Prethodne nedelje u Moskvi Vladimir Putin je ugostio savetnike za nacionalnu bezbednost država članica BRIKS-a, na konferenciji koja predstavlja uvertiru u godišnji samit ogranizacije koji će se održati sledećeg meseca. Ovo će biti prvi sastanak članica BRIKS-a nakon njenog proširenja ove godine sa pet na devet članica, i prvi koji će se pored ekonomskih tema baviti i temama koje su bitne za međunarodnu bezbednost.
Od 22. do 24. oktobra iz Kazanja ćemo slušati poruke jedinstva, razumevanja i zajedničkog prosperiteta, kao i poruke usmerene protiv Zapada, „đavolje valute“ dolara i liberalnog svetskog poretka. Ali iza zatvorenih vrata, lideri BRIKS-a će tražiti način da reše brojne nesuglasice unutar svojih redova, pre nego što se uopšte pozabave budućnosti ovog glorifikovanog svetskog foruma.
Najveći izazovi očekuju upravo domaćina: Rusiju. Ruski rat protiv Ukrajine polako ali sigurno ulazi u svoju treću godinu; inflacija je dostigla 14 odsto, a kamatne stope Ruske centralne banke 18 odsto dok na tržištu rada nedostaje više od 4.8 miliona radnika, a država je bez preko potrebnih stranih investicija.
Za rat u Ukrajini Rusija izdvaja rekordnih 40 odsto državnog budžeta, ali ni prelazak na ratnu ekonomiju sredinom prošle godine nije pomogao Vladimiru Putinu da omogući svojim trupama izlazak iz pat pozicije u Ukrajini. Dno sovjetski zaliha naoružanja se polako nazire, zbog toga i pored velike isporuke vojne pomoći u vidu nekoliko miliona artiljerijskih granata iz Severne Koreje, jedan od ruskih imperativa na BRIKS samitu će biti obezbeđivanje dodatnih sredstava i podrške za nastavak agresije na Ukrajinu.
IRAN RUSIJI NE VERUJE
Kao glavnog partnera u toj oblasti Moskva vidi Teheran, koji Rusiju od početka rata snabdeva Šahed dronovima samoubicama. Ovaj put Rusija želi da kupi par stotina BM-120 balističkih raketa od bliskoistočne članice BRIKS-a. Iranske balističke rakete imaju domet od samo 120 kilometara, te neće biti reč o „wunderwaffe“ oružju koje bi moglo da promeni dalji tok rata i osigura rusku pobedu, ali bi ovi projektili omogućili Rusiji da sačuva svoje zalihe za napade duboko unutar teritorije Ukrajine.
Do ove transakcije još uvek nije došlo jer bi Teheran želeo da Rusija prvo ispuni svoje obaveze, odnosno isporuči davno obećane i davno skupo plaćene SU-35 lovce Iranu. Sporazumom zaključenim 2018. Rusija se obavezala da Iranu isporuči 50 borbenih aviona do početka 2023. Iran očajnički želi da modernizuje svoju avio-flotu koju većinski čine 50 godina stari američki avioni, a isporuka velikog broja dronova Rusiji je trebalo da ubrza taj proces.
Danas vojno liderstvo Revolucionarne garde ne veruje da Putin može da ispuni obećano: prvenstveno zbog snažnog uticaja Izraela i bojazni da bi prisnija vojna saradnja Moskve i Teherana dovela do uključenja Izraela u rat između Rusije i Ukrajine, odnosno slanja izraelskog ofanzivnog naoružanja Ukrajini i sabotaže preostalih ruskih interesa na Bliskom Istoku, ali i obazrivosti Rusije kada je u pitanju transfer tehnologija i zbog gubitaka koje je ruska avijacija pretrpela u Ukrajini.
Iran će se možda odlučiti da rizikuje još jedan paket zapadnih sankcija radi dopune praznih državnih kofera koje bi omogućio ovaj transfer, dok je sasvim sigurno da najmoćnija članica saveza i dalje neće direktno i otvoreno podržati rusku ratnu mašinu. Kina je od početka rata pazila da ne prelazi crvene linije Evrope i SAD kada je reč o snabdevanju Rusije smrtonosnim naoružanjem, i male su šanse da će doći do promene kursa sada kada se u Pekingu ulažu pozamašni napori da se organizuje još jedan telefonski razgovor između Šija i Bajdena.
Samit u Kazanju predstavljaće treću, možda i poslednju priliku za Vladimira Putina da ubedi Ši Đinpinga da prekine sa odlaganjem izgradnje projekta „Moć Sibira 2“ koji bi Moskvi mogao da obezbedi spasonosnu finansijsku injekciju dok se bori sa sankcijama i tekućim ratom u Ukrajini.
