Kancelara Olafa Šolca ocrnio je kao „nesposobnog glupaka“, predsednika Frank-Valtera Štajnmajera označio kao „antidemokratskog tiranina“, a desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao „jedinu nada za Nemačku“. Šta je sledeće što Nemci mogu da očekuju od Ilona Maska? Nije se dugo čekalo na odgovor. Prošlog četvrtka uveče usledio je multimilijarderov razgovor sa kancelarskom kandidatkinjom i ko-šeficom AfD-a Alis Vajdel na njegovoj platformi „Iks“, nekad poznatoj kao „Tviter“, u kojem su oni, između ostalog, „cvrkutali“ i o tome kako je Hitler bio „neopravdano karakterisan kao desničar, a da je zapravo bio komunista“.
„Na američkim izborima, predsednik Tramp je pobedio jer su ljudi želeli promenu. Moja preporuka narodu Nemačke je da morate da glasate za promenu. Glasanje za AfD je jednostavno pametan i zdravorazumski potez“, poručio je tehnološki multimilijarder Nemcima u ovom 75-minutnom razgovoru, koji je pratilo oko 200.000 korisnika „Iksa“, ali pretpostavlja se i da je broj bio znatno veći jer je bilo moguće pristupiti mu i anonimno.
Osim što je ponovio svoje dotad i posle toga nekoliko puta objavljene poruke da „samo AfD može da spase Nemačku“, Mask i Vajdel su razgovarali o tome kako je Nemačka „previše birokratizovana zemlja“, da ima „destruktivnu energetsku politiku“ te da je nemačka vlada, kako je rekla Vajdel, „veoma glupa“. Na njegove žalbe na nemačku birokratiju kada je gradio fabriku „Tesle“ nadomak Berlina, Vajdel se samozadovoljno smešila čime je ponajmanje imala državnički stav, već je sve izgledalo kao opanjkavanje sopstvene zemlje. To se videlo i kada ju je Mask pitao kakvo je obrazovanje u Nemačkoj, na šta je ona odgovorila da se u Nemačkoj više ništa drugo ni ne uči osim rodnih studija.
„Angela Merkel je bila prva ’zelena kancelarka’ koja je uništila našu zemlju. Ona je 2015. otvorila granice za ilegalne migrante, bez da je ikoga pitala, ona je srušila stub naše privrede, Nemačka je jedina visoko razvijena industrija koja je odustala od nuklearne energije“ rekla je ko-šefica AfD-a, koja se sa Maskom saglasila oko pitanja ilegalne migracije, dotakavši se pritom i odnosa prema nacizmu i Adolfu Hitleru.
„AfD JEDINA ŠTITI JEVREJE“
Prema njenim rečima, „Hitler je neopravdano karakterisan kao desničar, a da je zapravo bio komunista“ te da je AfD upravo suprotna od toga.
„On (Hitler) nije bio konzervativac, on nije bio libertarijanac, on je bio komunista i socijalista i tačka. Mi smo sasvim suprotno od toga, mi smo libertarijanska i konzervativna stranka“, rekla je ona sa čim se i Mask saglasio ocenivši da je Hitler bio levičar.
Štaviše, ustvrdila je pritom da AfD nije antisemitska stranka već „jedina partija koja zapravo štiti Jevreje“ koji, kako je rekla, „ovde više nisu bezbedni“.
„Ne znam da li ste videli neki od snimaka sa berlinskih ulica. Ja sam trenutno u svojoj kancelariji u Berlinu, ali sa svim ovim demonstracijama Palestinaca, pa, Jevrejin više ne može da hoda ulicom, zar ne? Imamo ogroman porast antisemitskih zločina nad jevrejskim narodom. I da budem sasvim iskrena, ovde, AfD je možda jedini zaštitnik Jevreja u Nemačkoj, jer druge stranke čine upravo suprotno“, rekla je ona, optuživši vladajuće stranke da su „pustili milione ljudi da uđu, dozvolili im da čine zločine na našim ulicama, stopa kriminala vrtoglavo raste, i tako jevrejski narod napušta našu zemlju“.
Njihov razgovor se dotakao i slanje letelice na Mars, vanzemaljaca i pitanja Boga, ali ceo razgovor nije odavao utisak da je Alis Vajdel dobro iskoristila šansu koju joj je dao najbogatiji čovek na svetu. Isuviše se trudila da povlađuje Maskovim kritikama Nemačke i da mu se dodvori time što je evropski Zakon o digitalnim uslugama uporedila sa Hitlerovim gušenjem slobode.
PLATFORME I STRANO MEŠANJE
Među 200.000 gledalaca uživo, kako saznaju mediji, bilo je i oko 150 eksperata i zvaničnika Evropske komisije koje je Brisel odredio da istražuju društvenu mrežu „Iks“ i pokušaje njenog vlasnika da utiče na evropsku politiku, pri čemu je navodno posebno apostrofirano da će biti praćen ovaj razgovor.
I dok je Vajdelova objavila da EU koristi svoju birokratiju za cenzuru na društvenim mrežama, upravo evropskim propisom o digitalnim uslugama bi Brisel mogao da doskoči Maskovom „Iksu“ ukoliko se utvrdi da primenjuje nedozvoljeno političko mešanje kroz štimovanje algoritama, koji određuju koje će objave biti prikazane korisnicima.
Upravo taj propis i podrška AfD-u je u centru sukoba koji na „Iksu“ Mask i njegove pristalice vode sa donedavnim potpredsednikom Evropske komisije Tijerijem Bretonom, koji je Maska optužio za „strano mešanje“, dodajući da „moramo okončati ’dvostruke standarde’ i u Evropi primeniti Zakon o digitalnim uslugama“.
