Kada se, kako je dogovoreno na poslednjem samitu BRIKS-a u Johanesburgu pre nedelju dana, od januara 2024. savezu pridruže Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija sa svojim stanovništvom (45,8, 109,3, 87,2, 102,3, 9,365, 35,95 miliona) u njemu će umesto sadašnjih 3,5 živeti gotovo četiri milijarde ljudi ili polovina svetske populacije, uz neminovno povećanje udela u svetskoj ekonomiji.
To, međutim, za sada, ne pričinjava veću glavobolju niti Americi niti Zapadu u celini, bez obzira što proširenje BRIKS-a ima za cilj povećanje uticaja bloka kao geopolitičke alternative svetskom poretku, koga ove zemlje smatraju zapadnocentričnim, te pozicioniranje kao predstavnika Globalnog juga, kako navode strani mediji- Pa ni to što bi taj potez mogao da otvori put da i desetine drugih zatraže prijem u grupaciju. Do sada je 40 zemalja reklo da bi se pridružilo, 23 su podnele zvanični zahtev, a šest su od sledeće godine već u savezu.
Nastao iz potrebe da se pronađu načini za reformu međunarodnih finansijskih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, MMF, i Svetska banka i stvori „jači glas i bolje zastupanje“ ekonomija u razvoju, BRIKS očigledno ima i političke ambicije koje neki analitičari porede sa Pokretom nesvrstanih. Ali teško da je neki savez baš nesvrstan ako su u njemu Kina i Rusija.
Na moguće pretnje narastajućeg novog pakta američka ekspertska grupa Atlantski savez, odgovara da zemlje BRIKS-a imaju svega 15 odsto glasačkog prava u MMF-u kao glavnoj finansijskoj instituciji UN-a.
Ipak, ne treba zanemariti da je savez još 2014. osnovao Novu razvojnu banku (NBD), sa sredstvima od 250 milijardi dolara, da bi zemljama u razvoju pozajmljivali novac za napredak i da su joj se pridružile Egipat i UAE. Da li time umanjuju značaj MMF-a za svoje potrebe ostaje da se vidi.
RAZLIČITO PREMA ZAPADU
Američki savetnik za bezbednost Džejk Saliven je, prema pisanju Dojče velea, rekao da BRIKS nije geopolitički suparnik SAD, jer su im interesi različiti. Mislio je najverovatnije na političke, ali DW se pita da li „možda SAD na planove BRIKS-a da postane BRIKS plus ne gledaju kao na ozbiljnu pretnju? A možda je umanjivanje značaja planiranog proširenja jednostavno deo političke strategije Vašingtona“.
I Bela kuća i ostatak Zapada upadljivo ignorišu bilo kakvu ozbiljnu pretnju od BRIKSA plus. Čak se ni mediji ne bave tom temom na taj način. Jedan od izuzetaka je norveški list Aftenposten, koji smatra da je BRIKS „postao globalni klub za autoritarne i reakcionarne lidere, s Kinom i Rusijom na čelu“. O tome, kažu upućeni, mnoge vlade ipak raspravljaju iza zatvorenih vrata.
Ono što verovatno umiruje Zapad za sada je politička raznolikost zemalja članica. Međutim, profesor Pedrejg Karmodi, razvojni geograf sa Triniti koledža u Dablinu, je za BBC upozorio da je, iako je svaka od članica BRIKS-a velika u svom regionu, „Kina postala veliki igrač“, i da uz pomoć tog saveza „postaje upadljiva kao vodeći glas Globalnog juga, pozivajući na reformu ili rušenje postojećeg međunarodnog poretka“.
Drugi eksperti ukazuju na različite političke aspiracije unutar BRIKS-a. Moskva ga vidi kao oruđe u svojoj borbi protiv Zapada, posebno u zaobilaženju sankcija pod kojima je od agresije na Ukrajinu.
S druge strane, Indija i Kina su rivalske države u Azijsko-pacifičkom regionu zbog graničnog spora, te je Nju Delhi sarađivao sa Vašingtonom i drugima na zaustavljanju kineskog uticaja u regionu.
To nijednu od tih zemalja ipak nije sprečilo da posle sankcija zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte postanu njeni najveći potrošači. Da ne govorimo samo o ekonomiji pokazuje i to da je Rusija u februaru 2023, održala zajedničke pomorske vežbe sa Kinom u koje se uključila i Južna Afrika.
