Kada je 2016. godine železara Smederevo prodata kineskoj kompaniji Hestil, to je predstavljalo najveću investiciju Kine u Srbiji do tog momenta. Međutim, značaj ove investicije je prevazišao isključivo ekonomske okvire. Iste godine u Srbiju je po prvi put stigao kineski lider Ši Đinping. Kineski predsednik je tom prilikom posetio Železaru i smatra se da je u tom periodu skovana fraza kojom se opisuje odnos između Srbije i Kine – čelično prijateljstvo.
Sada, osam godina kasnije, i skoro pet godina nakon preliminarne najave da će Ši Đinping po drugi put posetiti Srbiju, skoro je izvesno da ćemo u maju ponovo imati priliku da dočekamo kineskog lidera. Poseta dolazi u trenutku kada je planirana prva njegova turneja po Evropi posle pandemije kovida-19. Nakon što je u kineskom gradu Vuhan zabeležen prvi slučaj smrtonosnog virusa, kineski predsednik gotovo tri godine nije napustio svoju državu. Posle toga, prve bilateralne posete i učešća na multilateralnim sastancima su organizovani ili u njegovom neposrednom okruženju ili prilikom sastanaka sa strateški važnim partnerima, ali i konkurentima poput Sjedinjenih Američkih Država.
POSETA PRIJATELJIMA
Veoma je zanimljivo što je kineski lider za svoju prvu evropsku turu izabrao države za čije se spoljnopolitičke odrednice mogu reći da su generalno pozitivno naklonjene saradnji sa Kinom. Naime, najave su da će u svojoj prvoj poseti Evropi nakon izbijanja pandemije kovida-19 Ši Đinping stići u Srbiju, Mađarsku i Francusku.
Francuska je od svih država članica EU, a svakako pored Nemačke, država koja ima najveći obim razvijene saradnje sa Kinom. Pre svega zbog nivoa povezanosti industrija dve države, ali i same veličine tržišta. Međutim, ova saradnja se pre svega odnosi na ekonomiju dok su političke relacije u nešto zategnutijem položaju. Međutim, Francuska i dalje želi da pre svega svojim kompanijama obezbedi izlaz na kinesko tržište, a i neke izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona koje su u datom kontekstu bile usmerene na izgradnju pozitivnih odnosa sa Pekingom, pre svega zbog napomena da Evropa i države Evropske unije moraju da se odupru porivu da slepo prate Sjedinjene Američke Države prilikom izgradnje svojih odnosa sa Kinom. Druga država u kojoj je najavljena poseta kineskog lidera, Mađarska, gleda se kao članica Evropske unije u kojoj Kina ima najveći uticaj. Mađarski premijer Viktor Orban, pored mnogih nesuglasica sa praksama i standardima Evropske unije, na koje često ukazuju institucije i zvaničnici kako same EU tako i njenih država članica, takođe razvija intenzivne odnose sa državama sa istoka. Ovo je posebno postalo očigledno nakon invazije Rusije na Ukrajinu posle čega je gotovo postalo neprihvatljivo da se odnosi sa Moskvom razvijaju na visokom nivou, te je utočište svoje multivektorske spoljne politike pronašao u razvoju saradnje sa Pekingom. Može se reći da su obe ove posete sigurne i zakazane, te da će zasigurno naići na visok nivo kritike, u određenoj meri i u domaćoj javnosti, dok je svakako očekivano da će da će imati i različita tumačenja zvaničnika Evropske unije kao i posmatrača Kine unutar ovih država.
ČESTI KONTAKTI
U tom kontekstu treba posmatrati i Srbiju. Naime od 2009. godine kada je došlo do početka razvoja savremenih odnosa između Srbije i Kine, nekoliko značajnih bilateralnih poseta je bilo zakazano i organizovano. Najpre, 2014. godine je tadašnji premijer Li Kećang posetio Srbiju u okviru održavanja samita platforme 16+1 (koja je od tada izgubila nekoliko članica i sada je poznata kao mehanizam saradnje Kine i država Centralne i Istočne Evrope), dok je u 2016. godini, kineski predsednik prvi put posetio našu državu. Sada, skoro pet godina nakon što je predsednik Vučić prvi put najavio da će kineski lider doći u Srbiju, a što je najpre bilo odloženo, a zatim je potpuno otkazano zbog izbijanja pandemije kovid-19, gotovo je izvesno da kineski predsednik dolazi u Srbiju. Između ove dve posete, srpski zvaničnici su mnoštvo puta posetili Peking i druge kineske gradove, često se iz poseta vraćajući sa novim sporazumima i projektima koji će biti sprovedeni u saradnji kineskih kompanija i države Srbije.
Međutim, ovog puta su očekivanja podignuta na višu lestvicu. A šta mi, zapravo, možemo da očekujemo od njegove posete? Ono što sadrži najviši procenat verovatnoće je kombinacija promocije onoga što je već urađeno i najava nekih narednih projekata. Kada govorimo o onome što je urađeno, najčešće se govori o značajnom porastu kineskih investicija i činjenici da je Kina postala najveći individualni investitor, sa nivoom stranih direktnih investicija koji je viši od bilo koje pojedinačne države članice Evropske unije od 2021. godine pa nadalje. Zbog toga, ne bi bilo iznenađujuće da kineski predsednik u zajedničkoj poseti sa srpskim zvaničnicima obiđe rudnike u Boru ili možda ponovo Železaru u Smederevu i tako potvrdi frazu čelično prijateljstvo. Pored toga očekuje se da će biti zvanično otvoren kineski kulturni centar koji je odavno izgrađen, ali nikada ga ni srpski i kineski zvaničnici nisu otvorili. I pored toga sve ukazuje na to da je kineski kulturni centar potpuno operativan i da uključuje prostor za izložbe, restoran ali i hotel. Ono što su Srbija i Kina razvile u skorijem periodu je saradnja u oblasti odbrane, te takođe ne bi bilo iznenađujuće da se organizuje i pokazna vojna vežba kako bi se pokazalo da će dve države nastaviti da razvijaju saradnju i u tom pravcu.
Na kraju ostaje pitanje i kada bi kineski predsednik mogao da posetiti Srbiju, s obzirom da kroz evropske krugove provejava informacija da će u Francusku i Mađarsku stići u maju. Ostaje samo pitanje da li će ova poseta biti iskorišćena i za slanje jedne simbolične poruke te da bi mogla biti zakazana za 7. maj i da na taj način bude obeležena i 25-godišnja godišnjica bombardovanja kineske ambasade za vreme NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, momenat koji i danas predstavlja izuzetno značajnu tačku za kreiranje simbolizma u razvoju odnosa ove dve države. Takođe, poseta kineskog lidera je ujedno i poseta predsednika jedne od najmoćnijih država na svetu, te samim tim predstavlja značajan momenat za dalje pozicioniranje spoljne politike Srbije i dolazi u trenutku kada već duže vreme nema poseta lidera Rusije, te da zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država nikada nisu posetili Srbiju na nivou višem od potpredsednika, a posete lidera Evropske Unije nikada nisu privlačile pažnju javnosti koliko dolasci lidera država koje su posmatrane kao najveće svetske sile.
Pored potvrde posete, malo šta od detalja je poznato. Ono što će svakako biti važno jeste praćenje šta će od predviđanja biti sprovedeno u delo. Ukoliko do njihove realizacije dođe i kada se to dogodi, to će predstavljati značajan novi trenutak u razvoju savremenih odnosa između dve države.