Čamac za spasavanje ili večiti kazamat – šta to zaista nudi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković preteći fakultetima da ako ne prihvate državni program povratka na nastavu „brišu sebe zauvek iz akademske zajednice“? Pa, da li je ovo iskreni Nojev poziv u barku kako ga predstavlja Stanković ili još jedna neskrivena pretnja profesorima i studentima kako najveći deo njih shvata ministrovu ispruženu ruku a koja neodoljivo podseća na onu crvenu što nam je onomad na društvenim mrežama uspravio gradonačelnik Kraljeva?
ENIGMA
Jer isti ministar je na čelu Radne grupe koja priprema novi Zakon o visokom obrazovanju o čemu, uzgred budi rečeno, ni oni kojih se ovaj propis najviše tiče, ne znaju ništa. Naprosto, dokument se promišlja (ako li iko koristi ovu misaonu operaciju!) u tajnosti, a ono što sporadično dolazi do profesora svedoči o nameri države da uguši svaku autonomiju univerziteta i stavi tačku na ideju a nekmoli zamisao koja odstupa od režimske.
Nadalje, država ne namerava da povuče ni spornu uredbu kojom je naučni i umetnički rad sveden na jedan sat dnevno u sedmici istovremeno zahtevajući uvođenje hibridne (asinhrone) nastave koja ne odgovara ni studentima ni profesorima. Čini se, međutim, da baš to šta odgovara akademskoj zajednici državu nimalo ne zanima kako je nisu zanimali ni oni prvi a ni potonji studentski zahtevi.
U međuvremenu, pojedini fakulteti se uprkos protivljenju studenata u blokadi vraćaju na nastavu dok neki razmišljaju i o novom buntu i odbrani univerziteta u celini kroz novi vid borbe u koji će pozvati i studente. To u razgovoru za Novi magazin otkriva profesorka Tamara Džamonja Ignjatović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji čvrsto stoji na stanovištu da se na nastavu ne treba vraćati dok ne budu ispunjeni studentski zahtevi. Zašto?
„Najvažnije je da ostanemo jedinstveni sa studentima sa kojima smo od početka i budući da smo od starta smatrali njihove zahteve opravdanima, a tu govorim o velikoj većini profesora, nemoguće ih je danas posmatrati drugačije. Naprosto, oko toga postoji jedinstvo a ono oko čega se fakulteti razlikuju je kako ćemo dalje budući da je vlast iskoristila sve mehanizme pritiska od uredbe, preko radne grupe o izmenama zakona koju predvodi ministar osvete. Univerzitet je direktno izložen i ugrožen i tu nema nikakve sumnje“, kaže naša sagovornica.
Objašnjavajući tvrdi stav fakulteta na kome predaje kaže: „Mi nemamo nikakve garancije vlasti da će se bilo šta od pomenutog promeniti ako mi otpočnemo nastavu i ne vidim zašto bismo to radili a posebno ne ako se s tim ne slažu i studenti.“
Četiri domaća Univerziteta među 2.000 najboljih u svetu
Iako su nedavno mediji izvestili da se Univerzitet u Beogradu našao na listi 2.000 najboljih Centra za svetsko rangiranje univerziteta (CWUR), sasvim ispod radara je prošlo da su se na istom spisku našli i Univerzitet u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu što prema rečima profesorke Lužanin predstavlja ozbiljan uspeh.
„Za nas je ova lista i relevantnija od Šangajske gde se gledaju isključivo naučna produktivnost i gde, primera radi Nobelove nagrade nose ogroman broj bodova. Sva četiri naša univerzitetska centra su tu i to vam govori da smo mi i te kako relevantni i pariramo celoj Istočnoj Evropi sa kojom se možemo porediti a oni sada hoće da nas svedu na trošak i iskalkulišu da visoko obrazovanje bude profitabilno što je zaista nonsens, konstatuje profesorka Lužanin govoreći o režimskoj retorici koja mesecima knjiži naučnu misao u zemlji kroz „bilans stanja i bilans uspeha“ .