Međutim, direktor Globalnog programa za ekonomiju i finansije u londonskom Četam hausu, Kreon Batler je ubeđen da druge zemlje BRIKS-s ne žele da savez bude izričito antizapadnjački pakt. „Južna Afrika, Brazil i Indija ne žele podeljeni svet“, kaže Batler za BBC. „Suprotstavljanje Zapadu bilo bi loše po njihovu bezbednost i napredak.“
Amerikanci takođe spuštaju loptu i kažu da veruju da je svaka zemlja slobodna da bira partnere sa kojima će da sarađuje, a da oni, „pokušavajući da održe globalni mir i bezbednost“, nastavljaju da rade sa svojim partnerima i saveznicima „na bilateralnim, regionalnim i multilateralnim forumima“.
Vašington, procenjuju analitičari, više zanima predstojeći 18. samit zemalja G20 u Nju Delhiju 9. i 10. septembra. Na njemu će prisustvovati i svih pet originalnih članica BRIKS-a, kao i potencijalne nove članice, Argentina i Saudijska Arabija. Mesta za stolom G20, međutim, neće biti za Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat i Etiopiju, kao ni za zakletog neprijatelja SAD kako mnogi nazivaju Iran.
I stolica ruskog predsednika Vladimira Putina će ostati prazna. On je telefonom obavestio premijera Indije Narendra Modija da neće moći da prisustvuje samitu G20, i da će ga zameniti šef diplomatije Sergej Lavrov, kako je saopšteno iz indijske prestonice. Putin nije bio ni u Johanesburgu, jer je Južna Afrika potpisnica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji je za ruskim predsednikom izdao poternicu tereteći ga za ratne zločine u Ukrajini. I tamo je Rusiju predstavljao Lavrov. Indija i Rusija su prijateljske države još iz vremena Hladnog rata i Nju Delhi nije potpisnik MKS-a, te ne bi, kao Južna Afrika, imao obavezu hapšenja ruskog predsednika, ali je on ipak odlučio da se ne pojavi kako bi izbegao da se nađe oči u oči sa liderima zemalja koje optužuje da Ukrajinu pomažu kako bi uništili Rusiju.
ALTERNATIVA G7: Ako zbog Moskve i Pekinga BRIKS ne može da se poredi sa Nesvrstanima, može li da bude alternativa G7, kako bi, smatraju neki analitičari i novinari, želela Kina? Holandski list NRC kaže da je to što je od 23 zemlje koje su podnele zahtev za članstvo pozvano samo šest, „u stvari poraz Kine. Povrh toga, Južnoafrička Republika ponovo je naglasila da je ‘potpuno pogrešno’ smatrati BRIKS antizapadnom platformom. Grupa još uvek nije alternativa G7, kao što bi to Kina želela“.
„Razumljivo je što su, u multipolarnom svetu, mnoge zemlje na Globalnom jugu oprezne oko ulaganja samo na jednog konja. Doduše, simbolika Globalnog juga koji međusobno sarađuje ne sme se potceniti, ali grupa BRIKS jeste i ostaće pre svega ekonomski savez,“ tvrdi NRC.
Prema pisanju DW, i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u javnosti govori da ne vidi ništa loše u BRIKS-u i njegovoj proširenoj verziji. Veruje, kao i Amerikanci, da je legitimno pravo svake države da traži partnere. „Svaka država u svakom trenutku mora da se zapita: Koje partnerstvo najbolje odgovara njenim sopstvenim vrednostima i interesima? Koje je dugoročno najkorisnije?“, smatra Berbok i dodaje: „Uostalom, kanali komunikacije održavaju se sa svima, osim s Iranom.“
Ali da ni Nemačka, kao ni zemlje BRIKS-a nije sasvim usaglašena u vezi sa značajem tog saveza, pokazao je Rajnhard Bitikofer Berbokin stranački kolega i koordinator za spoljnu politiku poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu. Po njemu će se, kako piše DW, karakter BRIKS-a nakon novog proširenja promeniti. „Kineska dominacija će se povećati, a BRIKS će postati jasno autoritarna grupa. BRIKS je uvek bio ‘nezapadnjački’, a sada se naglasak prebacuje na konfrontaciju.“
Bitikofer je takođe pozvao EU da što hitnije postane verodostojan, pouzdan i pošten partner za siromašne zemlje i zemlje u razvoju. „Ako ona to ne bude uspela, BRIKS bi mogao da postane mesto za bekstvo za mnoge od tih zemalja.“
Na slično je upozorio i sajt Ekonomske opservatorije (Economic observatiory). „Kako je ova grupa postala sve više formalizovana i institucionalizovana … mnogi posmatrači su zabrinuti da bi njen sve veći uticaj mogla da prati normalizacija autoritarnih oblika državnog kapitalizma, pa čak i ugrožavanje liberalnog poretka.“
Formalne zabrinutosti Zapada nema. Možda će je biti nakon samita G20, ali sudeći po dosadašnjim reakcijama to ne deluje izvesno.