Uspon im je bio vrtoglav, svoje osnivače su katapultirale u ligu globalnih milijardera, zahvaljujući njima bogatili su se kako mali tako i veliki akcionari. Revolucija koju su podstakli uveliko je promenila način na koji se informišemo i međusobno komuniciramo. Korporacije koje su je pokrenule postale su najuspešnije kompanije u istoriji, dostižući obrt koji se meri bilionima (hiljadama milijardi) dolara…
Izgledalo je da će poslovni model tehnoloških džinova koji su se uzdigli iz kalifornijske Silicijumske doline: Gugla, Amazona, Epla, Fejsbuka i Majkrosofta – da pomenemo samo one najveće – trajati večno, da se na postojećim temeljima može nadograđivati bez granica. Ono što se međutim događa od sredine ove godine, a pogotovo posle trećeg poslovnog kvartala, donelo je uznemirujuće otrežnjenje.
Prvi alarm je došao sa berze na kojoj je ova velika petorka izgubila 37 odsto od ovogodišnje vrednosti svojih akcija. Prevedeno u dolare, taj gubitak je, u prvih devet meseci ove godine iznosio oko 3,7 biliona.
Koliko za investitore, ovo je bila loša vest i za zaposlene u ovoj industriji poznatoj po darežljivim ugovorima o radu i čestim bonusima. Meta, kako se od prošle godine naziva konglomerat u kojem su društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Votsap, najavila je otpuštanje 11.000 od svojih 76.000 zaposlenih. To je doduše donekle bilo u senci traumatičnih promena koje je doneo Ilon Mask preuzimanjem Tvitera i koje je počelo otkazima polovini onih koji su održavali ovu platformu.
Kad se podvuče crta, američke tehnološke kompanije su do kraja novembra otpustile oko 60.000 informatičara i drugih specijalnosti, s tim što se najavljuje da to nije kraj, pošto se prognozira da će 2023. biti teža od ove na izmaku.
FIJASKO ZAKERBEGA
Najlošija situacija je u Meti, čiji je osnivač, predsednik Upravnog odbora i CEO (glavni izvršni direktor) Mark Zakerberg, 38. Dakle glavni za korporativnim kormilom, pošto je, zbog specifične strukture akcija konglomerata u njegovim rukama 54 odsto glasova. Berzanska vrednost nove digitalne platforme koja treba da poveže sve aplikacije i sve mogućnosti Fejsbuka, Instagrama i sličnih, ove godine je smanjena za 74 odsto!
Ta greška je papreno skupa: dok je u septembru prošle godine, dakle u momentu promene kursa, odnosno lansiranja Meta univerzuma (čiji će Fejsbuk biti samo jedan deo), berzanska vrednost Fejsbuka bila nešto iznad bilion dolara, godinu dana kasnije ta brojka se srozala na samo 236 milijardi.
Za godinu dana je dakle „isparilo“, kako to konstatuje magazin Veniti fer, 840 milijardi. Dimenzije Zakerbegovog promašaja pokazuju i podaci o broju novih korisnika aplikacije „Horizon worlds“ – umesto očekivanih 500 miliona dobacilo se do samo oko 200 miliona.
Sve navedeno je uticalo i na Zakerbegovu poziciju u Forbsovoj ligi milijardera po kojoj je njegov lični gubitak u ovom fijasku – oko 100 milijardi (njegovo bogatstvo je početkom ove nedelje bilo procenjeno na 44,9 milijardi dolara, dok mu je godišnja plata u holdingu 26,8 miliona).
Nešto bolje je prošao Alfabet, takođe novo ime za kompaniju koja objedinjuje sve servise isto tako važnog aktera informatičke revolucije, Gugla. Pad tamošnjih prihoda kao i pad vrednosti njegovih akcija je nešto manje drastičan, s tim što je tamo, protivno glavnom trendu, broj zaposlenih u poslednjih 12 meseci povećan, i to za 36.000 ljudi. I u Alfabetu se osnivači, Sergej Brin i Leri Pejdž pitaju za sve, pošto u Upravnom odboru kontrolišu 51 odsto glasova.
LIDERSKA TRANZICIJA
Problemi Epla i Majkrosofta, nešto su manje drastični, između ostalog i zbog njihove glatke liderske tranzicije: Stiv Džobs, osnivač „Jabuke“ je preminuo još 2011, dok se Bil Gejts, začetnik Majkrosofta povukao da bi se posvetio svojim filantropskim aktivnostima. U ova dva pokretača informatičkog preobražaja, na snazi je princip jedna akcija jedan glas, što znači da se u njihovim upravnim odborima pažljivo osluškuju signali koje sa berzi šalju njihovi investitori. Ove dve kompanije su inače najstabilniji članovi tehnološke super-lige, čije je usporavanje, iako primetno, u suštini relativno, pošto, na primer, Epl od prodaje svojih jedinstvenih uređaja prihoduje oko 200 milijardi dolara godišnje, od čega polovinu donosi već legendarni mobilni telefon.
