Ova uredba bila je na snazi u periodu od septembra 2025. godine do februara 2026. Godine i obuhvatila je više hiljada artikala u okviru 23 kategorije, sa ciljem, kako su navodili državni zvaničnici – ublažavanja inflatornog pritiska na građane.

Odluka je doneta u trenutku kada je rast cena hrane u Srbiji bio iznad regionalnog proseka, uz činjenicu da domaćinstva sa nižim prihodima i do 60 odsto budžeta izdvajaju za hranu. Paralelno sa tim, država je privremeno ograničila i kamatne stope na keš kredite.

Slične mere prethodno su primenjivale i zemlje regiona, poput Mađarske, Hrvatske, Grčke i Bugarske, uglavnom sa kratkoročnim efektima na snižavanje cena.

Ekonomista Saša Đogović je ranije upozoravao na moguće indirektne posledice administrativnih ograničenja. Od zatvaranja maloprodajnih objekata do smanjenja broja zaposlenih, jer trgovci pokušavaju da kompenzuju pad profitabilnosti.

Upravo na takve posledice sada ukazuju i finansijski rezultati trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji.

Pad dobiti i zatvaranje prodavnica: kako ograničenje marži utiče na trgovce

Efekti ovakvih mera već su vidljivi u poslovnim rezultatima trgovinskog sektora. Kompanija Delez Srbija, koja upravlja maloprodajnim sistemom Maxi, saopštila je da je u 2025. godini zabeležila neto dobit od oko devet miliona evra, čak 85 odsto manje nego godinu dana ranije. Stopa neto dobiti pala je sa 4,4 na svega 0,6 odsto, što ukazuje na značajan pad profitabilnosti.

Iako su ukupni prihodi kompanije blago porasli, troškovi nabavke robe rasli su znatno brže, sužavajući prostor za zaradu. Istovremeno, rast maloprodajnih cena bio je sporiji od ukupne inflacije hrane, što sugeriše da je deo pritiska apsorbovan kroz smanjenje trgovačkih marži. U poslednjem kvartalu 2025. zabeležen je i negativan poslovni rezultat, a zatvoreno je 25 prodavnica. I ako nema zvaničnih podataka koliko je zaposlenih ostalo bez posla, u starijim saopštenjima za medije Delez je govorio o 12.000 zaposlenih, dok se u onim novijeg datuma pominje cifra od 11.000 zaposlenih.

Međutim, trend pada profitabilnosti nije ograničen samo na najveće lance. Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da se pritisak preliva na čitav sektor.

Kod PTP DIS DOO Krnjevo bruto trgovačka marža na prodatu robu smanjena je sa oko 14,4 odsto u 2024. na približno 13,3 odsto u 2025. godini. Iako je reč o padu od nešto više od jednog procentnog poena, u apsolutnom iznosu to znači smanjenje zarade od gotovo 700 miliona dinara.

Istovremeno, broj zaposlenih u ovoj kompaniji smanjen je sa 1.568 na 1.496, što ukazuje na prilagođavanje troškova u uslovima smanjene profitabilnosti.

Slični trendovi vidljivi su i kod drugih trgovaca. Operativna profitabilnost maloprodajne kompanije Idea marketi, koji su u međuvremenu prodati Alta retailu, pali su za 33% u odnosu na 2024. Godinu. Univerexport ima pad operativne profitabilnosti sa 8,7 na 7 odsto.

Kompanija Gomex produbila je gubitak sa minus 3 odsto profitne stope u 2024. na minus 3,7 odsto u 2025. godini, dok je Vero zabeležio pad profitabilnosti sa 6,6 na 6,2 odsto.

Ovakvi podaci ukazuju da sektor trgovine ulazi u fazu opšteg pada profitabilnosti gde i najstabilniji sistemi beleže snažan pad dobiti, dok se manje profitabilni lanci približavaju zoni gubitka ili u nju ulaze.

Analiza rezultata poslovanja privrede u uslovima državne intervencije nam pokazuje i da je sa druge strane deo prerađivačkog sektora poslovao bolje nego lani. Najveća uljara Dijamant je povećala svoju neto dobiti sa 3,1% koliko je poslovala 2024. na 8,8% u 2025. godini. Konditori poput Pionira i Marsa takođe beleže rast neto dobiti. Pioniru je neto marža sa 1,5% porasla na 6,8%, dok je Mars Balkan povećao neto maržu na 26,6% u odnosu na 22% u 2024.godini.

