Hoće li nam porodilišta biti humanija ako prestanemo da govorimo o tome koliko sada nisu? Ako trudnice i porodilje ne slikaju flašice sa vodom koje greju na radijatorima kako bi se mogle oprati jer nema tople vode? Ako ne pokazuju užarene obraze jer nema klime u sobama na plus 40? Ako prestanu da objavljuju slike pokvarene šunke koju su dobile za doručak? Slike ruiniranih toaleta u kojima vreba stotine infekcija? I konačno, ako prestanu da govore kako su u porodilištima tretirane, što u nekim slučajevima znači doslovno mučene?
Hoćemo li kao država koja se deklarisala kao „pronatalitetna“ namamiti mame u porodilišta samo davanjem miliona dinara za rađanje ili je pre toga mnogo važnije i potrebnije da ih ne nazivamo „agitatorima protiv života“, kao što to ovih dana čini ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, i to u danima kada lično odnosi ventilatore u porodilište na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj?
NE TALASAJ: „Ona nam je svima a pre svega mamama poručila da treba sve to da trpe i ćute. Šta to znači da treba da ćute i jedu hranu za mačke i pse? Da sa ranama nastave da idu u toalete u kojima nema mokrih čvorova, tople vode a o čistoći da ne govorim? Mamama sigurno neće biti bolje dok je ministarka tu gde jeste ali moram da istaknem da ona nije odgovorna. Ovde je najvažniji ministar zdravlja pa i finansija i čitava Vlada koja treba da se opredeli šta su joj prioriteti a čini mi se, da porodilišta to nisu“, konstatuje u razgovoru za Novi magazin Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac odakle je pre nekoliko dana zatražena smena ministarke Stamenkovski.
A evo i zašto?
Naime, do medija je došla tužna istina o stanju u porodilištu u Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) Narodni front gde su se mame danima i nedeljama davile od vrućine na plus 40 bez klima uređaja. Sve je „rešeno“ u nekoliko dana tako što su uređaji nabavljeni po hitnom zahtevu, koga drugog, do predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ministarka potom samouvereno i pred kamerama donira ventilatore i porodilištu u Višegradskoj što postaje predmet podsmeha na društvenim mrežama na šta očito uvređena sa jutarnjeg programa televizije „Prva“ uzvraća:
„Znate šta je ovde suština, hajde da budemo otvoreni: dvadeset godina se ovde vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji. I to je deo globalne agende. I zato se potencira i akušersko nasilje i loše stanje u porodilištima, loša hrana i zato se na tome uporno insistira“.
Reagujući, roditeljski portal Bebac ocenjuje da se ovom izjavom ministarka diskvalifikovala kao ozbiljna sagovornica i saveznica u borbi za ženska prava i bolje uslove u porodilištima, te pokazala da „nije dorasla funkciji koju obavlja“.
„Umesto da se bavi rešavanjem stvarnih problema sa kojima se suočavaju porodice u Srbiji, ministarka se upustila u širenje teorija zavere i dezinformacija što je nedopustivo za nekoga ko je na tako visokoj državnoj funkciji. Stoga, zahtevamo od Vas da hitno razrešite dužnosti ministarku, jer u našoj zemlji ne smemo da gajimo teoretičare zavere na najvišim pozicijama vlasti“, poručuju sa portala premijeru Milošu Vučeviću koji nekoliko dana kasnije otkriva da je Milica Zavetnica ponudila ostavku ali je on nije prihvatio.
„Ministarka je stavila svoj mandat na raspolaganje ali je moj stav kao predsednika Vlade je da nema razloga za smenu. Neću da ulazim u ono što se dešava na društvenim mrežama, poput mimova i šala, možda je nekima to duhovito, ali po meni ona nije napravila nikakav prekršaj“, kazao je Vučević.
(NI)KO (NI)JE KRIV: Ovim nam je, prema uverenju i naše druge sagovornice Jovane Ružičić iz Centra za mame, premijer poručio da majčinstvo nije fokus aktuelne Vlade, kao što nije bilo ni prethodnih godina.
Govorimo i o akušerskom nasilju i o uslovima u samim porodilištima u koja se, prema istraživanju Centra za mame, više nikada neće vratiti čak pet odsto žena koje su se porodile. Samo zato što su se u porodilištima osećale loše ili bolje reći, grozno.
Podsetimo na još neke fakte iz istraživanja kao što je recimo taj da je od 2.500 ispitivanih žena tek 37 odsto njih moglo da odluči kako će se poroditi. Da je samo 25 odsto njih imalo privilegiju da im se objasni postupak pre i posle procedure, da je čak 63 odsto njih tokom porođaja bilo žedno a 20 odsto njih – gladno.
