Korupcija, grabež, lenjost, nepotizam, otimačina i laž. Ili je budžet koji nam je spremila vlast za iduću godinu još jedan primer nezaustavljivog galopa crnog pantera Balkana, ekonomskog diva čiji građani ne znaju šta će s parama, pa malo, malo, pa pazare dugotrajno mleko. Jer, može im se. Naprosto, oni žive u državi čiji su finansijski parametri, kako ćemo saznati ovih dana, bolji nego u jednoj Francuskoj, pa i Nemačkoj, ako baš hoćete u detalje.
Uostalom, sasvim otvoreno i bez namere da nekome nabijamo komplekse, recimo kako stvari stoje u zemlji koja je, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, „prva zemlja u Evropi po rastu BDP-a“.
TAJ FAMOZNI BDP
Ako bismo pod BDP -om podrazumevali „Bar da je plate“ ili „Beskrajni dani poskupljenja“ ili „Barabe dograbile povišice“, onda bi Srbija sigurno bila pri vrhu evropske liste po rastu tog „BDP-a“ jer je u pitanju zemlja u kojoj građani mesecima mogu da kupe „leba i s leba“ samo zato što je rast cena zabranjen.
Ono što nije važno za preživeti dan (leba i s leba) poskupelo je od 15 do 20 odsto u proseku, što znači da su nam se plate uveliko smanjile, naročito nama koji primanja trošimo na hranu, komunalije i plaćanje stana. A o cenama stanova da i ne govorimo… Ni o minimalnoj plati. Zaobiđimo i rast kamata. I to što iste poreze plaćaju oni koji imaju mnogo i oni koji nemaju skoro ništa. Što su nam domovi zdravlja prazni dok građani u džepove privatnika trpaju milione ako hoće da prežive. Da ne pominjemo ni to što će zahvaljujući linearnom povećanju plata u javnom sektoru, na primer, vrla guvernerka Jorgovanka Tabaković dobiti povećanje od 80.000 dinara, a što nastavnici ni sa povećanjem neće stići do prosečne plate od 75.000 dinara.
No, prepustimo reč znalcima, ljudima struke i nauke, da ne kažemo doktorima svog zanata, kakav je recimo ministar finansija Siniša Mali, koji tvrdi da je budžetom za 2023. ispisana još jedna stranica istorije.
„BDP će preći 60 milijardi evra, na računu trenutno stanje 285 milijardi dinara, javni dug 54 odsto BDP-a, prihodi 7,8 odsto veći – kao argumente“ navodi Mali, dodajući da novi budžet ima tri stuba – očuvanje standarda građana, infrastrukturni projekti i energetika.
„Mislim da smo se pokazali dovoljno kredibilnim, pametnim i sposobnim da vodimo brod koji se zove ekonomska politika Republike Srbije kroz veoma turbulentna vremena. To smo pokazali od kada se kovid desio 2020, evo treću godinu zaredom, tako ćemo nastaviti i tokom 2023. godine“, obećava Mali.
Kulturo, ti si mi na 170. mestu
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Siniša Kovačević komentariše prethodnih dana da je iznos predviđen republičkim budžetom za 2023. godinu „uvredljiv“ jer se za kulturu izdvaja tek malo više od pola procenta, odnosno 170. deo od ukupnog budžeta.
„Malo je to novca. U odbrani digniteta nečega što bi trebalo da bude stub, nosilac identiteta svih građana jedne države – ovo je uvredljivo“, rekao je Kovačević, dodavši potom da se u Srbiji 50.000 ljudi bavi kulturom, a da je 3.000 slobodnih umetnika „bukvalno gladno“.
„Važno je da bude više novca za kulturu jer će onda biti više knjiga u gradskim bibliotekama, folklornih društava, a manje fizičkog i vršnjačkog nasilja, izvađenih slezina, polomljenih vilica i izmaknutih stolica ljudima koji bi tu decu trebalo da uvode u život“, kazao je Kovačević, zaključivši da male države „ne brane identitet tenkovima nego kulturom“.
Obrazlažući budžet pred poslanicima, premijerka Ana Brnabić kaže da je ovaj zakon pravljen tako da se „pozitivna kretanja u zemlji nastave i da se, za razliku od 19 zemalja EU, gde se očekuje recesija, u Srbiji planira rast“.
