Prvog novembra 2024. godine, nešto malo pre podneva, na Železničkoj stanici Novi Sad srušila se betonska nadstrešnica teška 300 tona usmrtivši na licu mesta 14 odraslih, mladih i dece dok su mirno i sasvim naivno čekali svoj prevoz. Betonska grdosija je pala samo tri meseca nakon što je ova zgrada svečano otvorena posle rekonstrukcije i to je ono što je u prvom trenutku svima zapalo za oko – Kako je moguće da se nešto u šta je uloženo 16 miliona evra sruši kao kula od karata samo tri meseca od završetka radova?
NISI NADLEŽAN
Ovo pitanje postavljaju građani zajedno sa studentima i dan danas tražeći da se utvrdi odgovornost svakog pojedinca u ovom lancu nemara, korupcije i laži kojima svedočimo poslednja četiri meseca od tragedije dok se naknadno i uz svesrdni angažman ljudi struke otkrivaju detalji istine. O tome da li je rekonstruisana ili u „konstrukcionom smislu rekonstrukcije nije bilo“, kako će to nedavno kazati predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, neuverljivo pravdajući svoju izjavu da rekonstrukcije nadstrešnice uopšte nije bilo. Jer, nekoliko dana od tragedije stručnjaci su čitajući papire objasnili da je nadstrešnica i te kako rekonstruisana. Ali, čak i da zaista nije, logično bi bilo upitati zašto nije i ko je za to odgovoran? I jesmo li zaista „svi pod nadstrešnicom“ kako građani poručuju transparentima na protestima?
Tek, dan posle nesreće usledila su prva saslušanja a kako dve nedelja kasnije saopštava Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, saslušalo je 66 osoba da bi 20 dana nakon nesreće usledila i prva hapšenja. Među pritvorenima je bio i Goran Vesić, ministar infrastrukture, tada već bivši, budući da je četiri dana nakon tragedije podneo ostavku. Cinično je bilo njegovo objašnjenje da ostavku podnosi iz moralnih razloga ali da ne oseća „ni trunku odgovornosti“.
Istog dana, 5. novembra, održan je i prvi veći protest u Novom Sadu. Minutom ćutanja odata je počast stradalima da bi se protest pretvorio u demoliranje Gradske kuće našta policija uopšte nije reagovala. Razume se, bejzbol palice su u rukama držali mladići sa kapuljačama na glavama i maskama na licu nimalo slični većini protestanata koji su izražavali tugu za nedužno nastradalima tražeći od vlasti da pravdi privede sve odgovorne. Međutim, kao i mnogo puta u sličnim situacijama, policija u civilu i bez legitimacija hapsi mirne demonstrante. Zato će jedan od studentskih zahteva ubrzo postati njihovo oslobađanje.
Protesti se nastavljaju a dve nedelje nakon tragedije po prvi put je odata je počast nastradalima četrnaestominutnom tišinom što nažalost, postaje pravilo od 15 minuta tišine nakon smrti Anje Radonjić 17. novembra. Studentkinja i košarkašica je podlegla povredama i tako postala 15. žrtva tragedije.
Kako se protesti omasovljuju ne gubeći kontinuitet, ostavku podnosi i ministar Tomislav Momirović, koji se na funkciji ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nalazio od 2020. do 2022. godine. Isto čini i Jelena Tanasković, v.d. direktorka „Infrastruktura železnice Srbije“, firme koja je u poslu rekonstrukcije zajedno sa državom bila investitor rekonstrukcije.
Dan nakon ostavke, ona je uhapšena (21. novembra) zajedno sa još 11 osoba (uključujući i pomenutog Vesića). Međutim, samo četiri dana kasnije, Vesiću je Viši sud u Novom Sadu ukinuo pritvor. Više javno tužilaštvo u međuvremenu je saopštilo da je uhapšena i 13. osumnjičena osoba za kojom se tragalo.
