LOŠA NEDELJA: Srbija nije bogata vodama
Srbija ne raspolaže značajnim količinama sopstvenih voda, što je ubraja u siromašnija područja Evrope sa količinom od 1.840 metara kubnih po stanovniku godišnje, objavio je Zavod za zaštitu prirode Srbije povodom Svetskog dana voda 22. marta. U saopštenju se dodaje i da se “situacija ublažava time što se istovremeno koriste i tranzitne vode Dunava i njegovih pritoka sa prosečno 5.850 metara kubnih u sekundi”.
Osnovni resurs za snabdevanje stanovništva i industrije vodom u Srbiji su podzemne vode, koje u ukupnom vodosnabdevanju učestvuju sa više od 90 odsto, međutim, nisu u dovoljnoj meri iskorišćene i uglavnom se neracionalno troše. U krajevima koji oskudevaju upotrebljivim podzemnim vodama sve više se koriste rečne vode, odnosno vode iz veštačkih jezera.
Iako na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotoka, čija ukupna dužina iznosi 65.980 kilometara, gustina rečne mreže veoma je neujednačena, a padavine, kao jedan od najznačajnijih faktora vodnih resursa, veoma su neravnomerno raspoređene, kako teritorijalno tako i tokom godine. Istovremeno, vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti se u okviru sistema zaštićenih područja duže od 70 godina.
Posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.
DOBRA NEDELJA: Finale za projekat “Reenact”
U konkurenciji 100 startapova iz 14 zemalja projekat “Reenact”, koji su osmislili profesori s novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, ušao je u finale takmičenja “Immediate” u Italiji. Reč je o inovativnoj tehnologiji koja omogućava mašinama da interpretiraju glumačke sposobnosti ljudi.
Jedan od tvoraca projekta profesor na Fakultetu tehničkih nauka dr Dubravko Ćulibrk kaže za Blic da je ova tehnologija veoma složena, te da predstavlja svojevrsno mašinsko učenje.
“Pokušavamo da nekako postavimo stvari tako da računar uči slično onome kako, na primer, uče deca. Detetu se pokaže neki primer, a ono samo zaključi na koji način to može da prepozna. Počeli smo od računarskog vida jer je to bio težak problem koji još nije potpuno rešen. Ova konkretna ideja bila je koncipirana tako da pokušamo da pomognemo računaru da razume kako se ljudi ponašaju, a da ljudima ne bude teško da ga uče”, ispričao je Ćulibrk.
Tako su došli na ideju da osmisle aplikaciju koja bi od cele te priče napravila igru za ljude, prvenstveno mlade.
“Ideja je vrlo jednostavna: neko odglumi poznatu ili slavnu scenu ili možda nešto što je uradio neki influenser, što deca i rade. Pomislili smo da bi bilo sjajno da računar odmah kaže koliko je to dobro urađeno, pa da se ili poboljšaju ili da se takmiče sa svojim drugarima ko će bolje – objašnjava Ćulibrk.