„Imamo nikada veći budžet za kapitalne investicije, ulažemo u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu. Javni dug će biti ispod 60, odnosno 56,1 odsto BDP-a, a što je veoma važno, imamo prostor i dalje ćemo se boriti da stalno povećavamo plate i penzije“, rekla je Brnabić i dodala da će penzije kumulativno, s povišicom od novembra i januara, porasti 20,8 odsto i da smo „među retkim zemljama u Evropi koje uprkos raznim krizama i ratu u Ukrajini idemo u rast plata i penzija“.
„Plate u javnom sektoru će od januara biti veće 12,5 odsto, u vojsci 25 procenata, minimalac 14,3 odsto i iznosiće 40.022 dinara, što je oko 340 evra. Idemo na dodatno poresko rasterećenje zarada, kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavaca“, rekla je premijerka.
Iako deluje kao nekakvo grandiozno rešenje, ona govori o minimalnom smanjenju stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i povećanju neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 na 21.712 dinara.
U prevodu, Srbija i dalje štiti one koji imaju najviše preko leđa onih s najmanjim primanjima, a na to će još jednom upozoriti i Fiskalni savet u svojoj analizi predloženog budžeta konstatacijom da se umesto „ovakvih parcijalnih izmena, razmotri i sprovede korenita reforma kojom bi se uveo moderan sistem poreza na dohodak koji bi sve oblike prihoda tretirao na konzistentan i ujednačen način“.
Milijarda evra na penale i kazne
Srbija je u poslednjih deset godina iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale. Novac je isplaćivan na ime restitucije, izgubljenih sudskih sporova, ali i zbog nezavršavanja projekata na koje se obavezala međunarodnim institucijama. Međutim, na šta tačno je otišao svaki evro građani Srbije niti znaju niti su institucije voljne da objave ovaj podatak koji se u budžetima predstavlja isključivo zbirno i bez ikakvih objašnjenja.
Prosečan iznos za penale i kazne u poslednjih nekoliko godina kreće se oko 150 miliona evra.
„Taj iznos je luk i voda kakve bi mogle da budu tužbe. Postoje projekti koji su veći od 200 miliona. Recimo, imamo jedan spor na 300 miliona. Sporovi se vode na 50, 70, 100 miliona. Kada bi, nedajbože, neka velika kompanija podnela tužbu protiv Srbije na terenu rudarstva, to bi bile milijarde“, kaže za N1 advokat Milan Parivodić i dodaje: „Ja bih sproveo jednu vrlo ozbiljnu kampanju obrazovanja svakog državnog službenika o ovoj opasnosti. Svako ko vrši bilo koji posao sa državnim ovlašćenjem mora biti svestan svoje odgovornosti i koje su krajnje odgovornosti do kojih njihova nezakonitost može dovesti. Nikakvi ćefovi me ne zanimaju, nikakvi lokalpatriotizmi“, insistirao je sagovornik N1.
DUG NIJE DRUG
Prvi čovek ove institucije Pavle Petrović skreće pažnju na ogromne izdatke budžeta za energetiku od skoro milijardu evra, koliko će građani Srbije platiti nestručno upravljanje EPS-om.
„Van energetike ostaje deficit od milijardu evra, i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 odsto BDP-a, što Srbija može da podnese, ali nažalost, naš deficit će biti 2,2 milijarde evra“, kaže profesor Petrović, preporučivši ako se ipak ostvare neke uštede u energetici, da se koriste „za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 odsto BDP-a i relativno je visok“.
Isto misle i poslanici opozicije, a među njima i Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, koji glede rasprave o budžetu za narednu godinu kaže:
„Verujem da će uskoro doći dan kada ćete odgovarati pred sudom i pred zakonom zbog pljačke. Vlast Aleksandra Vučića zadužila je građane Srbije više nego Milošević, Tadić, Koštunica i Đinđić zajedno – najviše posle Josipa Broza Tita. Sledeće godine planirate da zadužite građane za još 11 milijardi evra, što je više nego za ceo mandat Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine“, rekao je Aleksić. „Do kraja sledeće godine svaki građanin Srbije biće zadužen 6.000 evra, a Srbija je jedna od najnerazvijenijih država u Evropi“, rekao je još Aleksić.