NEĆETE NAS GAZITI
U međuvremenu, ljudi struke ali i pojedini mediji na osnovu minimalno dostupne dokumentacije otkrivaju da je zgrada svečano otvorena i puštena u rad a da nije imala ni upotrebnu dozvolu koja se izdaje nakon što se obavi tehnički pregled i utvrdi da je objekat bezbedan za upotrebu. Ispostavilo se čak da nije ni predat zahtev za izdavanje dozvole Ministarstvu građevinarstva što je bio posao „Infrastrukture železnice Srbije“ koje je vlasnik investitor rekonstrukcije. Utvrđeno je i da je rekonstrukcija započeta a da prethodno uopšte nije rađena analiza u kakvom je stanju objekat kao i da radovi na rekonstrukciji uopšte nisu bili prijavljeni. Sve ovo samo je ojačalo odlučnost građana da nastave sa demonstracijama i potragom za pravdom.
Krajem novembra po prvi put je u Beogradu i drugim gradovima održana akcija „Zastani Srbijo“, tačnije 15 minuta tišine za 15 nastradalih u Novom Sadu što je podrazumevalo da stanu svi koji se u trenutku pada nadstrešnice (11:52) zateknu na ulici i odaju počast nastradalima.
Ovoj akciji pridružili su se i studenti širom Srbije a 22. novembra tokom odavanja počasti došlo je do incidenta ispred Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) gde su batinaši izašli iz vozila i napali studente nanevši nekolicini teške telesne povrede. Studenti su kasnije svedočili da policija nije reagovala da bi tri dana kasnije odlučili da blokiraju fakultet zahtevajući od nadležnih da procesuiraju nasilnike. Dan za danom, njima se pridružuje sve više fakulteta a 29. novembra studenti u blokadi izlaze sa četiri zahteva kojih se drže i danas: „Zahtevi koji smo usvojili na plenumu su sledeći: prestanak policijske represije nad studentima jer želimo slobodu i bezbednost, da se poveća iznos koji država izdvaja za finansiranje Univerziteta u Beogradu koji se pet godina nije povećao. Želimo da svi odgovorni za tragediju odgovaraju i da se u potpunosti objavi dokumentacija vezana za događaj u Novom Sadu“, rekla je tada brucoškinja Filološkog fakulteta Milica Pendić.
AKO NE STANEMO, NESTAĆEMO
Od tada studenti započinju sveopšte i svakodnevne blokade gradova širom Srbije da bi im se u ovoj borbi pridružili i srednjoškolci a onda i prosvetari. To vlast pokušava da amortizuje proglašavajući kraj prvog polugodišta sedam dana pre planiranog istovremeno preteći da se u drugo polugodište 20. januara mora ući u punom radnom kapacitetu. U znak solidarnosti sa studentima, mnogi srednjoškolci zajedno sa nastavnicima dolaze u škole tokom raspusta redovno izlazeći na blokade i proteste.
U međuvremenu je Vlada ipak počela da objavljuje dokumenta vezana za rekonstrukciju nadstrešnice. Prethodno je kao jedan od izgovora korišćeno to da je dokumentaciju uzelo Tužilaštvo te da se ugovor sa kineskim konzorcijumom koji je izabran da izvodi radove ne može objaviti jer je tajna budući da je sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. I jedno i drugo se ispostavilo kao netačno.
Tek, posle skoro mesec dana studentskih protesta koji su iz dana i dan samo rasli, predsednik kaže: „Sam sam tražio svu dokumentaciju kao predsednik Republike i iz javnog preduzeća Železnice infrastruktura i sa svih mesta koja su mi bila dostupna. I ja sam rešio da donesem tu dokumentaciju. I da pružim na uvid javnosti i da to dodelim studentima baš kako su tražili“. Istovremeno, pala je i odluka da se budžet za visoko obrazovanje poveća za 20 odsto a vlast zaključuje da su svi studentski zahtevi ispunjeni.
Građevinski fakultet, međutim, nekoliko dana potom saopštava da je sproveo preliminarnu analizu dostupne dokumentacije zaključivši da „nedostaje ključna dokumentacija“. I mada ponavljaju da su ispunili prvi zahtev studenata i objavili svu dokumentaciju, predstavnici vlasti krajem januara otvaraju na uvid javnosti dodatna 24 linka odnosno 3.002 dokumenta.
Do danas u nekoliko navrata objavljeno je na tri različita sajta preko 20.000 dokumenata sa više od pola miliona strana. Prema uverenju članova Anketne komisije to govori o lošoj nameri Vlade.
