LOŠA NEDELJA: Prirodnjački muzej gubi status
“Prirodnjački muzej u Beogradu će u godini svog jubileja izgubiti 125-godišnji status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture, nauke i prosvete”, upozorila je u utorak Skupština slobodne Srbije.
Kako navode, odlučeno je da se Muzej nezakonski prebaci iz nadležnosti Ministarstva kulture u Ministarstvo zaštite životne sredine i da se pripoji Zavodu za zaštitu prirode, čime će postati samo jedna radna jedinica Zavoda, bez drugih obeležja i značaja. Pokušaji uspostavljanja dijaloga s Ministarstvom kulture kako bi se razjasnili razlozi i namere nisu naišli na odziv. Stručna javnost nije ni obaveštena niti pitana za mišljenje o ovakvoj nameri nadležnih organa.
Kako podsećaju, Prirodnjački muzej je jedna od pet prvoosnovanih institucija srpske kulture, ustanova visoke akademske, naučne, obrazovne i istorijske reputacije i kao takva postoji u Zakonu o kulturi, Zakonu o kulturnim dobrima, svim dosadašnjim strategijama razvoja kulture Republike Srbije, uključujući i aktuelnu za period od 2020. do 2029, u nedavno raspravljanom nacrtu Zakona o muzejskoj delatnosti, pa čak i u Zakonu o zaštiti prirode, ali i mnogim drugim dokumentima.
Prema sadašnjim planovima, Prirodnjački muzej će izgubiti status samostalnog muzeja, a takva je zamisao, čini se, doneta naprečac, bez dobre namere i dobrog promišljanja, a očigledno i bez zakonske pripreme, ukazuju iz Skupštine slobodne Srbije.
DOBRA NEDELJA: Žrtvama nasilja olakšano davanje iskaza
Prvih pet viših sudova u Srbiji dobilo je ovih dana video-konferencijsku opremu i posebno opremljene prostorije u kojima će biti omogućeno svedočenje žrtava i svedoka putem audio-video linka. Video-konferencijska oprema u vrednosti od 150.000 evra obezbeđena je u okviru projekta “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji”, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.
“Žrtva će biti fizički odvojena od ostalih učesnika krivičnog postupka, a u posebnoj prostoriji koja odiše ambijentom prijatnog dnevnog boravka osećaće se bezbedno, što omogućava kvalitetan iskaz pred sudom, odnosno organom postupanja”, objasnio je Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu.
Na ovaj način izbegava se sekundarna viktimizacija žrtava i svedoka i njihovo neposredno susretanje sa optuženim pre, tokom i posle glavnog pretresa. Ujedno, ovo doprinosi i davanju kvalitetnijih iskaza pred sudom.
“Često se dešava da od njihovog iskaza zapravo zavisi i sam ishod krivičnog postupka, a neretko i sudskih odluka. U tom smislu mislim da treba da se stvori atmosfera u kojoj će svedoci i žrtve moći da se osećaju slobodno, da mogu da svoju izjavu pred sudom daju bez traumatičnog ponavljanja posledica kroz koje prolaze prilikom svedočenja u sudskom postupku, naročito kada se radi o najtežim krivičnim delima protiv života i tela, protiv polnih sloboda”, naglasio je Stepanović, dodavši da nova oprema znači da žrtva neće morati da ponavlja svoje iskaze.
Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ukazuje i da se ovim umrežavanjem sudova eliminiše i potreba da svedok koji živi u drugom gradu putuje da bi svedočio, te da se ovo odnosi i na regionalna suđenja, pa i na postupke pred inostranim organima.
Sve ovo ubrzava postupke i smanjuje troškove, a u situaciji pandemije umanjuje i epidemiološke rizike. Značajno je i to što na ovaj način neposrednu komunikaciju sa žrtvom ili svedokom vodi isključivo sudija.
Evropski dan žrtava kriminala obeležava se širom Evrope od 1991, a cilj mu je da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.