Poslednja takva objava koju su preneli mediji navodi da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji u avgustu 2025. godine iznosila 105.590 dinara (146,026 bruto – s porezima i doprinosima). U saopštenju se pominje i iznos medijalne zarade od 83.535 dinara, što je gornja granica primanja polovine zaposlenih. Donja granica, odnosno minimalna zarada, po odluci Vlade iz septembra prošle godine u avgustu je trebalo da iznosi 51.744 dinara.
Državna statistika u pomenutoj objavi uobičajeno nije saopštila taj iznos „minimalca“, možda i zato što je belodana još od prošle jeseni. A trebalo bi! Ako ni zbog čega drugog, ono da bi nesrećnike s tolikom „nagradom“ za rad podsetilo na onu prosečnu sarmu koja im je sve dalje od trpeze. Zašto im beži? Prema najnovijim podacima rečenog Zavoda, iznosi prosečne bruto i neto zarade za avgust 2025. u odnosu na isti mesec 2024. godine nominalno su veći za 9,3 odsto, a realno za 4,4 odsto. Da je u istom saopštenju objavljen podatak o avgustovskom „minimalcu“, morala bi da piše i napomena da je njegov iznos od prve isplate 1. januara nominalno isti, a realno manji za iks procenata.
Bilo bi to zvanično priznanje da je sudbina najniže zarade da iz meseca u mesec neizbežno gubi trku sa cenama. I to bukvalno voljom vlasti. Vlada je godinama odbijala zahteve sindikata da se „minimalac“ zbog inflacije umesto jednom godišnje utvrđuje makar na svakih šest meseci. Umesto toga, nastavljeno je po starom: Posle redovnog neslaganja sa sindikatima o povećanju cene rada, Vlada bi u septembru jednostrano odlučivala o njenom iznosu. Uvek na mig predsednika države, koji u toj priči nema nikakva ustavna i zakonska ovlašćenja. Scenario je uhodan: Vučić negde, kao uzgred, javno najavi novu minimalnu zaradu, a Vlada, ničim izazvana, ustanovi identičan iznos.
Sve do 24. maja kada se svemoćni „dosetio“ da najnižu zaradu treba podići – vanredno, ne čekajući jesen. Tog dana, u jednom od gotovo svakodnevnih obraćanja, najavio je da će „do 1. oktobra pokušati da podigne minimalac na 500 evra , a od 1. januara da bude 550 evra“. Šefov „pokušaj“ je u ministarskim kabinetima u Nemanjinoj pretočen u „inicijativu Vlade Srbije“, a onda podržan i na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Minimalac je tako vanredno poskočio na 58.630 dinara.
Nedugo zatim, Vlada je u novoj rundi tzv. socijalnog dijaloga predložila, navodno na inicijativu ministra finansija Siniše Malog, da se minimalna cena rada od 1. januara 2026. poveća na 64.554 dinara. Predstavnici dva reprezentativna sindikata to nisu prihvatili, smatrajući da taj iznos ne bi smeo biti manji od 70.000, dok su reprezenti poslodavaca zastupali stav da minimalac ne treba povećati. Ishod je bio repriza pregovora iz poslednjih desetak godina – Vlada je jednostrano odlučila.
Ovo iznenadno povećanje brige za najugroženije radnike očigledno je „inspirisano“ masovnim studentskim buntom, rastom nezadovoljstva i nepoverenja građana u vladajuću kamarilu. Kako onda drugačije ako ne jeftinom kupovinom glasova objasniti činjenicu da Vladin „minimalac“ nije korigovan dva puta ni u godinama kad je stopa inflacije bila višestruko veća (2022. čak 15,1%, a 2023. 12,1%) nego danas. A koliko će ove zime koštati sarma?