A stanje je takvo da je od uporednih zemalja iz regiona, Univerzitet u Beogradu bolje pozicioniran i od Univerziteta u Zagrebu i Ljubljani ali i od prvorangiranih Univerziteta u Slovačkoj, Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, Severnoj Makedoniji. Na listi nema BIH niti Crne Gore.
Očekivano, od domaćih univerzitetskih centara najbolje je plasiran beogradski koji se našao na visokom 376. mestu. Sledi novosadski na poziciji 1.126. a onda kragujevački na 1.584. mestu i niški sa mestu broj 1.731. Prvih deset mesta rezervisano je za osam Univerzitete iz SAD ( prvi je Harvard) i dva iz Velike Britanije (Oksford i Kembridž).
SAGLASJE
U ovom trenutku se između profesora i studenata vodi intenzivan dijalog o nadoknadi nastave odnosno nekakvom vraćanju u normalne tokove s tim što jedinstvenog dogovora još uvek nema. Većina fakulteta Univerziteta u Beogradu je i dalje u blokadi ali sporadično na pojedinima i proglašava početak nastave. Ima i onih koji je odbijaju kao što to u utorak čini Medicinski fakultet.
„Dan ranije su studenti na plenumu izglasali da nisu za nastavu i ja mogu reći da sam zadovoljan odlukom Nastavno-naučnog veća da se usaglasi sa odlukom kolega. To pokazuje jedinstvo studenata i profesora i to je najvažnije ali je isto tako upitno dokle će odluka doneta u utorak trajati. I naravno, videćemo šta će nam ona doneti“, navodi sagovornik Novog magazina, profesor na Medicinskom fakultetu Radan Stojanović.
Pre Medicinskog slične odluke doneli su i pojedini fakulteti u Novom Sadu i Beogradu, dok je većina njih u Kragujevcu i Novom Pazaru otpočela nastavu koja uključuje objavljivanje materijala i predavanja i konsultacije a onda i onlajn nastavu.
Za profesorku Zoranu Lužanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, stvar je potpuno „besmislena“.
„Pa kakva onlajn nastava. Država nas tera samo da bi rekla da su oni pobedili ali da li zaista mislite da tu neko nešto nauči i da tu ima ikakve nastave, čisto fingiranje. U koroni koja je bila iznuđena se pokazalo koliko je to neproduktivno i kako utiče na kvalitet a ovde je reč o tome da država svakim svojim potezom od nas stvara društvo jeftine radne snage umesto društva znanja. Šta rade sa zakonom? Pa mi ništa o tome ne znamo i svi se uzdamo u profesora Đokića da će nam preneti šta su oni to uopšte zamislili ali meni se čini da se ide na to da će moći da studira samo onaj koji ima para. Nema sumnje da mi moramo nekako pronaći izlaz iz ove krize jer su fakulteti zaista u lošoj situaciji jer ne dobijamo nikakva sredstva i tu ne mislim samo na plate ali naglašavam da studenti imaju razumevanja kao što i mi imamo za njih“, kaže za Novi magazin profesorka Lužanin.
PROFIL I PROFIT
Što se tiče izmena Zakona o visokom obrazovanju podsetimo da je početkom maja Vlada formirala Radnu grupu čiji je sastav takav da je Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti saopštila da je njen cilj „da uništi kvalitetno visoko školstvo u Srbiji“. I nisu bili jedini.
Deo profesora potom pokreće peticiju za odbranu visokog obrazovanja navodeći da zakon predstavlja „fundamentalni napad na autonomiju univerziteta, akademske standarde i javnu funkciju visokoškolskih ustanova“.