Uredba dovela do prosečnog sniženja cena do 2%

O efektima ograničenja marži na poslovanje trgovaca i širu ekonomiju govori Goran Kovačević, osnivač kompanije Gomex, koji upozorava da struktura trgovine ne ostavlja mnogo prostora za ovakav tip intervencija.

Kako objašnjava, najveći deo prometa u maloprodaji ostvaruje se na ograničenom broju osnovnih proizvoda, na kojima su marže tradicionalno niske.

 „U trgovini imate oko 200 artikala koji prave približno 50 odsto ukupnog prometa. To su osnovne životne namirnice poput mesa, brašna, šećera i tu nikada ne možete imati visoke marže. Te cene se praktično nisu ni menjale, niti su bile prostor za značajnije korekcije“, navodi Kovačević.

On ističe da takva struktura posebno pogađa manje profitabilne lance.

„Realno je očekivati da će značajan broj firmi, usled ovakvih mera, ne samo beležiti pad dobiti, već poslovati sa gubitkom“, upozorava Kovačević. 

Dodaje da se profit u trgovini dominantno ostvaruje na širem spektru proizvoda koji nisu od presudnog značaja za kupce, ali da upravo tu dolazi do problema kada se administrativno ograniče marže.

„Na tim proizvodima marže su veće, ali promet nije visok. Ideja je da se smanjenjem cena poveća prodaja i tako nadoknadi gubitak, ali se to u praksi nije desilo. Ako pojeftini lak za kosu, potrošač neće kupiti pet komada, kupiće jedan kada mu zatreba, bez obzira na cenu“, objašnjava.

Prema njegovim rečima, rezultat je paradoksalan: trgovci beleže gubitke na artiklima koji nose veću maržu, dok potrošači ne ostvaruju značajnu korist, jer se radi o proizvodima koji se retko kupuju.

„Prosečno sniženje cena bilo je oko jedan do jedan i po odsto. Promet i poreske obaveze ostali su gotovo isti, što znači da država nije pretrpela značajniji gubitak, praktično je stanje nepromenjeno. Kupci su dobili minimalno, a trgovci su pretrpeli najveći gubitak“, kaže Kovačević.

On zaključuje da ovakve mere, bez dubljeg razumevanja strukture tržišta, mogu dovesti do značajnih poremećaja u poslovanju i dodatno opteretiti sektor trgovine, bez konkretnog efekta na standard građana.

Stručnjaci upozoravaju na izostanak investicija i posledice po državnu kasu

O posledicama ograničenja marži na tržište, poslovanje trgovaca i državne finansije govori ekonomista Saša Đogović, koji ukazuje da su negativni efekti ovakvih mera bili očekivani i da se njegova pretpostavka o posledicama obistinila.

„To je bilo očekivano. Čim je došlo do limitiranja marži, sigurno je da će profit da opadne. Kako su istovremeno rasli troškovi poslovanja, trgovci su bili prinuđeni da idu na rezove. Neki su zatvarali maloprodajne objekte koji su im manje isplativi, došlo je i do otpuštanja određenog broja zaposlenih. Država se, umesto tržišnim mehanizmima (podsticanjem konkurencije, donošenjem pravovremenih zakona o trgovini i sprečavanjem nepoštenih trgovačkih praksi) opredelila za administrativne mere. Kao posledica toga, suočava se i sa tužbom koja je podneta arbitražnom sudu u Vašingtonu od strane kompanije Delez, pa postoji rizik da budžet bude dodatno opterećen ukoliko ta kompanija dobije spor”, kaže Đogović.

Istovremeno, Đogović ukazuje da su efekti mera različito raspodeljeni, dok su potrošači kratkoročno osetili određeno olakšanje, posledice po širu ekonomiju i državu mogle bi biti znatno dugoročnije.

„S druge strane, kupci jesu imali određeno olakšanje, došlo je do izvesnog spuštanja cena, pa u martu nije bilo njihovog rasta. Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati nakon ukidanja ove uredbe.

Ono što je važno naglasiti jeste da nije bilo novih investicija, jer su se kompanije bavile smanjenjem troškova kako bi opstale na tržištu i zadržale kvalitet asortimana i usluga koje nude potrošačima. Cilj je bio preživeti tih šest meseci kroz racionalizaciju troškova.

To je dovelo do toga da nije bilo investicija prošle, a nema ih ni u ovoj godini. U tom smislu, država je takođe na gubitku, smanjuje se broj zaposlenih i izostaje novi novac koji bi angažovao građevinsku operativu, nabavku materijala i opreme, što je inače deo investicionog ciklusa. To su posledice koje proizilaze iz ovakvih mera države u vezi sa ograničenjem marži“, kaže Đogović.