Replicira mu ministar finansija, uvodeći još jednom u raspravu velike evropske ekonomije poput Nemačke i Francuske:
„Javni dug Nemačke je 67,2 odsto, dok je javni dug Francuske 113,1 odsto. Mi imamo javni dug samo 54 odsto BDP-a, ali mi, ponavljam, prvi put imamo BDP veći od 60 milijardi evra“, istakao je Mali, pozivajući se na okvir iz Mastrihta (dug do 60 odsto BDP-a) koji je predviđen za članice evrozone iza kojih stoji zajednička valuta, a Srbija se zadužuje u tuđoj.
Posebno je značajno reći da će se Srbija u godini pred nama zaduživati kako bi vraćala prethodne zajmove. Na svetskim finansijskim tržištima desetogodišnja obveznica Srbije nosi kamatu od 7,2 odsto, a to je kamata koju ćemo plaćati narednih 10 godina. Istovremeno, to nije dovoljno, pa će se novac zajmiti i od međunarodnih finansijskih institucija, ali i od MMF-a i Emirata, a sve to po tri puta većim kamatnim stopama nego lani.
190 miliona evra je potrošeno kao „strogo poverljivo“
Naše analize pokazuju da su u 2021. godini realizovana izdašna trošenja kroz tekuću rezervu koja nisu bila prikazivana u Službenim glasnicima i koja, po svemu sudeći, nisu svrsishodno trošena, utvrdio je Fiskalni savet, analizirajući Završni račun budžeta Srbije za 2021. godinu. U svojoj analizi Savet precizira da je preko tekuće budžetske rezerve potrošeno 22 milijarde dinara (190 miliona evra) više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, a izveštaji o trošenju ovog novca su u dokumentima označenim kao „strogo poverljivi“ i „poverljivi“. Šta je uopšte tekuća budžetska rezerva i zašto je ova stavka s godinama sve veća?
„Mehanizam tekuće budžetske rezerve uveden je kako bi se omogućilo da se budžet brzo prilagodi nepredviđenim okolnostima, dozvolivši Vladi da samostalno donosi odluku u realokaciji budžetskih sredstava sa jedne na drugu rashodnu poziciju (a da za to ne dobije legitimitet u Skupštini)“, objašnjava Fiskalni savet.
„Posebno je zanimljivo što je od ukupnog trošenja svega 750 miliona dinara (tri odsto) preneto na razdeo BIA, dok je ostatak usmeren na korisnike van bezbednosnog sektora, za šta je teško pronaći racionalno objašnjenje“, navodi se u analizi, gde se dalje precizira da je deo novca prebačen Ministarstvu finansija koje dalje daje goleme zajmove Srbijagasu.
Od ostalih korisnika kod kojih je teško pronaći opravdanje za oznaku poverljivosti Fiskalni savet izdvaja sledeće: 1,5 milijardi dinara prenetih Ministarstvu privede 23. decembra i 750 miliona dinara istom korisniku 27. decembra i 300 miliona dinara prenetih Generalnom sekretarijatu Vlade 16. septembra.
„Manje iznose pod oznakom poverljivosti dobijali su još i Državno pravobranilaštvo, Republička direkcija za imovinu i Avio-služba Vlade“, ističe se u izveštaju.
Fiskalni savet konstatuje, takođe, da drugu godinu zaredom budžetske pozajmice probijaju plan, a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu.„Ovu praksu bi trebalo hitno promeniti. Budžetske pozajmice su u 2021. godini dostigle rekordno visokih 49 milijardi dinara i bile su više od 2,5 puta veće nego što je bilo predviđeno rebalansom iako je on pravljen svega nekoliko meseci pre kraja kalendarske godine. Pomenuto odstupanje, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno“, ističe se u analizi.
Fiskalni savet konstatuje da Završni račun budžeta i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.
Ovo su, navodi Fiskalni savet, neproduktivni rashodi koji su već neko vreme na veoma visokom nivou, a u 2021. su bili, primera radi, skoro 80 odsto veći od čitavog budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine.