Pažljivim posmatračima nije promaklo da je Born obećala da će vanredna pomoć za plaćanje računa za struju i gas (osim redovne koju će na proleće primiti nešto manje od šest miliona domaćinstava) obuhvatiti „12 miliona domaćinstava s najskromnijim prihodima, što znači svako četvrto domaćinstvo.“ Toliko o osiromašavanju Francuza i, samim tim, opravdanosti straha kako će pregurati zimu.
STRAH I ŠTEDNJA
Dok se vlasti i snabdevači električnom energijom trude da s približavanjem božićnih praznika uliju malo optimizma stidljivim porukama da možda neće doći do isključivanja struje, inače poslovično štedljivi Francuzi uzeli su za ozbiljno upozorenja i, pored ostalog, smanjili potrošnju. Prema podacima EDF (glavni proizvođač i distributer električne energije u Francuskoj), ukupna potrošnja struje bila je u novembru za 10 odsto manja u odnosu na isti mesec prošle godine. Na stranu što je novembar ove godine bio vanredno topao mesec, tu je i niz drugih gestova koji pokazuju da strah nije nestao. Tako se, pored ostalog, masovno kupuju sveće, a neki mediji potrudili su se da sačine listu knjiga koje bi bilo zanimljivo čitati uz (da se poslužimo naslovom kultne knjige francuskog filozofa Gastona Bašlara) „plamen voštanice“ ili petrolejku. Jedna od njih je triler Blackout: Sutra će biti prekasno austrijskog pisca Marka Elsberga koja govori o katastrofi sedmodnevnog nestanka struje u Evropi i SAD, koji je izazvan hakerskim napadom na električne mreže. Prikladno štivo?!
Energetska kriza u Francuskoj objašnjava se ne toliko ratom u Ukrajini i embargom na rusku naftu i gas (u trenutku kada su obustavljene isporuke ruskog gasa, njegov udeo u potrošnji gasa u Francuskoj iznosio je samo devet odsto), koliko pokretanjem privrede 2021. godine, posle recesije u vreme epidemije kovida. Pokazalo se, naime, da je Francuska novonastalu situaciju porasta potražnje dočekala nespremna. Njen primarni izvor električne energije su nuklearke, ima ih 56 na teritoriji zemlje ali avaj: u septembru, kada su pali prvi nagoveštaji mogućih isključenja struje, u pogonu je bilo samo 24 reaktora (znači, manje od polovine), dok su ostali morali da se podvrgnu remontu. Nastala je trka s vremenom. Danas je u pogonu 40 reaktora i to je jedan od elemenata za nadu da – ako u dogledno vreme prorade i ostali, a zima ne bude previše hladna – možda do isključenja struje neće doći.
Puštena je ponovo u rad i termoelektrana u departmanu Mozel, na severoistoku zemlje, koja je iz ekoloških razloga – koristi ugalj kao gorivo i emituje ogromne količine ugljen-dioksida – bila zatvorena u martu. Ekolozi su se prisetili obećanja predsednika Makrona da će ova godina označiti kraj elektrana na fosilno gorivo u Francuskoj i kritikuju ga da ne drži reč. Makron se ne oglašava, vlada objašnjava da je cilj ponovnog otvaranja termoelektrane da se osigura distribucija struje u departmanu i da će termoelektrana raditi samo do marta iduće godine, dakle dok se ne prezimi. Stanovnici Mozela ćute. Njih niko ništa ni ne pita, a verovatno se potajno raduju malim šansama da da kod njih dođe do isključenja struje. Mogu komotno da se razbaškare i podignu temperaturu u kućama na 20 i više stepeni. A kako će posle da plate račune za struju, to je drugo pitanje.