LOŠA NEDELJA: A znanje?
Najslabija strana obrazovnog sistema Srbije je što ne postoji sistem objektivnog eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća na svim nivoima obrazovanja. To je samo jedan od zaključaka publikacije “Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji”, nastale kao prateći materijal za skup koji je nedavno organizovan u SANU o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije.
“Ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu izuzetno su niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20. Na kombinovanom testu rezultati su nešto viši jer je bio lakši. Ovo je prvi ozbiljan alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole”, zaključuju stručnjaci na osnovu podataka o završnom ispitu na kraju školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine.
Rezultati ukazuju i na velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga u Srbiji ispod nacionalnog proseka.
“U našim školama postoji inflacija visokih ocena. Na primer, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto steklo je Vukovu diplomu. Školske ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća. Inflacija visokih ocena sasvim je pogrešna osnova za procenu stanja u obrazovanju i usmeravanje obrazovne politike u zemlji. Sve ovo je ozbiljno upozorenje da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Sa ovakvim rezultatima upitno je bilo kakvo nastavljanje školovanja. Zato su nam urgentno potrebni pouzdani sistemi za vrednovanje stvarnih obrazovnih postignuća učenika”, navodi se u publikaciji.
Stručnjaci iznose rezultate i iz dva međunarodna ispitivanja učeničkih postignuća TIMSS i PISA, od kojih se prvo sprovodi u četvrtom razredu (ali ne i u osmom, gde su, kada je poslednji put rađeno, rezultati bili loši), a u drugom učestvuju petnaestogodišnjaci.
DOBRA NEDELJA: Biodiverzitet Beograda
Na Velikom ratnom ostrvu zbog relativno očuvane močvarne i vodene vegetacije i prisustva velikih vodenih površina još uvek se hrani, gnezdi i zadržava 208 vrsta ptica, od kojih je 200 vrsta zaštićeno, saopštilo je Javno komunalno preduzeće Zelenilo-Beograd povodom svetskog Dana životinja i Dana staništa. Kako se dalje navodi, takvo stanište je gotovo nestalo u Srbiji i održalo se samo u fragmentima na sprudovima i u plavnom delu obale uz Dunav i Savu.
“Fondacija za zaštitu ptica grabljivica markirala je na Ratnom ostrvu beogradskog orla belorepana Dušana, koji je uključen u program satelitske telemetrije. Beograd je jedan od retkih velikih gradova koji, gotovo u centru grada, ima gnezdo belorepana koje se prati više od decenije”, ističe se u saopštenju u kojem se nabraja i da je u zaštićenim područjima Zvezdarska i Bajfordova šuma zabeleženo prisustvo 72, odnosno 77 vrsta ptica.
Svetski dan staništa ima za cilj podizanje svesti javnosti u oblasti planiranja buduće urbanizacije o potrebi očuvanja biološke raznovrsnosti predela, naročito zaštite i održivog korišćenja divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa. Ovaj dan su ustanovile Ujedinjene nacije 1986, a obeležava se svakog prvog ponedeljka u oktobru.