Ko je to tačno dva dana u Beogradu razmatrao ubrzane i prilično izazovne promene u sektoru inženjerstva te odgovore koje valja da ponudi univerzitetska zajednica, privreda ali i institucije?
Pre godinu dana smo izvršni direktor GEDC dr Hans Hoyer i ja sanjali da dovedemo sve dekane tehničkih fakulteta, kao i korporativne i studentske lidere iz regiona na forum čiju sam viziju i koncept tada razvio. Danas sam veoma zadovoljan sa upravo završenim forumom na kome se okupilo oko 70 dekana, prodekana, rektora i prorektora sa preko 20 univerziteta, više od 30 studenata, uz brojne rukovodioce iz vodećih kompanija i naučno-tehnoloških parkova iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH, i Albanije. Ono što nas je okupilo je zajednička želja da izgradimo okruženje u kojem će deca iz našeg regiona moći da ostvare bolje uslove za rad i život ovde, u svojoj zemlji. Osim zemalja regiona, na forumu su učestvovali i predstavnici univerziteta i privrede iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Velike Britanije, Indije, Španije i Meksika.
Kao programski direktor Foruma, kako ste uopšte uspeli da u Srbiju dovedete tako veliki broj dekana iz zemalja regiona i šire?
Svi tehnički fakulteti iz našeg regiona su prepoznali važnost međunarodnih standarda za osiguranje kvaliteta i akreditaciju programa, koji su neophodni za internacionalizaciju tehničkih fakulteta, kao i poboljšanje pozicije na međunarodnim rejting listama koje strani studenti pažljivo analiziraju. Nekoliko fakulteta iz regiona je već dobilo akreditacije iz Nemačke i Velike Britanije, što znači da je važnost procesa dobro prepoznata. Dolazak dr Michaela Milligana, Predsednika ABET-a, najprestižnije organizacije za osiguranje kvaliteta i akreditaciju inženjerskih nastavnih programa je značajno doprinela prisustvu dekana. Privlačenju dekana doprineli su i organizatori Foruma za liderstvo u inženjerstvu Zapadnog Balkana (WBELF), a to su Globalni savet dekana inženjerskih fakulteta (GEDC) i Međunarodna federacija društava za inženjersko obrazovanje (IFEES), kao udruženja koja okupljaju veliki broj dekana širom sveta. Organizatori Foruma su dobili veliku podršku projekta „Velika mala privreda“, koji finansiraju USAID i Privredna Komora Srbije.
Šta o Srbiji, njenoj naučnoj zajednici i potencijalu zna jedan dekan iz Amerike?
Kompanije i dekani iz Evrope, Azije i Amerike su dobro upoznati sa inženjerskim potencijalom našeg regiona, što potvrđuje i broj kompanija koje ovde otvaraju razvojne i proizvodne kapacitete. Regionalna saradnja koju forum promoviše treba da omogući brži razvoj inženjerskog sektora, kao i ekosistema inženjerskih talenata koji su školovani i obučavani na programima razvijenim u saradnji sa privredom, na kojima su mogli da steknu znanja i veštine koje im omogućavaju da zadovolje kompleksne zahteve istraživačko-razvojnih centara vodećih inženjerskih kompanija koje dolaze u naš region.
Dobar deo razgovora posvećen je upravo prilagođavanju sistema obrazovanja novom dobu. Kakve su tu kod nas promene nužne i zašto?
Okupljajući vodeće predstavnike akademske zajednice, industrije i vlade, Forum nudi prostor za rešavanje obrazovnih i poslovnih izazova u svetu koji se ubrzano menja, kroz panele i predavanja koji istražuju izazove i mogućnosti u inženjerskom obrazovanju i industriji, sa ciljem da se odgovori na brze promene koje donose automatizacija i razvoj veštačke inteligencije. Promene u industriji se odvijaju veoma brzo, što zahteva brze reakcije i prilagođavanje obrazovnih programa. Neophodno je praćenje dešavanja u oblastima za koje se obrazuju inženjerski kadrovi da bi se obezbedilo kontinuirano prilagođavanje studijskih programa, kao i njihovih ishoda znanja i potrebnih kompetencija.
Šta u tom smislu nudi Forum?
Forum za liderstvo u inženjerstvu Zapadnog Balkana (WBELF) osmišljen kao platforma za diskusiju sa dvostrukim ciljem: unapređenje inženjerskih kurikuluma kako bi budući diplomci bili spremni za tržište rada u kojem dominira veštačka inteligencija i obezbeđivanje održivog razvoja kvalifikovanog inženjerskog kadra koji doprinosi akademiji, industriji i društvu. Na prvom panelu Foruma razmatrani su ključni načini za jačanje saradnje između akademske zajednice i industrije, sa posebnim fokusom na prilagođavanje akademskih kurikuluma potrebama privrede, u kontekstu sve prisutnije primene veštačke inteligencije i brzog tehnološkog razvoja.
Hoće li i jesu li STEM (matematike, inženjerstvo, tehnologija i nauka) discipline možda već sada preduslov ličnog ali i društvenog razvoja?
Potpuno se slažem. Nedavno smo mogli da vidimo da je predsednik Makron tokom posete našoj zemlji nakon Beograda posetio i istraživačko-razvojni centar kompanije Schneider-Electric, koji je u svojoj oblasti postao globalno najznačajniji u toj grupaciji. Osim toga, nedavno je sto pedeset direktora kompanija iz Japana došlo u Srbiju da se uveri u mogućnosti za otvaranje proizvodnih i razvojnih kapaciteta. Povećavaju se i investicije iz Nemačke, Francuske, Italije i USA, kao naših tradicionalnih investitora. Snažna veza s industrijom predstavlja temelj za kvalitetno inženjersko obrazovanje. U današnje vreme kompanije koje proizvode ili razvijaju moderne tehnologije poseduje i istraživačko-razvojne centre koji sarađuju sa tehničkim fakultetima, pružajući na taj način podršku njihovim obrazovnim procesima i istraživačkim kapacitetima.
Imajući u vidu da je Srbija jedna od zemalja iz koje odlaze uglavnom mladi i obrazovani, šta im u svetu ubrzanog tehnološkog napretka treba ponuditi kao „kartu za ostanak“?
Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu smo dobili ohrabrujući podatak da nakon dolaska kompanije Continental Automotive u Novi Sad skoro da nije bilo zahteva za preporukama za odlazak u inostranstvo, što predstavlja i osnovni motiv pokretanja ovog foruma. Ekosistem inženjerskih talenata u Novom Sadu, koji je razvijen u saradnji Fakulteta tehničkih nauka, Naučno-tehnološkog parka, kao i istraživačko-razvojnih centara kompanija, doprineo je da se inženjeri sve više vraćaju iz sveta, privučeni izazovnim i dobro plaćenim poslovima u Schneider-Electric-u, Continental-u i drugim kompanijama.