GAZPROM, KINA, INDIJA
Pre nego što je otpočela svoj imperijalni pohod na Ukrajinu, Rusija je državama Zapada izvozila više od 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Međutim, rat je doveo do prekompozicije kako političke, tako i energetske arhitekture EU. Praktičan nestanak evropskog tržišta u kratkom vremenskom periodu usled sankcija primorao je Rusiju da alternativno tržište za svoje ogromne gasne rezerve potraži na istoku.
Gazprom je pretrpeo gubitke od oko sedam milijardi dolara za 2023. zbog pada prodaje gasa Evropi i zbog 28 odsto niže cifre po kojoj je Kina kupovala ruski gas. Prema podacima ruskog giganta 2022. Rusija je isporučila skoro 64 milijarde kubnih metara gasa Evropi raznim rutama, dok je taj broj 2023 bio za 55% manji. Gubitak većeg dela evropskog tržišta gasa je oslabio ekonomsku i političku poziciju Rusije, ali i njenu pregovaračku poziciju prema Kini.
Dok su Putinu novčana sredstva za dalje vođenje rata neophodna u što kraćem vremenskom periodu, Šiju se ne žuri i za njega je računica više nego jednostavna; Kinesko je tržište sa dosta dobavljača, i ona ima značajno više alternativa čak kada je u pitanju relativno skup tečni gas (LNG).
Pored Rusije, Kina na ovom polju produbljuje i saradnju sa Turkmenistanom. U svakom slučaju, Kina može sebi priuštiti da jednostavno sačeka do 2025–2026, kada bi na tržište trebalo da uđu značajne nove količine tečnog gasa iz SAD i Katara što bi dovelo do dodatnog pada cena.
Kina je daleko više zainteresovana za uspešnost pregovora sa Indijom. Odnosi između dve najmnogoljudnije države na svetu se nalaze u slobodnom padu od 2020. i graničnih sukoba u kojima je život izgubilo više od stotinu indijskih i kineskih vojnika. Kina već decenijama uzurpira delove indijskih severnih regiona Arunačal Pradeš i Ladak, a od prethodne decenije aktivno pokušava da stavi pod svoju kontrolu i butanski Doklam, čija bi kontrola bila od krucijalne strateške važnosti u slučaju da Indija i Kina uđu u sukob većih razmera.
Kineske pretenzije prema Indiji su ubrzale proces produbljivanja saradnje između Zapada i Delhija. Indija je postala aktivan član QUAD, redovan gost na G20 samitima, a premijer Narendra Modi glavni pobornik indo-američke alijanse. Iako obe države iz različitih razloga teže ka mirnom rešenju, sastanci indijskog savetnika za nacionalnu bezbednost Ajita Dovala i kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia su opet bili neuspešni. Indija se naivno uzda da će njena relativna suzdržanost kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu omogućiti Rusiji da zadrži određeni stepen strateške autonomije i da status quo sila u Aziji preuzme ulogu medijatora u sino-indijskom konfliktu. Međutim, ruska zavisnost od kineskih tehnologija koje imaju dvostruku upotrebu (vojnu i civilnu) i potreba za kineskim tržištem čine indijski scenario malo verovatnim.
Sa druge strane, Kina se nada da će svojim investicijama uspeti da „omekša“ poziciju Indije i primora je da odustane od restitucije „linije aktualne kontrole“ prethodno dogovorene granice između dve države. Direktne strane investicije u Indiji su prošle godine pale za više od 40 odsto, sa iznad 40 na 28 milijardi dolara. Kabinet ministra ekonomije Indije je ove godine više puta sugerisao da bi Delhi mogao da obnovi ekonomske odnose sa Kinom i dopusti povećanje priliva SDI iz Kine u „neosetljivim“ sektorima kao što su solarni paneli i proizvodnja baterija – gde Indiji nedostaje iskustvo i stručnost – kako bi njena ekonomija nastavila ubrzani rast.
Prethodno navedeni problemi nam govore da što se više stvari menjaju, to su sve više iste. Proširenje BRIKS-a do kojeg je došlo početkom ove godine nije donelo opipljive rezultate i benefite za ovu organizaciju. naprotiv; vojske članica BRIKS-a, Egipta i Saudijske Arabije, su učestvovale u odbrani Izraela od raketnog napada druge članice, Irana. Egipat i Etiopija ostaju na ivici rata oko kontrole Velike etiopijske brane i nivoa vode u Nilu. Indijski premijer Modi će pre Kazanja svratiti u Delaver i rodno mesto američkog predsednika Bajdena na još jednu konferenciju kvadrilaterale koju čine SAD, Japan, Australija i Indija i čiji je glavni cilj obuzdavanje Kine u Indo-Pacifiku.
Bez ijedne uspešne inicijative pod svojim pojasem i nedostatkom koherentne vizije osim jakog antizapadnog stave dve članice, Rusije i Kine, BRIKS će još dugo vremena biti samo forum a ne nekakav „slobodarski“ pandan G7, NATO ili Evropskoj uniji.
Autor je istraživač u organizaciji Novi treći put