„Ta dokumentacija nije sistematizovana. Velikim delom se odnosi na ceo projekat modernizacije pruga, što znači da je velikim delom irelevantna, i ja mislim da je cilj da se zapravo zatrpa javnost kako bi se usporili zaključci koji se izvode na osnovu te dokumentacije. Drugo, mi sumnjamo u autentičnost velikog broja dokumenata“, rekao je pre desetak dana profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić, član pomenute komisije naglasivši da i dalje „nedostaju brojna dokumenta čijom bi se analizom mogla utvrditi stvarna odgovornost desetina firmi i pojedinaca uključenih u ovaj posao“.
KORUPCIJA UBIJA
Malo pre ovog obraćanja javnosti Anketne komisije koju čine stručnjaci iz oblasti građevine, prava, medija i ekonomije i finansija, u nastavku akcije Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu, privedeno je nekoliko članova tehničke komisije za pregled radova na železničkoj stanici kao i menadžerku u „Železnicama Srbije“. Početkom nedelje ova institucija je podigla optužnicu protiv Slobodanke K, menadžera za razvoj investicija „Infrastruktura Železnica Srbije“ kao i predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu Milutina S. i člana te Komisije Biljane K, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementom, koja su imala za posledicu pad nadstrešnice.
Od u decembru 13 uhapšenih, u međuvremenu je odlučeno da pored Vesića i Jelena Tanasković i Anita Dimovska, bivša pomoćnica ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, budu u kućnom pritvoru.
Interesantno je da je korupcijom u slučaju nadstrešnica, Tužilaštvo za organizovani kriminal počelo da se bavi tek 100 dana nakon tragedije. Prethodno je smatralo da „nema elemenata ni zakonskih uslova za njihovo postupanje“. Istragu za pad nadstrešnice u ovom trenutku vode tri tužilaštva što pravnici ocenjuju kao sumnjivo i konfuzno.
U međuvremenu pritisak studentskih protesta je rastao, okupljanja su postajala sve masovnija pa je i odgovor vlasti bivao žešći. Tabloidi početkom godine objavljuju fotografije pasoša, braće Lazara i Luke Stojakovića, studenata, a naslov insinuira da Hrvati predvode proteste, što je u pokušaju režima da diskredituje ovaj pokret samo jedan u nizu besplodnih spinova o „stranim plaćenicima“, „ustašama“ i slično. Na jednom od protesta u centru Beograda, pomahnitali vozač je teško povredio studentkinju kada se automobilom zaleteo u kolonu akademaca koji su mirno stajali i to će se, nažalost, ponoviti još nekoliko puta. Na Pravni fakultet u Beogradu tokom jedne večeri stižu batinaši da bi u noći između 27. i 28. januara u Novom Sadu ljudi izašli iz prostorija Srpske napredne stranke i napali dva mladića i tri devojke pri čemu je jedna studentkinja teže a mladić lakše povređen.
Premijer Srbije Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić nakon ovog događaja podnose ostavku, ali studenti uzvraćaju još masovnijim i kreativnijim akcijama. Samo dva dana kasnije, studenti beogradskih fakulteta u blokadi, kreću u pešački marš ka Novom Sadu gde zajedno sa kolegama blokiraju tri mosta povodom tri meseca od nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad.
Usledila su pešačenja i štafetni maratoni do Kragujevca a onda i Niša. dok je za 15. mart zakazan veliki studentski i građanski protest u Beogradu. Studenti su sa svakog od skupova poručili da neće odustati dok njihov zahtevi ne budu ispunjeni.
Glosa: „Dokumentacija se velikim delom odnosi na ceo projekat modernizacije pruga, što znači da je velikim delom irelevantna i čini se da je cilj da se zatrpa javnost kako bi se usporili zaključci. Drugo, mi sumnjamo u autentičnost velikog broja dokumenata“
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Glosa: 20.000 dokumenata i 500.000 strana je do sada objavljeno
Glosa: Tri tužilaštva utvrđuju ko je na spisku odgovornih za nesreću, što po mišljenju pravnika unosi ne samo konfuziju već i sumnju u ove procese