„Brate, američko ’strano mešanje’ je jedini razlog zašto ne govoriš nemački ili ruski“, napisao mu je tada Mask, pokušavajući da na uličarski način aludira da bi bez Amerikanaca Francuzi danas bili pod nemačkom ili sovjetskom vlašću.
Međutim, taj njihov sukob na „Iksu“ se prelio u televizijske emisije a potom ponovo vratio na društvene mreže u kojem Mask ne bira reči, a Bretonov TV intervju u kojem insistira da se promenutim zakonom može sprečiti strano mešanje u izborne aktivnosti država članica EU, Mask i njegove pristalice su delili kao dokaz da je „EU uticala na poništavanje predsedničkih izbora u Rumuniji“ kao da bi „u slučaju pobede AfD-a to mogla da učini i u Nemačkoj“.
Mask je proširio zonu borbe i na britansku unutrašnju politiku, gde je laburističkog premijera Keira Starmera optužio da je pre desetak godina kao tužilac dozvolio da deluje lanac bogatih pedofila pakistanskog porekla koji su silovali mlade devojke i da je „duboko upleten u masovna silovanja u zamenu za glasove“.
I dok Mask poziva kralja Čarsla da raspusti britanski parlament, među retkim evropskim liderima koji staju u odbranu Maskovih kritika je italijanska premijerka Đorđa Meloni, tvrdeći da je saglasna sa Maskom da se u unutrašnja pitanja drugih država meša ne Mask već američki finansijski magnat Džordž Soros.
„Problem je kada ovi ljudi koriste resurse za finansiranje partija i udruženja širom sveta kako bi uticali na politiku, što smatram da Mask ne radi za razliku od Sorosa“, rekla je Melonijeva i dodala da vlasnik „Iksa“ ne predstavlja pretnju demokratiji zbog svojih izjava, kao i da ona ne uzima novac od Maska, ali da su ga „drugi uzeli od Sorosa“.
Na to što je kancelar Šolc kritikovao Maskovu podršku AfD-u, Melonijeva je ukazala na, kako je rekla, nemačko mešanje u italijansku politiku, misleći na predizborne izjave „zabrinutosti“ nemačkih zvaničnika ali i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zbog desničarskih stavova Melonijeve.
OGORČENI NEMAČKI MEJNSTRIM
Na Maskove provokacije, nemački medijski i politički mejnstrim deluje poprilično ogorčeno. Nedeljnik „Špigl“ je na naslovnici imao aktuelnog vicekancelara i kancelarskog kandidata Zelenih Roberta Habeka sa naslovom u kojem je njegov citat: „Dalje prste od naše demokratije, gospodine Mask!“ Nedeljnik „Štern“, pak, na naslovnici ima Maskov i Putinov lik ispred Brandenburške kapije uz naslov „Napad na naše izbore“ i podnaslovom „Lažne vesti, sajber rat i mržnja – tako Ilon Mask i Vladimir Putin manipulišu nemačkom izbornom kampanjom“.
Konzervativni „Velt“ je, međutim, Masku dao prostor da objavi članak u njihovom nedeljnom izdanju u kojem tvrdi da „AfD može spasiti Nemačku da ne postane sopstvene senka“.
„AfD može da odvede zemlju u budućnost u kojoj ekonomski napredak, kulturni integritet i tehnološke inovacije nisu samo su snovi, već stvarnost“, napisao je Mask u „Velt am zontag“.
I dok Mask na „Iksu“ niže političke provokacije, ne samo u Nemačkoj, već i u Francuskoj i Velikoj Britaniji, čini se da Nemcima to najteže pada.
S jedne strane, zbog toga što se pitaju da li iza Maskovih reči zapravo govori Tramp i kako će to uticati na rezultate izbora. Anketa instituta INSA ukazuje da je popularnost AfD-a, čiji delovi se smatraju ekstremno desničarskim, porasla na 22 odsto, iako je do skoro bila dugo zacementirana između 18 i 20 odsto.
S druge strane, Nemce iz mejnstrim stranaka boli to što ih Amerikanci ne vole, bar oni koji će uskoro ponovo davati ton politici Vašingtona. Socijaldemokrate, demohrišćani, liberali pa čak i Zeleni su decenijama „negovani i zaštićeni“ od Amerikanaca pa im Trampove i Maskove kritike sada cepaju srce. Čak i liberali koji u očajničkom pokušaju da prebace izborni prag od pet odsto govore da je Nemačkoj potrebno „više Maska i (argentinskog predsednika) Mileija”, nisu srećni što Mask podržava AfD. I lider demohrišćana, inače zagriženi pobornik atlantizma, Fridrih Merc Maskovo podršku ocenjuje kao „preteranu i drsku“.
Nemce, pre svega ove na zapadu zemlje, sve ovo boli jer je posleratni politički, vojni i ekonomski savez sa Amerikom postao svojevrsni deo DNK Savezne Republike Nemačke, kao i dokaz superiornosti liberalne ideje i tržišne ekonomije.
Prema oceni Izabele Jakobi, „anarhodiplomatija“ Ilona Maska je problem za Evropu, ali svako ko dozvoli da bude isprovociran, već je izgubio u borbi sa Maskovim mešanjem u nacionalne politike evropskih zemalja koje poprima klovnovske dimenzije.
„U najgorem slučaju, Ilon Mask bi mogao da postane čovek zadužen za Trampovu spoljnu politiku. U najboljem slučaju, Mask brine samo o slobodi izražavanja. Međutim, i u debati i u diplomatiji važi isto pravilo: svako ko dozvoli da bude isprovociran već je izgubio“, zaključuje Jakobijeva u komentaru za „Noje cirhiše cajtung“.
Tekst je prvobitno objavljen u štampanom izdanju Novog magazina koji je izašao 15.1.2025.