„Odbijanje premijera da prihvati ostavku nadležne ministarke nam pokazuje da se tema roditeljstva i majčinstva ne shvata ozbiljno niti prioritetno. Reći da su one deo agende protiv rađanja je neprihvatljivo posebno za žene koje su se osmelile i izašle u javnost sa svojim traumama, jer to nije nimalo lako. Uostalom, ako ministarka koja najavljuje još veća davanja za rađanje ignoriše problem, kako će ga rešavati? Znači li to da se ovim pitanjima neće ni baviti? Pa zar stvarno misle da će se neko zbog novca koji neselektivno dele odlučiti za potomstvo dok nam se savetuje da ovakve stvari guramo pod tepih? Zar ne bi trebao sistem da vas uzme u zaštitu, da vas neko ispita, popravi što se može popraviti, učini da se nešto slično nikada ne ponovi“, pita Ružičić vraćajući nas na temu akušerskog nasilja koje zaista otvara teške ako ne i najteže rane svim ženama koje su ga doživele.
Među njima je i Marica Mihajlović koja se početkom godine porodila u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici ali je beba ubrzo umrla. Marica je doktora M.M- optužila za akušersko nasilje što je privuklo značajnu pažnju javnosti pa i Jelene Ivković iz Rume koja je godinu i po dana ćutala o onome što je preživela dok je porađao isti doktor kao i Maricu. Ona je tvrdila da je za smrt i njene bebe kriv doktor koji se zbog pretnji koje dobija na društvenim mrežama sam javlja policiji a onda i biva pritvoren. Tadašnja ministarka zdravlja, Danica Grujičić je najavila opsežnu i detaljnu istragu uz obrazloženje da rezultati spoljne kontrole neće biti objavljivani „kako se ne bi ometalo sprovođenje istražnog postupka“.
Ovih dana saznajemo da je osumnjičeni ginekolog pušten iz pritvora jer Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici nije podiglo optužnicu.
Sa svoje strane, Više javno tužilaštvo (VJT) u Sremskoj Mitrovici je saopštilo da „je istraga u toku, imajući u vidu da nije završeno dopunsko sudskomedicinsko veštačenje, određeno naredbom VJT u Sremskoj Mitrovici“. „Istraga će biti završena kada javni tužilac nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, nakon čega će biti doneta javnotužilačka odluka“, saopšteno je dodatno.
Šta sve ovo znači, pitamo advokaticu Ivanu Soković Krsmanović? Jesmo li i mi koji se bojimo da će i ovaj slučaj ostati bez epiloga agitatori, mrzitelji lekara i cele medicinske struke ili majka makar „malo više istrage“ ako ne i dostižne pravde?
„Zbog takvog postupanja tužilaštva, opravdana je sumnja i strah javnosti o daljem toku postupka, kao i nepoverenje koje već uveliko vlada u ovu instituciju. Imajući u vidu sve zakonske mehanizme kojima tužilaštva raspolažu, nejasno je i neshvatljivo zbog čega je toliko vremena tužilaštvu potrebno da prikupi i izvede sve dokaze, kao i zbog čega javnost nije obaveštena o ovim razlozima, imajući u vidu veliko uznemirenje javnosti ovim slučajem“, kaže naša sagovornica koju dalje pitamo kako je moguće da sve tako dugo traje ako je majka preminule bebe otkrila da je obdukcijom utvrđeno da je dete preminulo zbog nasilnog porođaja?
„S obzirom na to da je krivični postupak u toku, a da se Vaše pitanje odnosi na informacije dobijene iz medijskih natpisa čija autentičnost nije utvrđena, kao advokat na Vaše pitanje ne mogu dati konkretan odgovor. Ono što mogu da kažem jeste da u ovakvim i sličnim slučajevima postoji veliki problem sa izvođenjem dokaza veštačenjem, jer veliki broj lekara veštaka ne želi da veštači protiv kolega, zbog čega se često angažuju veštaci iz drugih zemalja“, objašnjava Krsmanović ono na šta godinama unazad ukazuju mnogi iz sistema pravosuđa obrazlažući da su lekarske greške „teško dokazive“.
Inače, naša sagovornica je sa još dve koleginice pre dve godine objavila izveštaj o akušerskom nasilju koje je doživelo 200 žena. U samom izveštaju, citirano je 110 žena i utvrđeno da su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama.
„Mali procenat ovakvih slučajeva dobije epilog na sudu, jer se najčešće nasilje vrši na takav način da ne postoje materijalni dokazi, ili se oni prikrivaju, dok su svedoci obično i sami učesnici nasilja. Evidentan je i problem sa veštacima, koji sam već navela. Česti su slučajevi da se medicinska dokumentacija ispravlja, da se unose netačni ili neistiniti podaci, a sve u cilju prikrivanja ovog vida nasilja. Takođe, postoji veliki strah kod žena da prijave ovaj oblik nasilja, prvenstveno zbog nepoverenja u pravosudne organe, ali i zbog apsolutnog nereagovanja institucija zdravstvenog sistema naše zemlje i onda kada se akušersko nasilje prijavi. Osim nereagovanja, nadležne institucije apsolutno negiraju ovaj problem kao sistemski problem“, konstatuje naša sagovornica zaključujući da ćemo „zbog neodgovornog odnosa države i institucija, i u budućnosti imati slučajeve akušerskog nasilja“.
Inače, u Srbiji je prošle godine rođeno 61.052 bebe što je najmanje rođene dece još od Drugog svetskog rata.