Mihajlovićeva je na konferenciji za novinare rekla da Beograd kao i ostali gradovi treba da odredi koliko im je novca potrebno za rušenje nelegalnih objekata.
“Mi ćemo u narednom periodu tražiti intenzivnije planove za uklanjanje nelegalno izgrađenih objekata”, rekla je ministarka, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše dva primera koji su izazvali pažnju javnosti, a to su vikendice sinova Tomislava Nikolića i izgradnja univerziteta u Novom Pazaru.
Zoran Mihajlović dodala je da očekuje da sve lokalne samouprave dostave svoje planove za objekte koji ne mogu biti legalizovani.
Govoreći o izgradnji univerziteta u Novom Pazaru, ona je rekla da još nije dobijena na uvid sva potrebna dokumentacija o tome šta je pod zaštitom države a šta nije.
Dodala je da će javnost biti informisana kada budu imali sve potrebne informacije.
Vikendice sinova predsednika Srbije nalaze se na savskom nasipu, a amandmanom Zakona o legalizaiji predviđeno je da ozakonjenje nije moguće ako je objekat izgrađen u zaštitnom pojasu puta, železnice, dalekovoda, vodotoka ili poletno-sletne staze.
Na Fakultetu za islamske studije u Novom Pazaru (FIS) jedan deo od oko 700 kvadratnih metara dograđen je bez građevinske dozvole, i otvoren je 6. marta, a najavljeno je da će se graditi i dalje.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da neće rušiti ovu nelegalno izgrađenu imovinu kako ne bi ulazio u sukob s bivšim muftijom, predsednikom skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Muamera Zukorlića u centru Novog Pazara, već da će pokušati da se to reši razgovorom i mirnim putem.
U Srbiji 2,2 miliona nelegalnih objekata
Ministarka Mihajlović izjavila je danas da u Srbiji ima preko 2,2 miliona nelegalno izgrađenih objekata, što je milion više od prošlogodišnjih procena.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da je do danas popisano ukupno oko 1,35 miliona objekata.
Podsetila da su u novembru prošle godine sve opštine u Srbiji popisale 346.000 objekata, a da je u poslednja tri meseca popisano oko milion objekata.
“Posle odluke da na poslovima ozakonjenja zaposlimo 1.056 ljudi sa biroa starosti između 30 i 35 godina, kojima je ovo uglavnom prvi posao, zaključno sa današnjim danom popisana su 1.353.463 objekta. To pokazuje da možemo, i da zapošljavanje novih, mladih ljudi i kontrole tima Ministarstva koji je obišao sva mesta u Srbiji daju rezultat”, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je istakla da je stanje lošije od očekivanog, jer su ranije procene RGZ-a govorile da u Srbiji ima oko 1,6 miliona nelegalnih objekata.
“To samo govori koliko je Zakon o ozakonjenju objekata važan, kao i koliko je ova oblast desetinama godina unazad bila zapuštena. Zahvaljujući popisu, Srbija će dobiti i prvu bazu podataka o svim nelegalnim objektima”, rekla je potpredsednica vlade.
Ona je naglasila da je završetak ozakonjenja važan za građane, koji će moći svojoj deci i unicima da ostave legalne, ozakonjene stanove i kuće, ali i za lokalne samouprave, koje će samo od taksi za ozakonjenje imati najmanje 100 miliona evra.
“Taj novac opštine neće trošiti na plate i reprezentaciju, nego će biti vraćen građanima kroz izgradnju i obnovu lokalnih puteva, kanalizacije, vodovoda, ali i škola i obdaništa”, rekla je ministarka. Kad se završi popis u svim opštinama do kraja marta, sledeći cilj je, kako je navela, da lokalne samouprave jednako efikasno krenu u donošenje rešenja o ozakonjenju.
“Do sada je doneto 44.006 rešenja o ozakonjenju i samo od taksi su naplaćene 1,2 milijarde dinara. Zbog toga će opštine dobiti i nove kvote koliko će rešenja o ozakonenju morati da donesu, kako bismo i taj posao završili do kraja mandata ove vlade”, rekla je Mihajlovićeva.
Pored taksi, opštine će sprovođenjem ozakonjenja uvećati i prihode poreza na imovinu.
Na primer, Čačak će od ovog poreza godišnje imati povećanje prihoda od oko tri miliona evra, Leskovac 2,7 miliona, Kruševac 2,5 miliona, Niš dva miliona, Krupanj 500.000 evra, a Beograd najmanje 15 miliona evra.
U avgustu će se znati najpovoljnija ponuda za koncesiju aerodroma
Ministarka Mihajlović izjavila je danas da bi do kraja avgusta trebalo da bude poznato koja je ponuda najpovoljnija za koncesiju beogradskog aerodorma “Nikola Tesla”.
“Naša procena je da ćemo do kraja avgusta završiti kompletan proces i da ćemo tada moći da kažemo koja je najpovoljnija ponuda, koja će pomoći da aerodrom do 2030. godine posane centar Jugoistočne Evrope”, rekla je Mihajlovićeva.Ona je podsetila da je stiglo 27 prijava zainteresovanih kompanija, ali je podsetila da te prijave nisu obavezujuće i da je to prvi korak.
“Ovo je prvi korak, 25 kompanija ide dalje i treba da pripreme neobavezujuću ponudu”, rekla je ona.
Mihajlovićeva je rekla da se aerodrom ne privatizuje i ne prodaje se imovina i da je cilj da postane pravi svetski aerodrom.
Vlada Srbije i Aerodrom “Nikola Tesla” objavili su 10. februara javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina. Koncesija se daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera. Koncesiju neće moći da dobiju kompanije koje upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.
Važno infrastrukturno povezivanje u regionu
Mihajlović je ocenila da je veoma važno infrastrukturno povezivanje zemalja u regionu, jer to znači veću stabilnost regiona.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da je Srbija često inicijator projekata koji će povezati region.
Mihajlović je precizirala da se radi na projektima gradnje Koridora 11 kojim se povezuje sa Crnom Gorom, autoputa Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija prelaza sa BiH, rekonstrukcija pruge Beograd-Sarajevo, modernizacija pruge Beograd-Budimpešta i putni i železnički Koridor 10 prema Makedoniji i Bugarskoj
“Nijedna zemlja nije ostrvo, i zato moramo da radimo zajedno i da se povezujemo. Nadam se da će predstavnici vlada ostalih zemalja u regionu biti svesni toga da je ta vrsta povezivanja dobra za građane regiona”, rekla je Mihajlovićeva.
U Sarajevu će sutra biti održan sastanak premijera zapadnobalkanske šestorke.