Studenti u blokadi, zajedno sa inicijativama Udružena prosveta Srbije i Pobunjeni univerzitet, održali su 23. maja protest pod nazivom „Odbranimo univerzitete“. Tada su još jednom zatražili: ukidanje uredbe o obračunu plate nastavnika, raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, odustajanje od „komercijalizacije i vaučerizacije“ obrazovanja i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Inače, sedam od deset članova nastavnog kadra u Radnoj grupi su potpisnici liste „Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane“ na izborima 2023. godine. Konačno, Univerzitet u Beogradu ima isti broj predstavnika u Radnoj grupi kao i Akademija strukovnih studija Šabac.
„Mi ne možemo dozvoliti da se takav zakon usvoji i zato smo istrajni da podržavamo studente ali i da mi postavimo zahteve prema Ministarstvu koji se tiču samo univerziteta. Mi verovatno stupamo i u štrajk i očekujemo podršku studenta I drugih fakulteta. Ta Radna grupa je formirana samo kao produžena ruka pretnji države prema univerzitetu jer koliko čujemo sada će država odnosno Vlada da imenuje menadžere na fakultetima koji će u svojim rukama imati finansije. Dakle, autonomije nema nego smo mi zavisni od volje nekog menadžera i akademska zajednica to neće i ne sme dozvoliti“, tvrdi profesorka Džamonja.
Uprkos svim tvrdnjama vlasti, rešenje za spas školske godine nije na vidiku ni krajem prve junske sedmice. A čini se da će tako biti do kraja meseca, jer su tzv. student 2.0. „koji žele da uče“, posle konsultacija sa predsednikom države svoj najavljeni štrajk glađu pomerili za 28. jun.
Studenata u blokadi što se tiče, nastava ni onlajn, ni uživo, nije opcija dok se ne ispune zahtevi, posebno sedmi – vanredni izbori.
Akademik predlaže da SANU zahteva ostavku Vučića
Na predlog akademika Dušana Teodorovića u toku je potpisivanje zahteva članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) čiju sadržinu prenosimo u celosti:
Mi, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti,
Vođeni najvišim interesima naroda i države, duboko zabrinuti za budućnost Republike Srbije, ovim putem javno zahtevamo ostavku predsednika Republike Aleksandra Vučića, zbog urušavanja demokratskih, institucionalnih i društvenih temelja naše zemlje.
U proteklom periodu svedoci smo:
• Urušavanja izbornog procesa, kroz manipulacije biračkim spiskovima, kupovinu glasova i zloupotrebu državnih resursa;
• Kontrole nad tužilaštvom i sudovima, čime je pravna sigurnost građana ozbiljno dovedena u pitanje;
• Gušenja slobodne štampe i medijskog pluralizma, uz uzurpaciju nacionalnih televizijskih frekvencija i pretvaranje javnog servisa u propagandni alat vlasti;
• Prekomernog zaduživanja zemlje, bez javne rasprave i kontrole, čime se ugrožava ekonomska stabilnost i budućnost narednih generacija;
• Zataškavanja kriminalnih afera koje potresaju javnost, uz zaštitu odgovornih pojedinaca;
• Pojave raširene korupcije, nameštenih tendera i potpune netransparentnosti u radu državnih organa;
• Rušenja osnovnih stubova društva – obrazovanja, zdravstva, nauke, kulture i umetnosti – koji su dovedeni u stanje hronične krize i zapuštenosti.
Zahtevamo ostavku ne iz političkih pobuda, već zbog moralne odgovornosti koju osećamo prema građanima i budućnosti Srbije. Smatramo da nijedan pojedinac, pa ni predsednik Republike, nema pravo da zarad lične ili partijske moći ruši demokratski poredak i ugrožava državne i društvene interese.
U vremenu ozbiljne krize i rastuće društvene polarizacije, verujemo da je ostavka Aleksandra Vučića jedini mogući korak ka otvaranju prostora za dijalog, obnovu institucija i vraćanja poverenja građana u državu.
U Beogradu, 29. 05. 2025. godine