Analizirajući stanje u „Tehnolendu“ (drugo ime za Silicijumsku dolinu), londonski nedeljnik „Ekonomist“ kompanije u internet biznisu svrstava u tri kategorije: „uberovce“ (koji se bave transportom ljudi i roba uz prethodno pozivanje i plaćanje preko aplikacija mobilnih telefona), zatim „strimere“, kompanije za onlajn distribuciju muzičkih i video sadržaja i na „uhode“, one koje žive od podataka koje „rudare“ prateći sve internet aktivnosti svojih korisnika da bi ih monetizovali prodajom tako nastalih digitalnih profila oglašivačima.
Za sve tri kategorije „Ekonomist“ pritom konstatuje da „pamte i bolje dane“, odnosno da im je u prethodnih 12 meseci poslovanje na silaznoj putanji, što je doprinelo da u proseku izgube čak oko dve trećine svoje berzanske vrednosti.
Uber je tako u svom izveštaju o poslovanju obelodanjenom 1. novembra konstatovao da je u prethodnim kvartalima imao rast, ali i da će poslovnu godinu uprkos tome završiti sa gubitkom.
Netfliks, na čije filmove i TV serije možemo da se pretplatimo i mi, zasad je profitabilan, ali mu se drastično smanjuju stope rasta, koje su se sa uobičajenog proseka od oko 20 odsto svele na samo oko 6 procenata.
Analizirajući poslovanje ovih kompanija britanski nedeljnik u njihovim problemima uz velike razlike vidi i značajan stepen zajedničkog. U sve tri kategorije oslonac je na „efektu mreže“, zatim na lakoći započinjanja biznisa i zavisnost od tuđih platformi.
„Efekat mreže“ je premisa da vrednost neke onlajn usluge raste sa brojem njenih korisnika: kad se jednom dostigne izvestan korisnički nivo, biznis izlazi na nepovratni kolosek zagarantovanog rasta.
To je na primeru Ubera (čija je kopija kod nas CarGo) objašnjeno ovako: veći broj putnika i vozača podrazumeva manje gubljenje vremena i za korisnika i za davaoca usluge, što za ishod ima stalno povećavanje obrta. To međutim ima svoju cenu: smanjivanje prosečnog vremena čekanja sa dva minuta na samo minut zahteva dvostruko veći broj vozila i vozača, dok bi korisnici ove usluge takav napredak jedva primetili. Neto rezultat: kvalitetnija usluga, ali veći troškovi i manji profit.
Na eksploataciji „efekta mreže“ radili su i Netfliks i muzički servis Spotifaj, koji su nove sadržaje kreirali koristeći i algoritamska saznanja o ukusima svojih gledalaca ili slušalaca, što ih međutim nije sačuvalo od nekih spektakularnih promašaja. I u ovom sektoru je inače konkurencija sve veća: Netfliksov profit smanjio je, ulaskom u biznis strimovanja Dizni, koji za proizvodnju sopstvenih sadržaja investira oko 30 milijardi dolara godišnje , prema oko 17 milijardi koje za istu namenu ulaže Netfliks.
Moglo bi se reći da su nevolje tehnoloških džinova i rezultat stagnacije inventivnosti: na tržištu nema novih profitabilnih ideja niti revolucionarnih proizvoda koji tehnološku utakmicu podižu na novi nivo. Ajfon recimo od svoje premijere u januaru 2007. svake godine na tržište iznosi novu, poboljšanu verziju (najnovija je ajfon 14), ali u suštini to je isti proizvod.
Nema dakle nekih novih izuma, što se vidi i po tome što početnički (start-up) projekti prikupljaju sve manje kapitala, pa je zato neizbežna izvesna zasićenost starim. To se možda najbolje vidi na primeru lidera u internet trgovini, Amazona, koji je na završetku drugog kvartala, krajem juna, zapošljavao 1,52 miliona ljudi, što je za oko sto hiljada manje nego na kraju prvog tromesečja.
TVITOVANJE MRŽNJE
Medijski reflektori su inače i dalje okrenuti prema zbivanjima u Tviteru, tehnološkoj kompaniji koja ima mnogo veći uticaj nego profit. Reč je, naravno, o prelasku te društvene mreže za „mikroblogovanje“ – emitovanje poruka od maksimalno 280 slovnih znakova – u ruke Ilona Maska, milijardera sa samog vrha Forbsove liste globalnih tajkuna.
Ta transakcija vredna 44 milijarde dolara kompletirana je 27. oktobra, posle čega su usledili „seča menadžera“ i egzodus posade. Epilog je da je u kompaniji, koja je krajem oktobra, dakle u momentu promene vlasnika, imala 7.500 zaposlenih sa punim radnim vremenom, ta brojka u roku od nedelju dana svedena na samo 3.700. Ilon Mask je „preživelima“ potom lično saopštio da će morati da rade više i da će za to biti plaćeni manje.
Mask još nije predstavio svoj master plan za promene u Tviteru, ali su neke tendencije već uočljive. Jedna koja je društveno i politički neprijatna jeste nagli porast govora mržnje u Tviter saobraćaju, što konstatuje britanski nevladin Centar za borbu protiv digitalne mržnje, koji inače vodi kampanju da velike tehnološke kompanije ne budu servisi promotera dezinformacija, zagovornika teorija zavere, neonacista i antivakserskih pokreta. Promene na Maskovoj platformi su, kako ocenjuje pomenuti centar, „alarmantne“.